Народно благостање

Страна 930

својих имена послати суду у надлежно овереној исправи, што ће се чинити и при целој или почесној промени поменутих лица.

За Београд је надлежан београдски трговачки суд, а иначе првостепени судови.«

Овај члан јасно изражава вољу законодавца да се установи и води регистар у који се имају уводити фирма друштвена и лица која имају права потписивати друштвену фирму, то јест чланови управног одбора и прокуристе. Кад упоредимо овај члан са члановима трговачких закона и то: 228. закона за Далмацију и Словенију, 184. закона за Хрватску и Војводину и 196. закона за Босну и Херцеговину, који предвиђају регистровање чланова управног одбора, видећемо да су текстови у основи идентични. Разлика је само у томе што поменути чланови осталих закона говоре само о регистровању чланова управног одбора, док члан 15. предвиђа и регистровање прокуриста, ово из разлога што трговачки закон, који важи за Србију, не предвиђа регистровање прокуриста, па је из тога разлога законодавац морао у закону о акционарским друштвима, који је доцнији, предвидети то регистровање.

По правилу, регистар би требао, поред онога што предвиђа члан 15. закона, да садржи јоши извод друштвених статута. Закон о акционарским друштвима истина нигде не предвиђа регистровање, односно, како се изражава законодавац, протоколисање тога извода правила, али зато члан 17.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 21

закона налаже управном одбору да је дужан, чим суд протоколише име друштвено, да обзнани извод друштвених правила у Службеним новинама. Садржај тога извода, који наводи члан 17. одговара потпуно изводу који се региструје у законским подручјима где се води регистар. Осим тога члан 18. закона налаже управном одбору друштва да има протоколисати име друштвено код надлеж-

· ног суда ако друштво жели да обавља послове

у једном месту у облику филијале. Исто тако дужно је друштво о тој протоколацији филијале обавестити и суд онога места где се налази седиште друштва.

443 свих ових одредаба истиче се жеља законодавчева како да се има водити регистар акционарских друштава, тако и шта тај регистар треба да садржи, и сматрамо да би Министарство Правде требало да донесе наредбу судовима којом би прописало упутства за вођење тог регистра, слично наредбама о вођењу регистра у Хрватској, Војводини, Босни и Херцеговини.

Истина је да смо пред доношењем једнога закона трговачког за целу земљу, који ће несумњиво регулисати и то питање, али ипак, имајући у виду да је како доношење, тако и спровођење наредбе о регистровању друштава један посао који не изискује ни много труда ни времена, а како је то питање врло важно и хитне природе, сматрамо да не би требало чекати да нам тек нови трговачки закон да ту хитно потребну правну установу.

Д-р В. БАЈНИЋ

ПОСЛЕ ДОЗОВОГ — ЈАНГОВ ПЛАН

— Коначно уређење репарационог питања (Продужење) Банка за Међународне Обрачуне.

Врховни орган банке је збор представника новчаничних банака, а број гласова сваког од њих сразмергн је броју акција налазећих се у њиховој земљи. Целокупна административна контрола је у рукама управног одбора, чији члан не може имати никакве јавне функције. То се мора нарочито предвидети изрично у статуту. . Сви чланови управног одбора морају становати у Европи, — или у опште бити у мегућности да присуствују седницама.

Гувернер новчаничне банке оних седам земаља, које су заступане у одбору стручњака (или његов представник) по положају имају право на чланство у управном одбору. Поред тога гувернер може да именује још једнога члана управног одбора међу представницима новчарства, индустрије и трговине своје земље; а гувернери Француске Банке и Царевинске Банке имају право да имају још по једнога члана управног одбора из средине индустријалаца и трговаца. Тих 14 (односно 16) чланова изабраће још највише девет чланова са листа, које буду поднели гувернери новчаничних банака осталих заинтересованих држава. И сами гувернери могу бити кандидовани.

Постављајући плаћање на трговачку базу Банка га чини извесним и трансфер лакшим. Погодност коју пружа банка заједно с осталим прописима овога плана имаће за последицу, да се спре-

чи евентуална употреба од обуставе трансфера на што Немачка има права. Те превентивне мере двојаке су. С једне стране може банка својим кредитом да прибави средства за трансфер, а с друге, остављајући код Царевинске Банке у Берлину ануитете у маркама, повећаће способност последње за давање кредита, а тиме омогућити стварање нових девиза.

Уосталом, временом ће се доћи дотле, да ће кредит, који буде уживала Међународна Банка,

"моћи бити употребљаван од стране новчаничних

банака онако исто, као што се друге банке користе кредитом новчаничних банака. Даље ће банка моћи да даје кредите купцима немачке робе, — а нарочито намењене јавним радовима, — те неће бити потребно, као до сада, да свака држава мора сама да прими у натури цело своје потраживање. У будуће ће моћи примање у натури једне државе бити предано десетој држави. Нова банка ће бити фактор светске трговине, она ће постићи велике уштеде у трошковима, за пренос злата из једне земље у другу и смањити ризик код тог посла. Политички утицај је потпуно искључен из банке. Укидају се сви досадањи органи између поверилаца и Немачке. Очекивати је, да временом банчина функција у репарацијама постане споредном, а да она постане главним фактором светске трговине и међународних финансија и да оствари идеју уске кооперације новчаничних банака.