Народно благостање

__29 јуни 1929. __

преко 1.000. Додуше један дио морао се је извести у ино-

земство и то са губитком. Ну у самој земљи цијене су по-

вољне пак се тај губитак даде лако поднијети. Вриједност продукције износила је три послиједне

године: | :

Год. 1926. Дин. 59.865.000

Год. 1927. Дин. 63.655.000

Год. 1928. Дин. 65.166.000

Расходи ове три године били су слиједећи:

Год. трошак администра- порези амортизација дубнози продукције ција

1926 44.041.000 „&8.505.000 1.455.000 1:281.00D 700.000

1997 48.854.000 4.901.000 1.754.000. 2.158:000 387.000 |

1928 65.156.000 4.245.000 955.000 3.982.000 465.000

Како се види продукција расте из године у годину. Код издатака није у сваком погледу једнако. Док порези падају расту износи одређени за амортизацију. Ну ту амортизација прелази стварну потребу и служи стварању тајних резерви.

Дивиденда износила је послиједње три године: 20 динара за 1926-27 а по 28 динара за године 1927-28 и 1928-29. Пред четири године није била плаћена никакова дивиденда, јер је била једна тешка хиперпродукција, а како каотел није био јак да регулира бар цијене у туземству, кампања је свршила са дефицитом.

Курс је по исплати дивиденде око 400 динара што одговара укамаћењу од 7 од сто. У последње вријеме тенленција није била најповољнија. Не ради самог предузећа јер оно како смо видјели налази се у одличним приликама и има све изгледе за још јачи развитак. Узрок треба потражити у чињеници да акције нотирају и на прашкој бурзи. А тамо је управо тешка ситуација са папирима шећерне индустрије. То опћенито расположење које влада на прашкој бурзн, а акција шећеране има много у Чехословачкој, наравно да се одразује на курсу. Наше ефектно тржиште опет није у стању да асорбира већи број акција, ша ни оних најбољих подузећа и уз курсеве веома повољне. ·

Осјечка шећерана једно је од наших најјачих индустријалних подузећа. А перспективе за њен развитак сваког дана су све боље и боље.

»СЛАВЕКС« ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ЗА ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ — ЗАГРЕБ

Ни једна грана наше индустријске продукције није у ово 10 година доживјела такове промјене коњунктуре као шумска индустрија. Првих година послије рата, за вријгме инфлације и падања вриједности динара, као еминентно експортна индустрија, проживјела је све благодати једвог таковог доба. Из ледало је да небеска мана неће никада престати. Купогале су се све шуме до којих се само могло доћи и плаћале су се баснословне цијене. Није била никакова ријеткост да се је на лицитацијама плаћала цијена за 100 и 200 од сто већа него што је гласила процјена.

Ну онда је дошао ударац за ударцем. У првом реду пад динара је заустављен, а касније настало је и побољшање курса за 50 од сто. То је значило да се је за извезену робу у динарима добивала трећина мање него док је динар ниско нотирао. Да несрећа буде још већа, валуте неких земаља, у које смо ми извозили продукте наше шумске индустрије, знатно су се поправиле. То је опет имало за послиједицу да смо за наше дрво у динарима могли добити много мањи износ него раније.

Међутим продукцијони трошкови наших пилана остали су исти. (Израђивале су се оне шуме које су биле купљене, а кад се лира калкулирала са 4 динара док се је онда могло добити само 2 динара. А радничке наднице, жељезнички подвоз и порези остали су на истој висини

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 337

на којој су били кад се за вагон дрва у динарима могло добити двоструко него што се је добивало.

И настала је једна тешка криза. Многа шумска подузећа изгубила су и до 100 милиона динара. Друга сразмјерно мање. А веома малени број био је оних подузећа која су из те тешке кризе изашла нетакнута. Данас је на срећу ситуација опет повољна. Старе, скупо плаћене шуме већ су у главноме експлоатисане. Оно што је купљено послиједње 3—4 године, купљено је на бази нових калкулација. А како је међутим пласирање израђених продуката знатно олакшано и како су цијене на интернационалном тржишту знатно поскочиле, коњунктура је опет веома повољна. За продану робу добива се данас 30% више него пре годину дана, а продукциони трошкови остали су једпаки. Радништво није тако јако, а ни организовано да би једним покретом могло изнудити повећање наднице или побољшање свога положаја. Према томе пословни успјеси свих предузећа шумске струке данас су повољни. Па чак и оних која су пре 4—5 година тешко страдала.

»Славекс« је имао срећу да је од тих потреса био у главломе поштеђен. Само за пословну годину 1924-25 није исплаћена дивиденда. Додуше за време високе поратне коњунктуре исплаћивала се и дивиденда од 24%, док се сада исплаћује само 12%. Ну онда је и дионичка главница била знатно мања.

Тежиште пословања »Славекса« лежи код Пакраца, гдје има велике шумске комплексе, коју му обезбеђују рад и за више година, те једну велику пилану. Поред тога

' има велику пилану и у Славонском Броду, коју у главном

опскрбљује дрвима из шума, које купује на лицитацијама. Поред тога у Броду има и творницу фирниса. Запослује око 1.200 радника, што је најбољи доказ о значењу подузећа. Како има шуме прворазредног квалитета, у стању је да продуцира и извози квалитетну робу, која је већ постала једна марка и која се много тражи у западним државама Европе.

Пословну годину закључује 31. октобра. Биланса послиједње три године даје слиједећу слику (у хиљадама динара):

АКТИВА 1928 1927 1926 Благајна 137 82 97 Ефекти и девизе 4.245 6.636 5.113 Дужници 38.773 36.980 32.811 Шуме и залихе 52.205 41.367 38.375 Инвестиције и инвентар 11.514 10.735 10.678

ПАСИВА Главница 15.000 15.000 15.000 Резерва 17.322 17.252 17.201 Амортизација шума 22.841 16.802 9.779 Амортизација инвестиција 6.284 5411 4.563 Вјеровници 45.099 38.678 88.238 Добитак 1.998 1.996 1.206 Сума биланце 109.176 95.802 87.071

Како видимо, резерва изнаша више него што је дноничка главница. Скупа представљају вриједност од преко 32 милиона динара. Ну кад одбијемо амортизацију шума и инвестиција са 29 милиона динара, видимо да разне инвестиције изнашају само 37 милиона динара. Према томе

властита средства скоро достају да покрију све инвестиције и сву залиху робе.

Вјеровници иду упоредо са дужницима. Данас и код продаја у иноземству треба купцима давати дуже кредите. Ради тога, обзиром на већу продукцију и вјеровници постају из године у годину све већи и већи. Износи који су инвестирани у шуме рапидно расту, што је најбољи знак како подузеће добро ради и како мора настојати да осигура нове шуме. Од 1926 на 1927 инвестиције у шумама