Народно благостање
"Страна 356. | vlastitim sredstvima, a ostalo iz kredita. Nu obzirom na uske veze sa centralnim poduzećem, nema velike opasnosti za ova-
Коу! način finansiranja. Radi toga, sa financijalnog gledišia
ne treba da nas uzrujava što je poduzeće koncem prošle po-
slovne godine "imalo vjeresiju od 218 miliona dinara. Ova-
kovo financijalno stanje: mala vlastita glavnica, a veliki kre-
а centrale, omogućuje da se glavni dio profita prebaci na
centralu u obliku kamatnjaka pod podijeljeni kredit. Račun dobitaka i gubitaka pokazuje slijedeće stanje:
Bruto dobitak 11.443 8.337 10.244 RASHODI~”>T
Porezi i osiguranje | 4.938 5.477 8.004 Amortizacija 92.500 1.000 1.000 Čisti dobitak 4.004 1.903 1.881
Kako vidimo, račun gubitka i dobitka nije ргегједап.
Čak su porezi iskazani skupa sa osiguranjem.
Našička tyornica tanina i paropila ima i nekoliko filiranih poduzeća kao »KHrndiju«, »Tanin«, »Kutjevo«, »Podraупи« 16. 4.
ДУБРОВАЧКА. ПАРОБРОДАРСКА ПЛОВИДБА А. Д, ДУБРОВНИК
Дубровачка наробродарска пловидба основана је го-
- дине 1909 спајањем неких мањих паробродарских друштава
Дубровника, који. су још имали стару форму карата у једно веће акционарско паробродарско друштво. Дубровачка паробродарска пловидба у прво време свог постанка тежиште свог пословања имала је у слободној међународ-
· ној пловидби. Њени пароброди, удешени само за превоз "гломазне робе, нису подржавали редовите линије, него су
пловили у оном правцу и са оним теретом гломазне робе,
који је давао највећи рентабилитет. Према томе њихово · поље рада био је скоро читави свијет.
Па и данас за Дубровачку пловидбу тежиште је по-
"словања још увијек у слободној теретној пловидби. Сви
њени нови и модерни теретни пароброди саграђени послиједњих година, а са трошком од неколико десетина милијона динара, плове у слободном теретном промету и то претежно вршећи измјену добара између Еуропе и Јуж-
не Америке. А у наше воде залазе тек онда, ако се ту и
тамо пружи пригода да уз повољне увјете пренесу један товар угљена из Енглеске и једну луку Јадрана. Ну већ и прије рата Дубровачка пловидба вршила је и обалну пловидбу. Још прије рата уз 2—8 старија обална пароброда средње тонаже, била је изградила и два нова већих димензија за вршење по аустријској влади субвенционарне линије Трст—Дубровник— Котор. Један од тих нових пароброда био је за време рата торпедиран пред Драчом а други је преграђен у претежно луксузно-путнички брод и данас под именом „Дубровник“ подржаје брзу пругу Сплит— Дубровник и Сплит—Котор. У послиједње вријеме више се пажње посвећује обалној пловидби. На бављен је луксузни пароброд „Куманово“ за брзу линију Трст—Дубровник и Трст—Котор. Поред тога првим априла 1928 преузело је и обалну пловидбу у дубровачком срезу и у ту сврху преузело од Јадранске пловидбе три мања пароброда. Поред тога набављена су у Трсту два старија обална пароброда, тако да данас Дубровачка пловидба у
| обалној пловидби има 11 пароброда. Уговором о субвенцији обвезно је да до марта 1931 набави један нови паро"брод од 250 тона а до марта 1983 један већи од 1.000 тона.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 22.
Тај би био луксузни и служио би за брзу пругу ТрстДалмација. За вршење обалне пловидбе по новом уговору о субвенцији друштво има примити годишње 11.250.000 динара субвенције. Године 1926 уиме субвенције примило је само 5 милијона 723 хиљаде динара. Скоро подвостручење субвенције, макар су преузете и неке нове линије имати ће ловољно дјеловање на просперитет друштва. Обална пловидба, обзиром на све већи промет странаца постаје све више рентабилна. Поготову онда ако је обилно субвенциовирана. Друштво је у преговорима да од корчуланског друштва „Хум“ прекупи његову субвенцију у износу од годишњих 750.000 динара. У том случају субвенција би износила равно 12 милиона динара. Узевши и у обзир да се морају саградити и два нова пароброда, ипак субвенција од 12 милијона динара уколико се буде уредно плаћала значит ће много за просперитет читавог пословања. Дубровачка паропловидба подржаје и једну редовиту теретну линију између наших лука и Александрије, лука Сирије и Палестине, Смирне, Солуна и осталих главних лука Грчке. Бу обзиром на двоструку конкуренцију прво талијанских а онда и наших друштава финанцијални ресултат те линије није повољан. Очекује се да ће држава временом субвенционирати и такове линије. У противном случају прелстоји обустава те линије, која под садашњим приликама тешко да може бити рентабилна.
Дубровачка паропловидба надалеко је познато као подузеће које у својој биланци своје стање констатно показује слабијим него што је уистини. Да би се кроз биланцу провела набавка нових пароброда од којих сваки кошта н 20—20 милијона динара друштво саставља билансе тако да се човјек с тешком муком може да снађе. Доста је споменути да је у биланци за 1928 вредност пароброда означена са 39 милијона 706 хиљада динара, док се у самом извештају напомиње да је најмања вриједност пловног парка 110 милијона динара. А по суду непристрасних лица продајна је цијена читаве флоте још знатно већа.
Добит се употребљава деломице за дотирање разних фондова. А ти фондови чим нешто порасту употребљавају се за набавку нових пароброда. Године 1925 услиједило је послиједње повишење дионичке главнице од 10.739.125 динара на 21.500.000 динара. Међутим саграђена су два нова пароброда са трошком од преко 50 милијона динара. Протувриједност тих пароброда била је исплаћена из тих разних фондова као и из редовитих прихода послиједњих година. Према томе унутрашња вриједност подузећа бива све већа и већа, пак није ни чудо да акције чија је номинала 125 динара нотирају и преко 500 динара.
~Биланца за три послиједње године пружа слиједећу слику (у хиљ. дин.)
Актива 1928 1997 1925 Пароброди 39.706 25.000 19.500 Некретнине 1.452 1.868 1.400 Благајна 278 399. 258 (Материјал 2.050 1.414 1.982 Бродови у градњи 3.004 4.887 Дужници-вјеровници (салдо) =—— 8.162 16.498
Пасива , Главница 21.500 21.500 21.500 Ресервни фонд — 9.088 6.789
. Амортигација 2.000 1.250 2.999
ба · телефон: Првокласни Шлески угаљ и Кокс Друштво за Поомет Утљи,
21-58.
за домаће потребе, етажно и пентрално грејање.
Београд, Дубровачка 31.
| ||
ја а рата
-| JE = ==" ЈЕ