Народно благостање

99 јуни 1929

контује код Рајхсбанке, поште, железнице и Прајвенкасе, онда је то већ шести зајам, који је склопљен у току ове године. У фебруару нздала је држава бонова са ликвидацијским термином за септембар 1929 и јануар 1930 године у укупном износу од 200 милиона марака. У марту су немачке велике банке отвориле држави контокорентни кредит од 150 милиона марака, који је међувремено већ исплаћен. У априлу опет је издато државних бонова у висини од 179 до 180 милиона марака са отплатним роком од три месеца, а у мају је донесен нацрт великог унутрашњег зајма од 500 милиона. Прва транша од 300 милиона, која је била предата упису, донела је свега око 180 милиона марака. Према томе је последњи зајам од 210 милиона марака од свих тих краткорочних зајмова по свом отплатном термину још најдужи и највећи.

Услови, под којим је зајам био склопљен, потпуно одговарају данашњем стању немачког и међународног нозчаног тржишта. Немачке банке (трочлански конзорцијум под вођством приватне банке Менделсон и Комп., Берлин), стављају немачкој држави за време од једне године на расположење кредит до висине од 210 милиона марака зе захтевајући за то никаквих залога ни гаранција, које би биле способне за ломбард или есконт. Томе одговарајући уговор склопиле су американске банке (које су стварни зајмодавци) и са својим немачким конзорцијалним ортацима. Зајам не гласи на доларе већ на немачке марке а ризико евентуалне курсне разлике не сноси држава него - немачке банке. Каматна стопа одговара оној државних бснова, који су били емитовани у јануару и фебруару, кад је новчано тржиште било у много повољнијем стању на што је то сада случај. Немачка држава мора плаћати 7 и четврт од сто годишњих камата и ! од сто провизије. (У ту провизију рачунају немачке банке ризико евентуалне курсне разлике). Стварни каматни терет зависиће од тога, за које ће време кредит бити употребљен. Предвиђена је могућност да се кредити употребљавају делимично и исто тако и делимично враћају, али се у сваком случају рачуна провизија од 1 од сто за целу годину.

Као сви краткорочни зајмови тако има и овај зајам своје недостатке и много повољније је било за немачку државу, да је успела пласирати унутрашњи зајам од 590 милиона марака.

Неуспех тог зајма ипак се у иностранству није нгповољно тумачио, што најбоље показује факат, да су американски банкари брзо пристали на зајам од 50 милиона долара (210 милиона марака).

О употреби тог новог зајма детаљи још нису познати, али изгледа, да ће се ликвидирати у првом реду сви мали кредити и сви они зајмови који су склопљени под тежим условима и који су скупљи од овог последњег зајма.

Koncem prošle godine, grad ZaGrad Zagreb greb imao je stanbenih zgrada kao kućevlasnik u vrijednosti od 131,218.530 di——— &ćiYinara. Od toga je otpadalo na: vojarne i druge vojničke zgrade Din. 48.240.000 stare stanbene zgrade » 14.180.000 nove (poratne) stanbene zgrade » 68.898.530 Prema zakonima koji su vladali u bivšoj monarhiji, pDpćine su bile obvezane da podižu sve potrebne zgrade za voiništvo, a voini je erar plaćao ugovorenu najamninu. Kako le Zagreb bio jako garnizonsko mjesto, to je i razumljivo da је mnogo novaca utrošeno u podizanje raznih vojarna i drugih obiekata. ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Poslije rata, kad je stanarinska kriza bila znatna, grad ,

Zagreb podigao je dosta stanbenih zgrada. Najprije da smvsti svoje činovnike i njihove obitelji, a kasnije i za ostalo gradjanstvo. Gradile su se u prvom redu zerade sa takozvanim

CrpaHa 335

malim stanovima tako da bi i sirotinia mogla doći do krova. U prvom redu u takove zgrade imali su seliti deložirg i ostali manie situirani.

