Народно благостање

Страна 346,

организовати приватне институције, већ само држава. Потребан је пре свега један закон, којим се обавезују односна државна надлештва, да у прописном року предаду статистички материјал надлежном уреду. Не могу се приватне институције борити око података.

Под коњунктуром се разумеју ритмичке промене у народној привреди, које долазе са тржишта. Коњунктура се не односи на структурелне промене, Коњунктурне промене дакле не задиру у структуру народне привреде, али истраживање коњунктуре претпоставља познавање структуре дотичне народне привреде и промена исте. А то се може да постигне само исцрпним посматрањем појава у маси, т. ј. статистиком. Коњунктурна кривуља без познавања структуре народне привреде не може много исказати ни о прошлости ни о будућности. Она не може бити барометар.

Па ипак ма како мали био значај истраживања коњунктуре код нас под даним условима, сматрамо да треба што пре приступити томе послу

Д-р В. БАЈКИЋ

ПОСЛЕ ДОЗОЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 92.

као што смо већ рекли. За то постоје и специјални разлози.

Шест је пуних година како се код нас први пут чула реч привредна криза; реч, која никако не силази с дневнога реда. Међутим ни до данас није у нашој јавности пречишћено питање појма кризе; разуме је како ко хоће. Криза је међутим један стадијум једног коњунктурног круга са прилично тачном карактеристиком. Потребно је да се и шира јавност, која оперише с изразом криза, упозна са њезиним појмом. Али је још много потребније, да се онемогући да сваки човек употребљава реч привредна криза, чим њему лично или његовим професионалним колегама није све, како би он могао пожелети. Истраживање коњунктуре онемогућило би ту праксу, оно би дало тачну слику коњунктурног стадијума (у даном тренутку) и народне привреде и појединих важнијих привредних грана. Јер, поред кризе има и других фаза, једне неповољније, а друге повољније. А што је најглавније, криза нигде не траје вечито, — како изгледа, да је случај код нас.

== === о

за

ОГ — ЈАНГОВ ПЛАН

— Коначно уређење репарационог питања (Продужење) 1. Енглеска и репарације у натури.

О Дозовом и Јанговом плану непрестано се пише и истражује, који је повољнији по једну и по другу страну. Упоређење је врло тешко због тога, што је Јангов план коначно регулисао репарационо питање, док Дозов не говори апсолутно ништа о укупној суми. Чак је спорно питање, да ли је он имао да траје вечито или само 37 година. Али ма са које тачке гледишта упоређивали та два плана, несумњиво је, да Јангов план пред-

ставља велику жртву држава поверилаца у корист

Немачке. Како је врло вероватно да ће заинтересоване владе примити Јангов план, то се намеће питање о мотивима, из којих су поверилачке државе пристале да поднесу ту жртву. Сетимо се само, да је Француска од Версаљског мира, па готово све до пред крај 1928. г., најенергичније и неуморно заступала гледиште, да Немачка има да плати 1832 милијарде златних марака и да она од свога дела ни паре попустити неће. Јангов план, капитализиран на бази од 5,5%-а, представља непуних 40 милијарди марака. Дакле ни пуна трећина од првобитне суме.

Пре него што одговоримо на то питање потребно је да читаоци имају у виду да је Јангов план израђен од стручњака седам држава, од којих је једна Немачка, која наравно тежи што мањем плаћању; друга је Америка, која такође нерадо гледа на репарациона потраживања према Немачкој; трећа је Јапан, чије учешће у репарацијама износи |. Остају свега четири државе, које су јаче заинтересоване у репарационим потраживањима. С друге стране у том комитету нису биле заступљене: Југославија, Румунија, Грчка, Португал, Пољска и Чехословачка (последња заинтересована такође у извесним репарационим пи-

тањима). Па ипак ће на предстојећој конференцији министара заинтересованих влада Јангов план бити примљен. Пријем је загарантован пристанком Француске, Енглеске и Италије, као главних фактора у репарационим потраживањима, а овај је обезбеђен. Због тога је питање могло да гласи и овако: »Зашто је Француска пристала да поднесе тако велике жртве, редуцирајући своје репарационо потраживање» Ми смо у ранијим бројевима већ напоменули, да је на француској страни из психолошких, унутрашње- и спољно-политичких разлога жеља за ликвидацијом репарационог питања врло велика. Догађаји, који се баш ових дана одигравају у француској народној скупштини, поводом питања о ратификацији ратних дугова, показују да је г. Поенкаре имао право, што се бојао за ратификацију споразума о ратним дуговима. Али ма и како да су били хитни и важни политички и психолошки разлози за пријем Јанговог плана од стране Француске, ипак они нису довољни. За тако велику жртву потребни су дубљи разлози. Одговор на горње питање добићемо ако прво загледамо мало у следећу таблицу.

Колико је која држава узела на име репарација у натури од Немачке, у милионима златних марака.

Као што из овога видимо, Енглеска је само у првој години учинила употребу плаћања у натури и то у малој суми. У осталим годинама до данас није она ни једног палидрвцета из Немачке на име репарација примила. То је сасвим појмљиво. Немачка лиферује државама повериоцима индустријске производе. Енглеска индустрија налази се у хиперпродукцији, о чему служи као доказ огроман број беспослених радника — већ скоро 10 година. Дакле непосредан интерес Енглеске у