Народно благостање
6. јула 1929.
(Осигурање (фонд) 4.859 4.480 6.400 Дужници-вјеровници (салдо) 8.055 Добитак 7.018 7-396 7.051
Укупни износ биланце 43.504 44.271 44.920
Вјеровници и дужници исказани су у једној позицији и час показују активни а час пасивни салдо. Године 1927 салдо је био активан за 8 милијона динара; прошле године пасиван је за 8 милијона. Диференција је од 16 милијона динара. Претежни дио настале промјене у стру«тури вјерсвника-дужника треба потражити У чињеници, да друштво има да добије знатне износе уиме доспијеле субвенције. То га и сили да узимље кредита код новчаних завода док је раније увијек располагало са довољно ликвидних средстава. ; .
За начин биланцирања морамо се мало позабавити како су књижене набавке нових пароброда.
Године 1923 изказана је вриједност сзих друштвених пароброда са Дин. 4.245.250.
Године 1924 купљена су два пароброда „Куманово“ и „Јаклан“ за Дин. 5.250.000—
Тако је вредност пловног парка изказана концем 1924 са Дин. 9.495.250.
Године 1925 саграђен је пароброд „Федерико Главић“ а купљени су пароброди „Солун“ и Олипа'; а за сва три пароброда издано је 99.739.605.67 Д. Међутим од тога износа Дин. 20.284. 355.67 узето је из разних фондова тако да је рачун вредности пароброда терећен само са 9.455.250 динара. Према томе вредност пловног парка изказана је године 1925 само са 18.950.500 динара, умјесто са преко 39 милијона динара. i
Године 1926 вредност пароброда порасла је за 549.500 динара и то преуређењем пароброда „Дубровник" и то да је унесен само један дио фактично изданог износа. На тај начин вредност флоте изказана је године 1926 са Дин. 18.500.000. Те године био је биланциран и износ од Дин. 4.857.000 као исплата а конто новог пароброда „Никола Пашић“.
Године 1927 видимо да је вредност флоте означена са 95 милијона динара. Од 195 милијона колико је било концем 1996 одбијено је 2.247.770 динара колико је био унесен у биланцу Ратној Морнарици продани пароброд „Солун“. Тако је остало Дин. 17.252.230. Томе износу додан је износ од Дин. 7.747.770 као протувриједност новог пароброда „Никола Пашић". Међутим је „Пашић“ коштао 18.209.205 динара. Разлика од Дин. 10.461485 покривена је упорабом разних фондова.
Концем. 1928 вредност флоте означена је са преко 89 милијона динара, дакле 14 милијона динара више. Међутим у току прошле године набављен је нови пароброд „Свети Влахо". Тај је коштао Дин. 29.419.536.02. Но и овог пута употребљено је из фондова преко 10 милијона динара, затим је употребљен износ разлике између биланчне и продајне цијене пароброда „Напријед. који је продан Бокељима. Да се види како биланцира Дубровачка доста је напоменути да за пароброд „Напријед" који је био би-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 357.
ланциран за Дин. 298 хиљаде продајом получено је милијон 950 хиљада или преко шест пута више.
Обзиром на своју унутрашњу вриједност нити једно наше подузеће није тако добро фундирано. Од почетка године 1929 па до конца 1928 формирани су ресервни фолдови за преко 50 милијона динара, који су искључиво употребљени за набавку нових модерних пароброда. Унутрашња вриједност акције данас је много већа него што је бурзовни курс. А да тај није већи узрок -је у чињеница што управа подузећа не иде за тиме како ће изказати што већи добитак него како ће ојачати друштво. Ради тога и претежни дио полученог добитка употребљава се за формирање разних фондова из којих се онда набављају нови пароброди који коштају и до 00 милијона динара. Годишње се из брутто добитка тим разним фондовима дозначује и до 10 милијона динара. Кад би се тим фондови нешто мање дотирали, друштво би могло платити и двоструку дивиденду него што плаћа. Ну оно воли да јача подузеће набавком нових пароброда, рачунајући да ће то јачање једног дана ипак добро доћи акционарима.
Сада се приступа повећању дионичке главнице од 915 на 39.950 милијова динара. Обзиром да је емисијони курс 300 динара за 125 динара коминале, унићи ће око 26 милијона динара. Тај износ, скупа са фондовима који ћа се дотирати из пословног успјеха за 1929, бити ће довољни да омогуће набавку двају великих пароброда. Повишење дионичке главнице врши се само ради тога да се уорза
темпо изградње новог модерког пловног парка. Водство
друштва има пред очима само развитак подузећа. Из тих разлога Дубровачка паропловидба не плаћа дивиденду већу од 30 динара или 24% иако би по својим успјесима могло платити и 50%. Све за друштво, то је лајтмотив управе и већине акционера и ради тога билавца изгледа нешто нејасна. Ну она је у својој суштини повољнија од биланце ма којег нашег подузећа.
ПОВОДОМ БИЛАНСА УДРУЖЕНИХ ФАБРИКА ПАПИРА ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ. У ЉУБЉАНИ.
Поводом анализе биланса у бр. 20. од 22 јуна »Народног Благостања« а специјално поводом реченице:
»да патронизирајући завод не показује интереса за проширење послова« пише нам Љубљанска Кредитна Банка:
»У 1928. г. закључено је било да се инвестира за модерне котлове и арматуре 10 милиона динара, што најбоље показује наш интерес за подузеће. Нажалост оно не налази до данас довољне потпоре код меродавних кругова, који често пута тврде да дивиденда 8 или 9% показује превелику рентабилност, заборављајући да осим малог де-
ла деоничке главнице по номинали, она је била уплаћена -
од дионичара по динара 175 односно 200.—. Ако узмемо у обзир и гратис дионице, чисто укамаћење инвестираног капитала представља дивиденду од једва 5%.
Позиција од 10,466.000— дин. под именом кредитори не представља укупан дуг лиферантима, већ само 5 милиона, а других 5 милиона је дуг банкама.«
ОБАВЕ ШТА Ј
ФИНАНСИЈСКЕ ВЕСТИ
— Bank America, Blair Corporation a Rollins and Sons сдобрили су јужно-американској држави Рио де Жанеиро зајам од 6 милиона долара. Каматна стопа је 6 и по од сто, емисиони курс 91 и по, време отплате 23 године, а рендита износи 7.20 од сто. Овај ће зајам у великој мери бити преузет од стране европских банака.
— Бечка општина бави се нацртом, да оснује у вези
НА СЛУЖБА
са законом о изградњи станова и уз помоћ Централне Штедионице Бечке Општине један хипотекарни завод, као што постоје у осталим аустријским савезним државама. У том заводу покушаће се концентрисати све аустријске хипотекарне установе. Тиме би се могао основати нов, јединствен тип хипотекарне облигације, која би у иностранству нашла повољан пласман. Међутим изгледа, да ће партикуларистични интереси појединих савезних држава онемо-