Od svih tih zgrada grad Zagreb dobiva uime najamnina Din. 4,887.000. Tako je barem predvidjeno u gradskom proračunu za ovu godinu. Ako uzmemo vrijednost zgrada za 131 milijona dinara vidimo da sve te zgrade ne nose Općimi niti 4 od sto.

Stare zgrade nas ne interesuju, a isto tako ni zgrade koje služe za potrebe vojske, jer je jasno da se ovdje ne može dobiti puna najamnina. :Ali druga je stvar sa zgradama koje su podignute poslije rata. One su koštale skoro 69 milijona dinara a u ime najamnine predvidjen je iznos od Din. 3,694.141. Prema tome te nove zgrade jedva se ukamaćuiju sa 5 od sto.

Danas novogradnie u Zagrebu ioš uvijek nose oko :2 od sto. To znači da grad Zagreb u svojim novopodignutim zgradama zaračunava najamnine koje su za preko polovine jeftinije, koje se zaračunavaju u privatnim zgradama. To znači da oni koji stanuju u gradskim kućama uživaju posebne beneficije, Da bi se radilo o samoi sirotinji ni DO jada. Ali ima tu i ljudi koji ne zaslužuju nikakovi specijalni postupak, — osim možda ako su ugledni stranački pristaši.

Grad Zagreb glavni dio iznosa što je upotrebljen za podizanje novih zgrada morao je posuditi kod Gradske Štedionice. Na to dugovanje plaća grad Zagreb kamate od circa 9 od sto. Dakle dok se na jednu stranu plaća za posudjene iznose 9 od sto od najamnina, na zgrade koje su podignute iz toga zaima, ne dobiva se niti punih 5 od sto. Skoro Di čovjek rekao, sva sreća što grad nije podigao i više stanbenih zgrada, jer bi ovako deficit kojeg: mora pokrivati. cjelokupno gradjanstvo bio još veći. A profita bi imali samo oni koji bi stanovali u tim jeftinim zgradama. A da to ne bi bili najpotrebniji nego oni koji imaju veza ne treba tek naglašavati. Mi smo vidjeli da nove općinske zgrade nose samo 5 od sto i ako kamate za dugove iznašaju 9 od sto. Medjutim što je najinteresantnije, pretežni dio onih koji stanuju u općinskim zgradama ne plaćaju najamnine. Za ovu godinu općini su dužni za najamninu preko jedan milijon 20.000 dinara. Neki ne plaćaju najamnine već preko godine dana. Kako su došli u te zgrade raznim intervencijama, te intervencije rade da u njima ostanu ma i ne plaćaju najamnine. Kad je to nekima uspjelo, njihovi susjedi koji stanuju u drugim općinskim kućama, odlučili su da ni oni ne plaćaju kirije. Doduše sad općina prijeti deložacijama, ali se te pretnje niko ne boji. Jer kako rekosmo oni gradski oci, koji su intervenirali da njihovi štićenici dobiju stan u gradskim kućama intervenirati će da u tim stanovima i ostanu makar i ne plaćaju najamnine.

Објављена је нова уредба о отварању и затварању ралњи. Она је 16 јуна ступила Ma снагу. ИМзрађена је на иринципу, да питање о врсмену отварања и затварања радњи треба одвојити од питања запослености радног и помоћног особља у њима, као да радње могу бити отворене и радити — без особља у њој. С тога Уредба регулише питање отварања и затварања радња низависно од радног времена особља.

По овој Уредби све трговачке и занатске радње могу бити отворене пуних 12 часова, а у местима испод 10.000 становника и 14 и 16 сати. Истина радно време помоћног особља у радњама не може бити веће од 10 часова (сем извесних изузетака) — и овде је радно време од 8 продужено на 10 часова — али ће оно у ствари трајати онолико времена, колико радње буду отворене.

Уредба о отварању и затварању радњи