Народно благостање
29 јуни 1929
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
Страна 339
ОВАВЕШТ) ЈП ( JI VNV ти Бол
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
Преговори око регулисања 5% зајма града Со-
фије са Вегпег Напдејатезе асћаћ у висини од 35 мил. лева, — од чега треба амортизовати још 29,91 мил. злат. лева, — отпочеће по информацијама »Свободне Речи« по:
четком јула у Берлину. Преговори о регулисању овог дуга |
одржали су се у јесен 1927 г. али су безуспешно прекинути. Немачка штампа подвлачи чињеницу, да је при регулисању 4 и по зајма од 1910 г. (где није било немачких интересената), извршено дискриминирање аустријских портера према швајцарским, холандским и осталим. Сматра се да ће и овога пута преговори остати без успеха, јер се очекује поуздано да ће пуномоћја прегово-
07
рача бити ограничена. Они ће нудити валоризацију, за 5% | зајам од 1906 г. акцептирајући валоризацију са 30%, а која |
би се повећала за 10 година од 1% до 40%. Немачки поверноци траже међутим исту стопу која
је узета за основу при регулисању дуга за осталим пове- |
риоцима (Швајцарцима, Холанђанима и т. Д.), почињући са
35% а повећавајући се до 100%.
— Nemački dugovi na dan 31. marta 1999., iznose u mi: lionima maraka:
Zbog ratne štete 569, (31. XII. 1928. 319,9); 7% dug
uredu za socijalno osiguranje po državnim bonovima 102,7; zajam od 1927 god. 500,0; zajam za otkup duga s pravom па izvlačenje 4339,8; bez prava na izvlačenie 700,0; dug po državnim bonovima 0,5; zajmovi Rentenbanke 655,6; zajam u zlatu 18,3; 6% državni bonovi od 1923 r. 1,3; dug kod Raihsbanke 190,3; — ukupno 7,070,8.
Dozov zajam od 19924 pg. iznosio je 31. marta ove godine 877,1 mil. maraka.
Stanje letećih dugova Rajha na dan 31. marta 1929. g iznosilo je u milionima maraka: beskamatni državni bonovi 200,0; na menice 3,825, od toga па otvorenom novčanom tržištu 347,4; zajam od pošte 133,0 (123,0); ostali kratkoročni тајтом! 220,0 (135,0); rumunski bonovi 45,0; obaveze ranijih zaimovnih operacija 9,5 (9,5) — ukupno 990,0.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Бугарско министарство земљорадње предвидело је за ову годину 105 милиона лева за набавке пољопривредних справа. Набавке ће извршити Бугарска Земљорадничка Банка. У пројекту је да се набави 5000 сејалица у вредности од око 50 мил. лева; 10.000 дрљача у вредности 10 мил. лева; 600 пољских дрљача у вредности 750.000 лева; 15.0000 плугова у вредности 225 мил. лева; 5000 култиватора у вредности 7,5 мил. лева; 5000 мотака и 200 коса. |
Све се то купује у замену за задружни дуван Dyгарске Земљорадничке Банке. У изгледу је, да ће првенствено извршити ове поруџбине чешке и пољске фабрике машина у сагласности са својим монополима. Немачка је такође заинтересована, али се она са условима не слаже и тражи од бугарске“владе да јој се изађе у сусрет с обзнром на велике количине првокласног дувана кога Немачка УВОЗИ. –
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Средишни Уред за Осигурање Радника донео је одлуку да у Београду подигне велику палату за београдски Окружни Уред за Осигурање Радника. Конкурс ће се сад расписати, а укупна награда за најбоља три пројекта износи 130.000 динара. Палата ће се подићи на углу Немањине и Станичне улице и Вилсоновог Трга.
Остаје отворено питање, да ли је ово најбољи начин пласмана капитала»
— У Француској је наступио врхунац кризе поводом ратификације споразума ратних дугова према Америци и Енглеској. Она је наступила услед одлучног става и још оштрије кампање коју је повело Удружење бив. ратника против ратификације. Они држе по целој Француској 362рове и упутили су такође и влади меморандум у коме захтевају да се предлог о ратификацији повуче.
Сумња се да ће ово имати каквог успеха, јер је председник владе г. Поенкаре одлучно решен да питање рат них дугова дефинитивно регулише.
један
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ e
— У Пешти су отпочели на сугестију Лиге Народа директни преговори између Мађарске и Румуније по питању мађарских оптаната. Према последњим вестима, Румуни су требали првобитно да исплате 100 мил. зл. круна на име одштете оптантима за њихова имања која су потпала под аграрну реформу.
Изгледа да су се преговори разбили. И то из двојаких разлога: прво, ради последњих политичких догађаја поводом Бетленовог говора о ревизији мировних уговора, и друго, недовољне гарантије од стране Румуније за понуђену суму.
САОБРАЋАЈ
— 1. јула о. г. отвара се саобраћај путника, пртљага и робе између наше државе и Грчке на прузи Битољ-Кенали. Истовремено се отвара саобраћај робом са нашом слободном зоном у Солуну.
Превоз путника и робе вршиће се на основу међуна: родних конвенција о превозу путника и робе које важе од 1 октобра 1924. Превоз путника, пртљага и експресне робе у саобраћају са нашом слободном зоном, као и превоз експресне робе преко пруге Битољ—Кенали није дозвољен. Исто тако није допуштено упућивање робе из других др: жава у нашу слободну зону у Солуну и обратно.
НОВЧАРСТВО
— U Rumuniji se u poslednje vreme povećava sve više broj trgovačkih firmi pa čak i novčanih zavoda, koji traže moratorijume. Karakteristično je, da su morale obustaviti svoja plaćanja ne samo mnoge firme osnovane u poratnoj konjunkturi, već i stare vrlo ugledne kuće.
U junu su n. pr. bile primorane da zatvore svoje gišee bankarske kuće Lazaris i Benedikt V. Martin. Ove su kuće bile veoma ugledne i imaju za sobom dugogodišnju tradiciju. Sredinom „juna zatražila je moratorijum i Banka Franko: Romana.
Ali je kriza još jače zahvatila manufakturnu branšu, u kojoj već više godina vlada akutna kriza, a otpočela je slomom nekolikih tekstilnih fabrika. Tako je pre izvesnog vremena zatražila moratorijum najstarija tekstilna kuća u Rumuniji, Luka P. Nikolesku. Kako ie kupovna snaga potrošača jako oslabila, tako, da se roba ne može prodati, oduzeti su krediti firmi Nikolesku i nekim beznačajnim kućama. U krugovima poznavalaca tekstilne trgovine vlada uverenje, da će se povećati broj onih firmi koje će obustaviti svoja plaćanja. U jesen, posle žetve, očekuje se izvesno ublažavanje same krize, jer se veruje da će se potrebe potrošača povećati posle rdjavih dveju godina.
— Grčki ministar narodne privrede izdao je naredbu, po kojoj se zabranjuju terminske špekulacije na atinskoj berzi. Prodaja hartija od vrednosti može samo u gotovu da se se obavlja. Ova iznenadna mera ministra narodne privrede objašnjava se neosnovanim verzijama špekulativne prirode O