Народно благостање

Страна 360.

mera. Naročito je pri velikim padovima interes državni vrio živ. Sredstva, kojim je ona branila kurseve veoma su raznoVrsna. Počev od zatvaranja berze, kao naibrutalnijeg, pa do zabrane terminskih poslova. Imamo primera u ovoj godini. Pre 3 meseca talijanska vlada je pohapsila besiste na rimskoj berzi; mera koju, našim hosistima vrlo pristupačna, štampa nije propustila da preporuči kao vrlo zdravu. Pre tri nedelje je grčka vlada zabranila terminske poslove na atinskoj berzi zbog toga, što su počeli naglo da padaju kursevi pojedinih akcija. Po našem mišljenju, kurs rente ratne štete nije bio ove godine tako nizak, da bi država imala razloga da se uznemirava zbog svog kredita. A intervenciju nismo očekivali ni iz drugih razloga. Ali je, svakako naša dužnost da istaknemo, da se naša država latila najkulturnijeg sredstva. IMi se ne možemo da složimo sa gledištem onih berzijanaca, koji tvrde da se zbog toga sredstva objašnjava uticajem izvesnih hosista. Nama nije poznato, da li su se i druge države služile intervencijom na berzi u odbrani kurseva svojih papira. To je svakako jedno vrlo delikatno sredstvo.

Stabilizacija kursa na berzi znači održavanje nepromenjenog kursa iz dana u dan, iz meseca u тезес, 17 godine u godinu. Ako bi se ta politika primenila na rentu ratne štete na našim domaćim berzama, onda bi se stabilizacija pretvorila u stvari u postepeno obaranje toga Кигза. Kao što se zna, kurs jednog papira, koji nosi stalnu kamatu, može da se beleži na berzi na dva načina: sa tekučom kamatom i bez nje. Kupon se obično isplaćuje jedanput ili dvaput godišnje. Prirodna je stvar da jedan papir u toliko više vredi, u koliko mu je bliže kupon. Po pravilu, ako kupon jednoga papira iznosi 10.x— dinara, onda će njegova vrednost na dan isplate kupona biti za 10.— dinara niža no prethodnog dana. Ako kurs jednoga papira obuhvata i kupon, onda je prirodno da kurs tog papira treba da skače svakoga dana za onoliko, koliko iznosi kupon za taj đan. Drugim rečima, ako kurs raste svakodnevno toliko, koliko iznosi kamata za jedan dan, onda se ne može reći, da vrednost tog papira raste, već da je stabilna. To je razlog što su neke berze izabrale notiгапје kursa bez tekućeg kupona: kupon se obračunava prilikom prodaje i kupovine na berzi, sasvim odvojeno od kursa. Na konferenciji srednjioevropskih berzi podnesen je formalan predlog, da se i kod nas za državne hartije od vrednosti upotrebi taj način notiranja. Ali za sada na našim berzama važi uzans, da kurs obuhvati i tekući kupon. Prema tome stabilizacija rente ratne štete znači da kurs njen treba svakodnevno da skače za dnevni iznos kamate, a kako ona nosi 25.— dinara godišnje, to znači da kurs treba da skače svakoga dana za 0.069 dinara. Medjutim renta ratne štete je i lutrijski papir i amortizira se. Znači da se mogućnost 15plate al pari, i izvlačenje zgoditaka takodje uračunavaju u rentu. Kod ratne štete ta berzanskim žargonom zana »promesa«, vredila je 15.— dinara, a nikada nije taksirana manje od 6.— din. Ona se da u ostalom matematički izračunati; ali u svakom slučaju mora i ona ući u račun. Na taj način bismo dobili da godišnje ukamaćenje rente ratne štete iznosi, recimo 30.— dinara. Za ođgovarajući deo kurs bi se morao svakodnevno da povećava. To povećanje predstavlja stote delove dinara, a na našim berzama je najmanji deo dinara pola dinara. Znači, da bi se kurs mogao da menja tek svaka 3—4 dana i to bi bila nepravda prema imaocima pa-

ШКОДОВКА, ЉУБЉАНА

ТЕЛЕФОНИ: 29-36 и 27-37 Израђује све пројенте

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Д. Д. пређе Шкодини фибрики 0 Пилаену

па 1 MUIFJIEBYBTOBA BB; 7, Заступништво Београд, Кин. Мих, Венац 13-14 а | ТЕЛЕГР.: Телефон 5-78. Телехрл Ш ода Београд. ШКОДА 8 АТРЕБ

стручне инжињере.

Број 22.

pira. To je u ostalom jedan detalj, glavno je da stabilizacija rente ratne štete implicira stalno povećanje kursa na bazi njegovog godišnjeg ukamaćenja.

Mi imamo više od 10 dana kurs oko 407.—. To je bukvalna, a ne ekonomska stabilizacija. Ako bi se produžilo u tom pravcu onda bi država reskirala da joj se sjuri u krilo možda i dve milijarde dinara ratne štete. To је ргозЕ #геоvački račun. U režimu stabilizacije papir se kupuje i prodaje po istom kursu. Ako se isti papir može kupiti posle 6 meseci po 407.— dinara, onda će svaki radije prodati ga državi danas i kupiti ga, ako i kad mu zatreba.

Ako bi službena intervencija imala za cili stabilizaciju ona se mora da saobrazi ovom pravilu.

Medjutim mi još ne znamo šta namerava službena intervencija. | razne druge kombinacije moguće su i o njima ćemo govoriti idući put.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30. ЈУНА 1929 ГОД.

Стање Народне Банке показује пре свега огромне промене код оптицаја новчаница, који се према прошлој недељи променио за 232 милиона динара. Зна се да повећање оптицаја може доћи услед повећања активе или смањења пасиве. У прошлој недељи обадва су фактора деловала у разним правцима. Пасива Народне Банке смањила се у прошлој недељи за преко 252,5 милиона динара; подигнуто је 1128 милиона са државних рачуна а 110,9 милиона динара са разних рачуна; актива је повећана за скоро 90 милиона повећањем датих зајмова. На супрот томе смањен је девизни сток за 20,5 милиона динара и како то дејствује умањујући на оптицај, то је укупно повећање оптицаја износило свега 232 милиона динара.

Исплата од преко 230 милиона динара објашњава се тиме, да је у ову недељу пао ултимо јуна, који је по трансакцијама већи но сви други месеци сем децембра, јер је он у исто време и крај полугођа. Највећи део исплаћених сума долази свакако на државу, које ради исплате чиновника, које ради других плаћања. Не знамо колико је исплаћено са разних државних рачуна али је несумњиво, да је држава најјачи комитент Народне Банке. Међутим нису сви рачуни државе и државних надлештава били у опадању о ултиму. (Поштанска Штедионица на пример, чија касна готовина нагло расте у јуну месецу, (од 163 милиона на дан 10. јуна на 215 милиона на дан 29 јуна) повећала је своја потраживања код Народне Банке за 44 милиона у двема последњим декадама и врло је мало вероватно, да је о ултиму исте смањила за цео повећани износ.

Наш берзански извештач из Загреба јавља — као што се то види из данашњег извештаја — да касне готовине загребачких новчаних завода стално расту. То је вероватно нашло и одјека код Народне Банке и Поштанске Штедионице. Правило је, да је у очи жетве велика обилност новца код новчаних завода, а поред тога упис акција Аграрне Банке такође је повећао ликвидитет код банака. Врло је вероватно, да ће се цео тај процес завршити оскудицом новца код приватних банака и повећањем готовине | код државних новчаних завода.

и шаље на захтев своје ТЕЛЕФОН 44–97