Народно благостање

22. јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 319

Dr. V. Bajkić.

PDSLE

DOZOVOG JANGOV PLAN

— Konačna uredjenje reparacionog pitanja —

1 Političari i stručnjaci

Ima sto godina, kako Evropom upravlia naročita sorta ljudi, kojia se u Zoologiji naziva političari. Kao što su janičari birali među hrišćanskom decom пајхагам ји ! пајјаси i pravili ih najvećim krvnicima, tako politika bira najinteligentnije i najsposobnije i od njih pravi šarlatane, t. |. ljude, koji od svačega znaju ponešto, ali ništa sistematski, ni solidno. Mnogo su zla videli narodi od političara. Ali kao što svaka zaraza ima svoju kulminaciju i svoje opadanje, tako i politikanerska epidemija je u opadanju. I kao da je u politikanerskoij Vandeji, u Francuskoi, opadanje politikanera najjače. Od 1918. do 1926. god. pančovali su francuski političari sa rrancuskim državnim finansijama i valutom, dok najzad nisu priznali svoju nesposobnost i predali stvar u ruke stručnjacima. Na stručnjaku počiva ceo Kulturni napređak čovečanstva. | · danas pravni poredak |e zasnovan na stručnjaku. Traži se svedočanstvo i sposobnost, kvalifikacije za svaki posao. Zar nije u ostalom apsurdno, da se za pravo lečenje migrene traži dugogodišnja škola i mnogobrojni ispiti, a da se za politiku ne traže baš nikakve stručne kvalifikacije?

Stabilizacija francuskog franka zasnovana je na mišljenju dvanaestorice stručniaka. Dve i po godine docnije povereno је najteže međunarodno pitanje, reparaciono, ljudima koji su za ekonomsko-finansijska pitanja veliki stručnjaci, a za koje se zna da stoje neprijateliski prema politici. Po samoi odluci o sazivu stručnjaka za reparaciono pitanje, ovi su imali biti nezavisni od svojih vlada. I bili su. To ne znači da nisu održavali kontakt sa svojim vladama, naprotiv kontakt je bio vrlo intenzivan ali su stručnjaci vršili veći uticaj na vlade, neZo vlade na njih. Uostalom, samo је tako moglo doći do konačnog rešenja reparacionog pitanja.

U rešenju reparacionog pitanja učestvovali su stručnjaci 7 raznih država i to be/gijski: Emile Franqui u Camille Gutt; zamenici: baron Terlindeu, M. H. Fabri. Francuski stručniaci: Emile Moreau, Jean Parmentier; zamenici: C. Moret, prof. Egdar Allix. Nemački stručnjaci: Dr. Hialmar Schacht, Dr. H. Voegler; zamenici: Dr. Melchior, Dr. Kastl. Britanski stručnjaci: sir Josiah Stamp, G. B. E., lord Revelstoke, G. C. V.O.; zamenici: sir Charles Addis; K. C._ M. G., sir Basil BlaСКЕЛЕ ВК 6 5 Ј Jfalljansk) Stručn{aci: DP. Alberto Pirelli, Fulvio Suvich; zamenici: Guiseppe Bianchini, Bruno Dolcetta. Japanski stručnjaci: Kengo, Mori, K. C. M. G., Takachi Aoki; zamenici: Saburo Sonoda, Yasamuno Matsui. Američki stručnjaci: Owen D. Young, J. P. Morgan; zamenici: Thos N. Perkins, Т. M. Катопе.

. Držimo, da nećemo ni u koliko umanjiti njihovu vrednost, ako kažemo, da je njihova stručna sposobnost bila ne|ednaka. Dok su američki stručnjaci bili više finansijeri, bankari, a manje stručni za ova pitanja, dotle je sa druge strane bilo takvih članova odbora, koji su ne samo poznavali materiju do dna, već koji su po svojim umnim sposobnostima bili blizu geni{alnosti. Med njima su se naročito istakli dva lica: D-r Šaht, predsednik (guverner) Nemačke carevinske Banke i Kene, naučni savetnik Francuske Banke. Jedan je bio izvor beskrajne invencije, a drugi genijalni koor. dinator. Uostalom i ranije su oboje bili poznati sa svoје velike inteligencije i velike stručnosti.

