Народно благостање

Страна 358.

\ гућити успех ове акције.

— Иностране банке у Турској. У вези са информацијама, према којима је турска влада одобрила француској банци »Вапдише Ргапсо-АчјаНаце« да отвори своју филијалу у Цариграду, јавља »ЕгапКтитјег Деипос«, да ће и друге банке, једна италијанска и једна чехословачка, отворити своје филијале у Турској. Тиме ће се много поспешити приток иностраног капитала, који ће повећати своје учешће у турским подузећима.

— Након престанка крздитне рестрикције, коју је немачка Рајхсбанка увела пре два месеца, немачке -приватне банке објавиле су, да су снизиле каматну стопу за 1% за све банкарске кредите.

— Берзански Локарно. Услед политичких разлога немачке хартије од вредности нису од рата на овамо нотиране на париској берзи. Сада после конференције експерата у Паризу изгледа да ће се отворити француско тржиште за Немачку. Др. Шахт изнео је сам поред осталог «а париској конференцији мишљење, како би корисно било у циљу олакшавања тешкоћа трансфера, које произлазе из репарационих плаћања, пласирати немачке хартије од вредности на париском новчаном тржипиу. За сада се спомињу акције Кашпаиз те А. О., Мштеегазћа А. 6. Капзаттде игтћ и 1. С. Еагрешпаиз е, једног од најмоћнијих концерна континента, чији акц. капитал износи око !! и по милијарди динара.

=— Немачки капитал у Турској. Турска банка »Егпа!Вапказ5, која се стара око поделе малих кредита, повисиће свој акцијски капитал од 100.000 на 500.000 турских фунти. 50% средстава ове банке налазе се у немачком поседу, који ће и код повећане главнице сразмерно повисити своју партиципацију.

— Румунија је закључила према последњим вестима из Букурешта један зајам од 400 милиона леја (135 мил. дин.), на име оснивања једне аграрне банке. Овај зајам закључила је Румунија са једним банкарским конзорцијумом на челу са Banque de Paris et des Pays-Bas. Немачки Diskonto Gesellschaft yuecrTByje TaKObBbe Ha OBOM 3421My.

— Banque de France исплатиће — према одлуци главне управе — на име дивиденде за прво полугође 1913. године 9286.58 франака, а по одбитку пореза нето 235.француских франака по акцији. У прошлој години износила је дивиденда за прво полугође само 160— франака.

— »Вапса да Мароп« отворила је италијанским сељацима кредит од 25 милиона лира и то из разлога, да тиме спречава дејство спекулације у пољопривредним производима. — Државни приходи у Румунији износе у мају ове године 2,63 милијарде леја те су се према априлу ове године повећали за скоро 100 милиона леја.

— »fFrankfurter Zeitung« javlia, da se vrše pregovom izmedju Bukurešta i jednog medjunarodnog konzorciuma banaka, koji će odobriti gradu Bukureštu kontokurentni krcdit od 165 miliona leja kao avans na zajam od 10 miliiona dolara, koji će biti emitovani u inostranstvu. U vezi tih informacija napominje »Frankfurter Zeitune« da pitanje rumunhskih predratnih zaimova od 1888, 1895, 1898 godine, koji imaju karakter na zlato glasećih obaveza, uvek još očekuje definitivno regulisanje!

— WMadjarski parlamenat usvojio je nov zakon kojim se ovlašćuje ministar finansija, da sklopi inostrani hipotekarni zajam. Pregovori, koji su se u tom pravcu vodili sa jednom amerikanskom grupom, do sada još ne pokazuju nikakvih uspeha.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Прорачун града Суботице показује мањак од М

аилиона динара. Расходи износе 38 милиона, а приходи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Еол

само 24 милиона динара. Градска управа нада се, д ће овај мањак моћи покрити из прихода новог 300-постотног пореског намета као и из умањења појединих прорачуциских позиција.

— Управи града Загвеба одобрен је од стране Савеза новчаних и осигуравајућих завода краткорочан зајам од 600.000 долара. Детаљи тог зајма још су потпуно непознати. — Град Букурешт закључио је зајам од 160 милиона леја (50 мил. дин.). Као зајмодавци спомињу се Натђгоз Bank, Lazard Bros sw Niederosterreichische Eskomptgesellschaft y KoHaopuHjyMy OaHke Crissoveloni.

ИНДУСТРИЈА

— Дуванска Режија Турске Републике уступила је енглеском друштву Апојо-5соаћ Зесигфез Со: право на фабрикацију и продају турских монополских цигарета. На основу ове концесије изградиће енглеско друштво у свим важнијим државама фабрике цигарета и то у првом реду у Немачкој, Швајцарској, Енглеској и у Египту. Продаја тих цигарета организоваће се у целом свету путем великог филијалног система.

— У сарској рударској индустрији повишене су са 1. јулом о. г. просечне радничке наднице за 5 и по од сто.

— Споразум између светских произвођача вештачког гнојива постигнут је ових дана у Берлину. Велики немачки трест 5. С: Еагђешпдаи те А. С. енглески хемијски трест и чиленска влада склопили су споразум о будућем заједничком раду. На основу тог споразума снизиће се цене азотним гнојивима.

— У конкурсу за искоришћавање албанских минералних уља, који је био расписан од стране албанске владе, учествовале су групе американских, енглеских, француских и италијанских интересената; концесија је била додељена једној италијанској петролејској. фирми, »Аглр«, и то на 20 година, уз годишње плаћање од 1,8 милиона златних франака.

— Наше Министарство Саобраћаја поручило је код чехословачких Шкодиних фабрика нове локомотиве и тендере у вредности од 20 милиона динара.

— »бта У:со5а«, огроман италијански концерн вештачке свиле, налази се — као што се чује — у озбиљним финансијским потешкоћама. Акције тог предузећа, чија је минимална вредност 120 лира, пале су испод 80 лира. Због тога ће вероватно доћи до тога, да ће се снизити капитал, који износи ! милијарду лира. Потешкоће овог друштва датирају из последњих година, а настале су услед продукционе кризе. Већ пре три године капитал је био умањен због великих губитака од 1 милијарде на 700 милиона, али је истовремено био повећан — из друштвених резерва на висину од ! милијарде.

РАЗНО — У Дубровнику основана је ових дана »Хотелска

· Задруга за Приморје«. Задаћа ове нове задруге биће уна-

пређење туризма на нашој јадранској обали.

— ХН. међународни сајам узорака, којега приређује у Загребу Загребачки Збор, одржаће се од 7—16. септембра 0. г.

— Беспосленост у Италији налази се у опадању. Према италијанским службеним податцима износи број беспослених током маја о. г. 227 хиљада, док је још у априлу о. г. био већи од 257 хиљада; крајем маја прошле године је било 306 хиљада беспослених.

Италијански министар корпорација саопштава да се број италијанске емиграције све више смањује, док се број оних који се враћају све више повећава. У току 1928 год. повратило се 95.927; од тога 49,754 из прекоокеанских др