Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 317.

22. јуна 1929.

Јанковић Радоје, Генерални конзул,

Чикаго

АГРАРНЕ БАНКЕ У АМЕРИЦИ

Цела наша земља стоји у знаку Аграрне Банке; Шо је дало повода неуморном посматрачком пи аналитичком духу г. Јанковића, да напише за наше читаоце један кратак поглед на организацију пи функционирања Аграрних банака у Сев. Америчким Уједињеним Државама. Ми сматрамо за упушно, да чланак г. Јанковића. допунимо и прокоменшаришемо.

И Сев. Америчке Државе ниеу имале Аграрних Банака све до 1913. године. И новчаничне банке биле су до ше године у незавидном, готово хаошичном стању. Реорганизација ових извршена је 1913. год., сшворено је дванаест федералних резервних банака, независних међусобно, на које се наслањају осталих 7500 ипиибналних банака. Законом од 17. јула 1916. год. подељена је цела земља у дванаест области, у свакој је основана по једна Аграрна Банка са капшталом од 750.000 долара. Све ове банке стоје Под надзором нарочитог савезног уреда. У колико капитал није могао бити уписан По привашницима, уплашила га је држава (савезна). Ове банке

дају само хипошекарни кредиш и то на прво место.

Пошпуности ради нека је забележено да постоје још четири врсше спталних Аграрних Банака у Сев. Америци и шо:

1) Joint Sfock Land Вапкз, које не помаже држава, али стоје под њезиним надзором. Могу давати хипошеке и на друго место. Имају право издавати заложнице у 15-тоструком износу сопствених средстава.

2) Законом од марша 1923. Federal Гтеттедаје Стеаи АК! створен је систем од дванаест банака за давање кредита сељаку HG !/, —O године.

3) Мапопа! Артсипита Сотроганопх, сељачке банке са правом издавања шрд-

годишњих заложнаца.

4) Законом од 1927. основане су банке за есконшовање сељачких меница.

Поверење у државу и њене законе учинили су, да је ова институција имала огроман успех на америчком новчаном тржишту. Држава је с почетка дала малу новчану помоћ. Новац за кредит земљораднику дали су приватни капиталисти, који су најбољи купци акција и облигација ових банака. Управника и пола управе сваке ове банке одређује држава, а половину бирају задругари. Ове банке имају свака под собом област од прилике четири америчке државице (област обично дупло већа од Југославије). У њима ради од две до три стотине чиновника, који су плаћени према свом рангу и послу. Највише има стенографа и дактилографа за брз рад око циркулара и упута, који иду од централе ка филијалама, јер су послови огромни.

Између банке и сељака посредује задруга. На области банке у Сент Паулу (државе: Минесота, Висконсин, Сев. Дакота и Мичиган) има око 400 задругара. Ове задруге нису везане строго за већ постојећа насеља (Америка је земља у којој се још увек стварају "све нова и нова насеља) већ за људе, фармере. Окупи се у једном месту њих двадесет, ') педесет, стотину фармера, па хоће да заснују задругу у вези са федералном сељачком банком. Они добију све штампане упуте ва то. Изберу своју управу (пет најугледнијих људи), одбор за зајмове и једног благајника, који је уједно и тајник. Централа испита и одобри њину задругу.

%

Добијање зајмова

Сада задруга направи списак свих задругара и сума зајмова, који су им потребни. Да би добили зајмове морају тачно навести на шта ће зајам употребити (искључиво на унапређење пољопривреде: за зграде, наводњавање, оплемењивање стоке, купо“ вање справа, за путове и т. д.). Сваки члан задруге гарантује износ зајма солидарно са осталим задру-

1) Најмање је десет чланова.

Il

гарима. За износ свог дела зајма сваки задругар гарантује двоструко. (У Америци, ради сигурности, не гарантује се само износ зајма, већ његова дупла вредност). Тако сви задругари гарантују за дупли износ позајмице. Уз горњи списак задруга шаље тачан опис иметка појединих задругара. У Америци је измерено свако парче земље; поједине парцеле нумерисане су по странама света и по броју секције. Све је то унето у мапе, тако да банка, или Вашингтон, могу очас наћи на мапи то имање и његову величину. Напомињемо да је на пример, држава Минесота покривена огромним шумама и многобројним језерима; да је почета да се насељава пре шесет година, а да је данас сва парцелисана и детаљно унета у мапе.

Кад централа добије овакву молбу једне конституисане задруге, она наређује својој најближој филијали (задрузи) да пошаље процениоце да провере наводе ново-образоване задруге. Ове процениоце плаћа централа (федерална банка). То су угледни, у поштењу 'осведочени мештани, на чијој части основана је сигурност ове моћне америчке институције. Пошто ови процениоци сврше процену 'и (обавесте се о угледу људи из задруге, ти процениоци поднесу банци извештај, после чега се шаље контролор, да осмотри рад ових проценилаца. Сем ових банчиних органа, државна федерална власт (Вашингтон) има своје, независне контролоре који могу тајно заћи у свако доба по банкама и задругама да провере њине послове и сигурност хипотека. Разуме се, да банке имају и сво је поверљиве инспекторе (готово детективе) који информишу банку о моралном и материјалном стању задруга. Законске мере веома су строге за нетачне рапорте задружних одбора и проценилаца; кажњавају се као злочинство. ;

Ако се банка сложи са задругом, она јој шаље хипотеку на првоме месту на имање задругара. Задругари плаћају 5% интереса на добивени зајам