Народно благостање

6. јула

Колико је која држава узела на име репарашша у натури од Немачке у милиснима златних марака:

ОУмес. 4-те 1 ануктета 2 ануитета || 3. нуптета ануптете Државе: |-уапе. у апс. у апс. у апс.

броје- 7 броје-| 6/ броје-| су броје- ој

вима | 70 || вима | 79 || вима | 70 || вима | “2 Француска ||259, |57,01426, |65, ||412,3 |57, 354,7 |65,90 Енглеска 451, — — = — — Италија 63,7. |14,08|| 71,7 |10,7: || 76,4 |12,25] 64,9 |12,11 Белгија 77, |16,96) 108, 15,70] 52,5 | 8,55 65,8 |12,15 Краљ. СХС || 31, | 6,86| 37,9 | 5,7 46, | 7,45 34,7 | 6,4 Румунија. 1,3 ! 1,63) 8,9 1 1,3) 95 | 1,54 11,1 | 2,05 Јапан 38 | 0,84) 0,5 | 0,00) 8,7 | 142) 2,8 | 045 Португал 4,9 | 1,08 6,2 090 7,0) 1,14) 6,5 | 1,20 Грчка 2,6 | 0,58} 3, | 0,50) 3,8 | 0,62] 1,1 | 0,2. Пољска 0,0 | 0,03) 0,0 | 0,05) 01 | 0,03) 01 | 0,08 |454, | 1,00658, | 10617, | 1,00 541, | 1,0"

репарацијама у натури негативан је. То исто важи за њезине посредне интересе у том питању. Роба дата на име репарација мора се узети, јер се друкчије не може да искористи репарациона квота од стране дотичне државе. То значи, да се Немачка појављује на светском тржишту као конкурент ван конкуренције, јер са гледишта онога, који ту робу прима, изгледа као да је добија бесплатно. Енглеска је индустријска земља, чије је животно питање извоз индустријских производа. По Дозовом плану немачка репарациона плаћања достижу у петој години две и по милијарде марака, а како он предвиђа и аутоматско повелавање тога давања, са побољшањем немачког народног благостања, то би та сума једнога дана могла достићи и 3 милијарде марака. Ако би се само половина од тога плаћала у роби, то би била сума, која би попуњавала знатну празнину на светском тржишту и тиме сужавала прођу енглеским производима. Отуда долази енглески непријатељски став према репарацијама у натури.

ћ. Француска и репарације у натури.

Насупрот Енглеској Француска је грабила робу из Немачке. Она је још у периоди пре Дозовог плана узела у натури на име реституције преко две милијарде марака. Исто је тако она врло живо искоришћавала право поруџбина по Дозовом плану, «20 што нам показује горња таблица. 1926. и 1927. и 1928. г. било је у Француској политичара, који су сматрали да су репарације.у натури облик, са гледишта француских интереса. Међу њима се нарочито истицао г. Тардје, министар грађевина. Његова идеја је била да Француска треба да напусти повлачење робе као: угља, аз0ота, боја и т. д. и да право наруџбина употреби за усавршавање и попуњавање националнога производног инвентара. Он је у том смислу издејствовао од парламента и закон, по коме су првенство има“ ле поруџбине у вези са јавним радовима, као: при“ стаништима, каналима, путевима, радови у колонијама и све веће поруџбине за рачун јавне администрације. Како поруџбине у натури представљају код јавних радова мањи део коштања, то је исти закон, из прве половине 1928 г., предвидео да држава авансира средства јавно-правним и приватно-правним колективитетима, која се подухватају јавних радова, уз камату много нижу него што је на тржишту и уз дугорочно плаћање, па чак и уз мораторијум у првим годинама, који

идеалан ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 347.

може ићи и до 5 година. Он предвиђа поред тога тотално или делимично ослобођење" од увозних царина. II а АД Ра и вена Наде полагане на закон г. Тардјеа нису се'оствариле. Он је правио рачун без индустрије а она је врла моћан фактор у Француској. "O

По закону о извођењу поруџбина за рачун јавних радова постоји неколико инстанција, од којих се једна зове Технички Комитет, а састављена. је, искључиво од представника „разних грана инду“ стрије. Преко њега су индустријалци саботирали, готово све пројекте јавних радова на рачун репарација. Г. Жан Филип, сенатор и секретар одбора. за спољне послове назвао је тај одбор. гробом 0обнове Француске, средством за изигравање. целога, закона и саме основне идеје. i

У осталом, Француска индустрија. није. дело. вала само преко тога комитета. |

Убрзо се она појавила у јавности отворено; против целе те идеје. Тако на пр. Централна Организација Француске Индустрије Машина, леке тротехничка и Метална, каже у свом извештају, = указујући на огроман пораст увоза машина и 'металних производа из Немачке у Француску на рачун репарација, — да је та чињеница довела односну француску индустрију у врло тежак "положај. Немачка индустрија, вели се тамо, поново осваја пијаце, којима је доминирала већ пре рата. Због тога тражи она основу реформе целога система поруџбина у натури.

"Отпор француске индустрије све је већи. Са друге се стране указује на то, да је роба поручена из Немачке врло скупа, јер много узимају посредници, и даље, да се радови изводе врло скупо и врло рђаво. И тако се у Француској, на место одушевљења за репарације у натури, појавио страх од Дозовог плана. | 15 55

Економисте су указивали на чињеницу, да Дозов план садржи јасне прописе,:по коме се евентуално целокупна годишња давања Немачке морају узети у роби, кад год немачка марка дође у опасност. Зна се, да ће се у будућности радити о огромним количинама робе за извоз из Немачке. Како: Француска има више од половине“ учешћа, то је велико питање, може ли она сварити сву ту робу. . ПА

Дозов план је створио ту оригиналну ситуацију, да Француска страхује више за немачку марку но сама Немачка. То је одиста незгодна ситуација! Нама се чини, да је сам агент плаћања, Американац г. Паркер, — иначе велики пријатељ Француске, доказао француској влади, да већ У

_идућим годинама може доћи немачка. марка. у

кризу.

HI Разлика и сличност измеђ Дозовог и Јанговог плана.

Ето то је, по нашем мишљењу, разлог због чега се прихватио тако радо Јангов план. Ово мишљење није до сада нигде у јавност изнесено, али има врло много индиција, које га потврђују. Чак је врло вероватно да је он био главни адут у немачким рукама у одбору стручњака. |.

Две најважније индиције имамо у самом Јанговом плану и у извештају стручњака: Јангов план укида репарације у натури; он их истина задржава још десет година, али је то било неизбеживо, с обзиром прво на већ учињене поруџбине и друго