Народно благостање

6. јула 1999.

жава, из Француске 31.815, из Швајцарске 10.878, из Велике Британије 1373 емиграната.

— Агрономски институт У Паризу прославио је педесетогодишњицу свога рада. Прослави је присуствовао председник републике Думерг и министар пољопривреде Енеси.

У Шамбериу одржан задруга из целе Француске.

— Међународна организација за економску сарадњу са седиштем у Женеви, намерава ускоро да почне са издавањем једног економског листа који ће се штампати у 3 језика. Овај међународни економски центар имаће и специјалне комисије за изучавање међународних финансиских трговинских и статистичких питања.

—. Број незапослених у Енглеској се повећао у прошлој недељи за 12.600 на 1,112.000 радника, али je aa 40

je конгрес пољопривредних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 359.

хиљада мањи но у исто време прошле године.

— Моћ Социалне Демократије у Немачкој. — Почетком овога месеца одржан је у Магдебургу конгрес Немачке Социалне Демократије. Из извештаја партијске управе види се, да је партија имала 8916 организација са 049.306 чланова који уредно плаћају чланске улоге. Од тога 200.000 жена. Партијски приходи у 1928. години изнели су 10,353.783,84 златних марака. У прошлој години партијска активност се манифестовала у 44.792 одржана јавна збора и 65.890 чланских конференција. Издано је преко 115,000.000 прогласа и летака. Партија има 196 својих листова са 1 и по милион претплатника. Партија и њене организације располажу са 198 сопствених штампарија. У централном парламенту партија има 153 посланика и скоро 40.000 одборника у општинама. На прошлим изборима десет милиона бирача гласало је за Социалну Демократију.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЕИШТА

Dr. V. BAJKIĆ

HISTORIJSKI DANI NA BEOGRADSKOJ BERZI I. Kraj špekulacije sa rentom ratne šteta?

Pre dve nedelje mi smo tvrdili da ie pogrešno gledište, da je renta ratne štete na putu da prestane biti špekulativan papir. Međutim, sudeći po događajima poslednjih deset dana, kao da smo na putu da budemo temeljno demantovani. Kurs stoji već 10 dana nepromenjeno na 407. Terminski posao, kao izraz špekulacije, izneo je za poslednjih 8 dana ciglo | milion, što znači da je na umori ı 10 što je radjeno predstavlia samo likvidaciju ranijih angažmana.

Naravno da o stabilizaciji može biti govora samo tako, ako bi ona bila ogarantovana na beskonačno dugo vreme, a to je za sada još uvek po malo pod pitanjem. U ostalom, naše je rezonovanje bilo potpuno tačno. Što su drugojačiji događaji nastupili ima se zahvaliti službenoj intervenciji, koia bi jedina mogla biti u stanju da stabilizira kurs.

Stabilizacija je smrt špekulaciji!

To bi bio neposredan povod za nas, da se upustimo u proučavanje pitania o ekonomskoi i socijalnoj funkciji berzanske špekulacije u opšte, i u oblasti državnih hartija od vrednosti posebice. Mi ćemo se na to pitanje vratiti u našoj studiji o petogodišnjoi špekulaciji sa rentom ratne štete. Neosporno je da je špekulacija bila najvažniji činilac kursa rente ratne štete. Za laika u ekonomskim pitanjima skakanje kursa državnih hartija predstavlja bezuvetno korisnu pojavu. Ekonomist pak daje mišljenje o tom tek pošto prouči dejstvo skakanja kursa na podelu dobara dohodaka u narodu, na tržište kapitala, na snabdevanje produkcije kapitalom i t. d. Mi se ovde ne možemo upustiti u to pitanje. Ali je van svake sumnje, da se berzanska špekulacija sa rentom ratne štete može da podeli u dva razdoblja. Prvo je od 1924 do sredine 1998 god. a drugo do danas. Za drugo se razdoblje ne može reći ništa povolino. Kompartimant toga papira na našim berzama predstavlja najobičniju kockarnicu u kojoj ie per saldo pretrpeo gubitak najveći deo špekulanata. Radilo se za pikslu: berza je jedina, koja je pri tome zaradila. Nikakav ni nacionalni ni finansijski ni socijalni interes nije

video vajde od ove špekulacije. Njen prestanak doneće ioš tu korist, što će se zasleplieni deo berzijanaca spasti od daljih gubitaka. Prema tome rodoljub bi mogao samo da pozdravi prestanak berzanske špekulacije sa rentom ratne štete,

il. Tehnička strana službene intervencije.

Službena intervencija vrši se preko berzanskog posrednika za hartije od vrednosti. Njemu se daju nalozi i on ih izvodi u toku sastanka. Mi se ne možemo da složimo sa tom procedurom. Ovde se ponavljaju greške, koje smo godinama posmatrali kod deviznog diktatora: spuštanje službene intervencije na nivo privatnika i ulaženje u arenu, u kojoj se rvu privatnici. Službena intervencija mora biti nad privatnicima. Ona se ne sme služiti sredstvima, kojima se služe privatnici: raznim berzanskim manevrima, berzanskom taktikom, prikrivanjem, mučkim napadajem i t. d. Službena intervencija mora da stoji nad privatnicima i onda kad se oni udružuju protiv njene tendencije, jer је ona uvek jača od njih, jer ako ona nije jača naravno da ni manevri neće pomoći.

Službena intervencija mora uvek imati plašt i mač diktatora. Ona diktira kurs, samo ne policijskim, već ekonomskim sredstvima. Ona mora da radi otvoreno. Njezina je stvar hoće li se služiti berzanskim posrednikom ili raditi neposredno; ali, ako se služi posrednikom, ovaj mora ореrisati tako, kako priliči službenoj ruci.

Diktatura kursa na. berzi ima samo jedan način efikasan i dostojanstven, a to je da objavi u početku sastanka kurs po kome kupuje i prodaje neograničene količine. Samo je to stabilizaciia. U tom slučaju nije potreban veliki činovnički aparat na berzi. Dovolino je jedan da observira. Samo tako se može izvesti i duhovna stabilizacija na berzi.

Našta će manevri diktatora? Valjda ne zato, da zgrabi robu za pola poena jeftinije? To bi bilo protivno stabilizaciji. Ili da prvo ispita raspoloženje berzijanaca? To nije potrebno zbog toga, što je merodavno njegovo raspoloženje a ne berzijansko. Ili da igra sa berzijancima kao mačka s mišem? To nije dostojanstveno.

Mi imamo bogato iskustvo sa operacijama stabilizacije na berzi. Treba da ga iskoristimo. Berzijanci su dugo vremena uspevali, u eri stabilizacije, da pomere devizne kurseve za nekoliko para, samo zbog toga 50 intervencija nije bila na visini. Tek posle naše intervencije u javnosti, kojom smo prilikom ukazali na to, da službena intervencija nosi sve odlike i privatno-privredne a ne službene ruke, nastao je obrt. |

Čim je službena ruka izjavila da kupuje i prođaie svaku količinu po utvrđenom kursu, berzijanci su se dezinteresovali za devizne kurseve.

III. Šta je stabilizacija kursa hartija od vrednosti?

Da se država interesuje za sudbinu kursa svojih hartija od vrednosti, nije ništa novo. Historija je puna takvih pri-