Народно благостање

99 јуни 1929

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Утицај облика гнуитета на његову висину.

Зна се да се стање привреде једнога народа | Мења. Одређујући у напред ануитете Немачке за | дуги низ година, стручњаци веле, да су морали | водити рачуна о томе, да у Немачкој наступа рђава коњунктура. Тога ради предвиђено је, да Немачка може обуставити исплагу ануитета у страној валути, и да их плаћа у маркама. Даље је предвиђено, — за случај да државне финансије немачке дођу у потешкоће, — да се може обуставити исплата | условног дела ануитета. Али стручњаци при томе | нарочито наглашавају, да је анунтет тако одмерен, да га, по њиховом мишљењу, Немачка може да | плаћа редовно и то у страној валути. Допуштајући могућност суспендовања трансфера и чак једнога дела ануитета, стручњаци су изишли на сусрет немачким стручњацима, који су неколико | пута нагласили да је за Немачку обавеза, коју. буде примила по овом плану, светиња, и да она жели да га испуњава неометно до краја.

Ануитети.

Одбор стручњака препоручио је владама:

1.) да утврде тачно датум, кад ће Јангов план заменити Дозов; при томе треба водити рачуна, да су они пошли од поставке, да Дозов план престаје 31. августа 1929. а Јангов почиње 1. сеп- | тембра. Али, и ако би се узео доцнији датум, финансијску страну треба тако удесити, да плаћања по Дозовом плану престају свакако 31. августа.

2.) Јангов план има у првој периоди 37 анунтета од по 1988.8 марака и свршавају се !. марта 1966. г. Ануитети немачког зајма на основу Дозовог плана нису ушли у горњу цифру. Плаћања по Дозовом плану од ЛУ—30УШ употребиће се прво за Дозов спољни зајам Немачке, и за покриће потреба држава поверилаца за ту прелазну периоду и за спољна плаћања до З0Ш 1930. Ако би се појавио какав вишак, његова употреба биће регулисана споразумно између влада.

3.) Нови ануитети се поклапају са буџетском годином Немачке, почињу !. септембра 1928. год., и износе:

У буџетскоЈ години Ануитет

1. април— 31. март у милионима зл. марака 1929—239 742,6 1950—31 1.707, 1931—32 1,685,0 1932—38 17882 1933—34 1.804, 19934—95 1.866,9 1835—85 1.892,9 1935—37 1.9939,7 1937—38 1.977,0 1938—839 1.995:8 1959—40 2.0428 1940—41 21555 1941—42 2.180,7 1942-—43 2,198,0 1943—44 2.094 3 1944— 45 2.207,5> + 1945—46 2.203,8 1946—47 2.199:5 1947—48 205.90 1948—49 2.210,0 1949—50 2.816,8 1950—51 2.359,2

Страна 331 1951—52 2.848.2 1952—53 2.346,2 1953—54 2.859,0 1954=—55 2.364,6 1955==56 2.9359,8 1956—57 29542 1957—58 2.361,8 1958—59 2.393,8 1959—60 2.370,6 1960—61 2.880,5 1961—62 2.398,3 1962—68 2.390,2 1963—64 2.402,6 1964—65 2.402,1 1965—66 2:428,8

Од ових ануитета 660 милиона марака су безусловни, морају се у сваком случају платити, како је предвиђено. (Ту долази анунтет за немачки Дозов зајам). Остатак ануитета плаћа се у страној

| валути у месечним ратама, али са могућношћу обу-

ставе трансфера и самога плаћања (последње најдуже за две године). Немачка се влада обавезује да ће васпоставити и одржавати без икакве препреке замену немачке марке за злато (1 Р. М. равно о КГ. злата). Један део специјалног резервног фонда Међународне Банке биће стављен на расположење Немачкој, ако буде потребно ради олакшања плаћања последња 22 ануитета. У ове горње ануитете нису ушли трошкови окупације, ни разних комисија, јер све те установе треба да престану, чим о томе буду одлучиле заинтересоване владе, а дотле ће трошкове сносити саме владе по међусобном споразуму.

Стручњаци препоручују да се све раније обавезе Немачке укину и Јангов план дође на место свију обавеза изложених у 11 делу прве партије Дозовог плана. Суд за тумачење одредаба Дозовог плана треба да остане и даље; он да има за надлежност и односе између свију заинтересованих влада и саме банке.

Питање поделе ануитета међ државама повериоцима такође је проучавао одбор стручњака и његов се предлог о томе налази у додатку бр. 7.

Извори и гарантије ануитета.

Ануитети се покривају из прихода Друштва Немачких Жељезница и из немачког буџета. Струч њаци налазе да треба сачувати везу измеђ ануи: тета и немачких жељезница, због тога што је то врло комотан извор прихода. Што се тиче заложених прихода, пошто они служе у исто време и за спољни зајам Немачке, немогућно је укинути их. Али немачка влада може са синдикатом банака тога зајма да постигне споразум ради упрошћења целога тога односа, а на то могу пристати и владе повериоци. Одбор стручњака сматра да је главна гарантија за ануитете свечана обавеза немачке владе, због тога се препоручује заинтересованим владама да укину све залоге, гарантије и привилегије, које имају у својим рукама и да приме свечано обећање немачке владе. Јангов план предвиђа потпуно уништење облигација Друштва Немачких Жељезница од 11 милијарди марака и место тога Друштво има да плаћа за време од 37 година 660 милиона марака годишње (колико износи и безусловни део ануитета). Та ће се сума давати из бруто прихода жељезница одмах после личних издатака, биће на истој нози са материјал-