Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ.

ПРЕТПЛАТА: До краја јуна 1929. Дин. 100.До краја године 1929. Дин. 240.На три месеца Дин. 60.Поједини број Дин. 7.—

Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40— или Дин. 440.—

dear yerry TE DI

Dr. Melehior Palyi, naučni savetnik Nemačke Banke, Berlin.

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

УРЕДНИШТВО 1 АОМАМАТРАЦАЈА

Београд, басина 13.

Међуградски Телефон 35-44. — Телефон 13-50

кзоатрТЕтнИ

Цене огласа утврђују се споразумно.

Новац за претплату и огласе по-

лаже се на Чековни Рачун код Пошт.

Штедионице Београд Бр. 50.924. или пошт. упутницом.

Уредништво прима само написе који нигде нису објављени.

Sr KO MO O EM AOA

HHA 1.

с .

OSNOVICA | BUDUĆNOST AMERIKANSME HOSE AKCIJA

Dr. Melchior Palyi je profesor na Visokoj Trgovačhoj ŠPboli u Berlinu | i naučni savefnih Nemačke Banhe. U prhos njegovoj mladosti ubraja se u пајозтоштnije i najobjehtivnije naučenjahe u Nemačkoj, a u teoriji novca jedan je od najjačih HB ·

svetu. 1926. godin» proveo Je kao profesor u Americi ha poziv samog univerziteta. Tom

prilihom je upoznao Amerihu hao

članah o amerihanshoj špehulaciji,

malo ko, i zbog foga smo ga zamolili da nam hapiše G. Palyi je lični prijatelj našeg urednika; on se 2100

inferesuje za „Narodno Blapostanje“. Još pre njegove pojave on je obećao saradnju.

}. Psihološki ı finansiski) uzroci hose i

Nikada se nisu berzanski proroci tako žestoko prevarili, kao sa svojim proricanjem od pre godinu i po dana na ovamo, da će hosa akcija na njujorškoj berzi uskoro prestati. Ona je istina s vremena na vreme malaksavala, ali se uvek povraćala. nije se dala zaplašiti ni kamatnjakom od 14%, — i ako |e to izgledalo protivno svima teorijama i svima iskustvima. Pošto je izvoz kapitala iz Amerike, pri skakanju kurseva akcija i visokom kamatnjaku, prestao, čak se s vremena na vreme vrši priliv kapitala iz Evrope, a kako je osiromašena Evropa na kraju krajeva upućena manje više na amerikanski kapital, to je sasvim pojamno, što je za nas sve aktuelnije pitanje: kada će doći kraj tome stanju u Americi.

1 amerikanska berzanska hosa ima dva izvora: optimističko raspoloženje i obilnost novca na berzi. Po sebi se razume da tome dolaze u pomoć još i berzafisko-tehnički momenti, kao n. pr. okolnost, da je u špekulaciji do danas vrlo mnogo zarađeno, tako da manji gubitci ne unose nikakvu zabunu ni paniku među špekulante. Za to bi bila potrebna vrlo velika reakcija. Ali, kao što rekosmo, u poslednjoj liniji rešavajući su psihološki i finansiski faktori. Optimizam na amerikanskoj berzi je posledica prognoze razvića konjunkture, koja tvrdi, da će se ove godine dostići rekord u. volumenu produkcije, unovčenju i višku izvoza.

Prema tome, ako bi trebalo da nastupi kraj skakania kurseva u Niujorku, radi oslobođenja novca, koji |e na berzi angažovan, onda on može doći samo Od restrikcije kapitala stavljenog berzi na raspoloženje. Po sebi se razume, da ni tamo nisu kursevi akcija izraz samo kamatnjaka; ali i tamo važi pravilo, da niski kamatnjak može da izazove. skok i da on, pri izvesno| visini, de|stvuje obarajući.

Šta bi, dakle, moglo da bude to, što bi kamatnjak oteralo tako visoko? Ili, sa koje strane treba da dođe restrikcila volumena kredita na kome počiva špekulacija? Postoje teoriski tri mogućnosti. |

li. Obrt se ne može očekivati od eventualne promene konjunkture

Pre svega, moglo bi samo razviće konjunkture da dejstvuje u tome smislu, stvaranjem oštre oskudice kapitala. Tada bi kreditna potreba narodne privrede pravila konkurenciju berzi. Sa te se strane. ne može očekivati obrt. Skakanije cena usled konjunkturnog talasa isključeno je usled organitorsko-tehničkog prog resa i neobične dugoročnosti toga talasa. U ostalom, Evropa bi ovde došla iz kiše u kapavicu; od visokog kamatnjaka na berzi do visokog kamatnjaka na tržištu kapitala.

il. Ni od međunarodnog kretanja zlata

Druga mogućna kombinacija je međunarodno kretanje zlata, koje zavisi od bilansa plaćania. Od jeseni 1927. g. do duboke jeseni 1928. g. izvezli su Amerikanci pola milijarde dolara zlata, ali to nije moglo da izazove promenu kreditnog volumena, usled još uvek velikog stoka zlata (priliv za sedam godina izZnosi 1.4 milijarde dinara!) Odliv zlata ne mora da ima dejstvo restrikcije kredita, jer banke, članice Rezervnog Federalnog Sistema, mogu da povećaju svoje dugovanje kod Novčanične Banke, kao što je bilo u prvo| polovini 1928 god. Istina docnije su se nešto umanjili ti krediti, ali zato |e pojačan uvoz zlata i, što je najglavnije; ne i.gleda da je sa tim uvozom zlata završeno, jer višak amerikanskog izvoza iznosi u prošloj godini čitavu milijardu, a u prvoi četvrti ov. god. 300. miliona dolara. Protivpozicija u amerikanskom bilansu plaćanje: Izvoz zlata, smanjuje se u 1928. g. tako, da |e potraživanjem Amerike od inostranstva na ime kamata, koje također iznose milijardu dolara godišnje i najzad uvozom špekulativnoe kapitala sa strane na kratke rokove, izbalansiran taj. višak. Ostaje 105 samo pasiva u bilansu plaćania amerikanskog: od 8—900 miliona dolara od turizma. Ali je i on iskompenziran gornjim pozicijama, tako da sve to zajedno daje višak bilansa plaćanja, koji se može izbalansirati samo uvozom zlata i tako izlazi, da berzanska špekulacija ne

=