'konstatuje neispunjenje obaveza;

II Politička strana reparacionog pitanja

Po prirodi svojoj reparaciono pitanje je ekonomsko, ali je ono isto tako jedno od najvećih međunarodnih političkih problema. Treba samo da se setimo događaja iz januara 1923. год., ра да уто Коliko je velik politički značaj toga pitanja.

Nemačka obustavlja repardciona plaćanja, koja Francuska smatra za jedini način spasa svojih finansija i svoje valute; Reparaciona komisija, jedini medunarodni organ u to doba za reparaciona pitanja, Francuska kreće vojskom na Nemačku da, saobrazno ugovorom o miru, naplati svoja potraživanja. Izgledalo je da Evropa, nepune 4 godine posle svetskoga rata, ulazi ponovo u rat. U reparacionom pitanju angažovane su pored Ostalih država i Francuska i Nemačka a to su. dve države, čiji su međusobni odnosi bili od propasti Rimskog Carstva sudbina Evrope. Galija i Germanija, dve vodeće države u Evropi, vezane su tesno pomoću reparacionoZz pitanja. Kad su one u ljubavi Evropa je u miru. Francuska smatra njeno pravo potraživanja od Nemačke za sveto. Ne samo zbog toga što je najveći deo rata vršen na njezino| teritoriji i što |e zbog toga pretrpela najveće štete, već naročito zbog ratnih dugova. Francuska smatra da postoji nerazdvojena veza izmeди пјетшћ габтћ дигоуа 1 петаског герагастопог диga. Amerika je bila tako reći indignirana tim francuskim shvatanjem; ona nije htela da čuje za tu vezu, pa ipak je francuska teza pobedila u odboru stručnjaka, jer je ne samo nemačko plaćanje podeljeno u дуе рагti|e, od kojih iedna tačno odgovara savezničkim ratnim dugovima, već |e čak moratorij|um, predviđen u izveštaju veštaka, identičan onim, koji ie dobila Francuska od Amerike sporazumom zvanim Melon Beranže. Francuska smatra da je tek rešenjem reparacionog pitanja likvidiran svetski rat. Ona |e smatrala, dakle, da mir evropski nije zagarantovan sve dotle dok nije rešeno reparaciono pitanje. I kao da je ge. Poenkare namerno hteo da tom svom gledištu da, izraza, prilikom svršetka rada veštaka u jednom intervjuu, datom |ednom njujorškom časopisu, гекао је, да se ne može gledati u budućnost sa puno optimizma sve donde dok se nema dovoljno sklonosti za poštovanje ugovorenih obaveza. On |e svakako time hteo reći da je reparacionim ugovorom, ako se bude poštovao, zagarantovan evropski mir. —

li} Izveštaj stručnjaka

To le dokumenat svetske istorijske važnosti i mi bismo ga najradije doneli od reči do reči. Ali kako to ne dopušta obim našepe časopisa, to ćemo ga mi doneti u izvodu. Izvod će biti tako sastavljen da ni jedna važnija misao neće izostati. U ostalom u izveštaju stručnjaka ima neobično mnoeo ponavljanja; on |e mogao biti kraći i koncizniji. Prvu sednicu održali su stručnjaci 9. februara u Francuskoi Banci, a na drugoj sednici izabran |e Jang za predsednika. Rad je trajao 17 nedelia. Kad god je bilo potrebno formirani · su pododbori za pojedina pitanja.

Odavajući puno priznanja Dozovom komitetu iz 1924. god. odbor stručnjaka napominje u svom iZveštaju, da |e otišao dalie no prvi, koji nije proučavao uzroke stanja koje ie hteo da reši. Odbor stručnjaka je stvorio jedan organizam, čiji članovi imaju