Народно благостање
Страна 282.
može prestati zbog smanjenja zlata u zemlji. Naravno sve to može da se izmeni, ali kad?”
IV. B. od bankarske politike?
Ostaje još treći mogući uzrok slabljenja berzanske hose u Americi, a to je bankarska politika. U borbi protiv špekulacije ona |e tek u prvim početcima, a međutim ima čak i velikih banaka Које 105 uvek pomažu špekulaciju. Federalni Rezervni Sistem, koji |e veštačkim pojevtinjenjem kamate proleća 1927. god. zapalio špekulaciju, još se nije odlučio da energično ga
otvorenom tržištu tako, kako bi ukupna suma njegoVOZ dugovanja ostala nepromenjena, a da bi mogao da је poveća u slučaju većeg izvoza zlata.
Centralna direkcija već od proleća 1998. g.kriНКије tu politiku, ali nije imala uspeha. То је опо što ie malo škodilo prestižu Novčanične Banke i njenom 15. godišniem postojanju. Ali kad su berzanski zaimovi dostigli 6 miliiardi dolara, kursevi neprekidno dalje skakali i kapital bio sve skuplji, alarmirale su se i kreditne banke. One sada posmatraju zabrinuto razviće situacije na berzi, očekujući da, pri najmanjem obrtu na niže, pojuri čitava voiska špekulanata k njima, tražeći pomoć. Zbog toga one već dva meseca postepeno smanjuju berzanske kredite. To u početku nije pomoglo, |er su priskočili privatnici sa svojim kapitalima, ali izgleda, da {e došlo vreme radikalnih mera, koje ne mogu ući u kombinaci|u, dok Novčanična Banka ne bude mogla da računa na pomoć kreditnih banaka, a ove već počinju da dejstvuju u pravcu povećanja kamatnjaka. Izgleda po govoru guvernera Janga (u SanFrancisku) da su rezervne banke odlučile da otpočnu akciju. :
Dakle možemo računati sa povećanjem diskontne stope. S kakvim uspehom? Za sada је зато пагоveštavanje povećanja imalo za posledicu, da su izvesni апегагтап! а Ја hausse likvidirani. Nesumnjivo je, da
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 18.
pri odlučnom nastupanju rezervne banke mogu dobiti
vlast nad novčanim tržištima, |er amerikanske banke
imaju običaj, da upotrebljavaju svoje depozite kod
Novčanične Banke do krajnje granice, tako da svako umanjenje tih depozita mora imati za posledicu otkaz kredita (ako se ne bi na drugi način to smanjenje kompenziralo), i time smanjenje kupovne snage berzanske špekulacije. Celo je pitanje da se to smanjenje kredita od strane banaka ne kompenzira na drugi neki način. Do sada |e povećanje diskontne stope učinilo
· da |e kratkoročno dugovanje Amerike inostranstvu za
:apal se nije odlučio | 1.6 milijardi dolara već Oe ii požar. On je rukovodio svimi aktivnim poslovima na | „Od Movu se апеткг od potraživanja (krajem 1928
god.) Mogu se amerikanske banke i dalje zadužiti u
| inostranstvu i tim povećati svoju kreditnu bazu; ali da
li će Novčanična Banka ı kreditne banke terati ener-
| gično u tom pravcu i po potrebi dalje povećavati di-
skontnu stopu, akceptirajući pri tome i eventualni gubitak, zbog toga što bi priliv zlata tezaurisali mesto da ga iznamljuju?
I ovde kao i u drugim prilikama u kritičnim situ-
· acijama mnogo zavisi od odlučivanja i volje onoga, ·" Кој
rukovodi. Ako bi amerikanske banke imale hrabrosti da za izvesno vreme zadrže amerikanski pro-
· sperily, koji se oanas održava u kolosalnoj sumi od
19% dobiti na nominalni kapital 900 najvećih akcionarskih društava? Hoće !i Njujork imati hrabrosti da primi na sebe gnev večito nezadovolin:h i u Vašingtonu moćnih farmera? Couvlidge je ostavio kratkRoročnih zaimova od milijarde i devetsto milijona dolara, koji se imaju prolongirati ove godine. Prirodno ie da se ni Ministarstvo Finansija ne bi radovalo poskupDljenjiu kamatne stope. Iz sviju tih razloga je pretrpela fijasko restrikcija kredita preduzeta u |anuaru mesecu ove godine, i tako će proći i druga akcija, ako se ne bude odlučilo na sve posledice. Nadamo se da će američki bankarski svet doći do te odluke, a to je i u evropskom i u američkom: interesu, |er ono što jedna kriza danas proizveđe, može da se kroz godinu dana i duže pretvori u katastrofu.
Dr. V. Bajkić.
Šta se zbiva na Berzi sa 2", Rentom Raine Štete
l. Što je to špekulativni papir?
"Tvrdeći da špekulacija određuje kurs Rente Ratne Štete na Beogradskoj Berzi, mi nismo kazali ništa novo. To isto tvrdi i uprava Beogradske Berze u svom izveštaju od 1998. god. sledećim rečima: „Obveznica Rente Ratne Štete predstavlja naš glavni i jedini* špekulativan papir, na čiji kurs dejstvuju često momenti, koji nemaju ničega zajedničkoga sa državnim kreditom”. Faktori, koji utuču na kurs, a nemaju ničega zajedničkoga sa državnim kreditom, nazivaju se špekulacijom.
Gornje tvrđenje uprave Beogradske Berze izazvalo je oštru kritiku od strane Dr. M. u „Politici” od 99. maja, koji, nasuprot tome, tvrdi, da |e gro toga papira u rukama nešpekulativnih imalaca, a zatim protestuje u opšte protiv podele državnih papira na špekulativne i nešpekulativne. Izgleda da D-r. M. smatra, da jedan papir ne može biti istovremeno špekulativan i nešpekulativan. To ne bi bilo tačno. Istina |e da ima
hartija od vrednorti, koje stoje potpuno po strani špe-
#) Redaktoru isveštaja, dogodilo se jedno logično iskliz-
nuće. Ne može biti jedna stvar i „glavnom” i „jedinom” ili je”
jedina onda nije glavna, ili je glavna onda, nije jedina. .
kulacije, a isto je tako tačno da ima hartija, koje su većim ili manjim delom u rukama serioznih kapitalista, a drugim u rukama špekulacije. Nije dakle špekulativan papir onaj, kod koga je ceo štok u rukama špekulacije, već onaj, kojim se špekulisa. Baš je Renta Ratne Štete najklasičniji primer za to. Umesno je tvrđenje D-r. M., da se najveći deo toga papira nalazi u rukama kapitalista nešpekulanata. Možda čak 90% i više; ali ipak zato njezin kurs već pet godine određuje isključivo ili pretežno špekulacija.
il. Analiza špekulacija na berzi
Kad kažemo da kurs jednoga papira određuje špekulacija, mi iznosimo tvrđenje, koje jedan deo stručnjaka u opšte ne prima, a koje nauka smatra samo delomično za tačno, t. |, da špekulacija dejstvuje na kurs samo u uskim granicama i uvek pod uslovom, da ide paralelno sa prirodnom tendencijom kursa. Normalno. ovo je posledhje tačno, što će se uvideti sledećom kratkom analizom špekulacije na berzi.
Besista je špekulant, koji očekuje pad robe u budućnosti, zbog toga prodaje u sadašnjosti na termin, t. |. da isporuči docnije. Po: sebi se razume da on te robe ne mora imati, on |e ne sme imati, inače ne bi