Народно благостање

13. јула 1999.

је spomenuti, da Italija, koja velikim carinama želi zaštititi svoju industriju cementa, povlači godišnje preko 2 miliona metričkih centi tupine, koju onda u svojim fabrikama prrađuje u cement. Radi toga je i bio uvijek znatan interes za dalmatinsku industriju cementa. I u poslijednie vrijeme radi se na tome, da se podignu još dve nove fabrike u okolini Splita, jedna po Belgijancima, a druga po našoj južno-amerikanskoj emigraciji.

»Split« je osnovan godine 1908. po tršćanskom kapiialu sa početnom glavnicom od 2 miliona kruna. Qn je i danas pretežno u interesnoj sferi tršćanskog, dakle taliianskog kapitala. Protokolacija je izvršena u Splitu, tu je nominalno i direkcija, nu komercijalna direkcija nalazi se u Trstu. U prvom redu prodaja gotovog fabrikata vrši se iz Trsta, a ne iz Solina, gde se nalazi fabrika.

Dionička glavnica iznosi danas 40 miliona dinara. Od S miliona kruna na 40 miliona dinara došlo je se dugim nizom povišenja dioničke glavnice. Kako je emisioni kurs uviјек о dosta visok (poslijednji put 680 dinara za 200 dinara nominale), nakupile su se u toku vremena znatne rezerve. Jedan dio tih rezervi bio je kasnije upotrebljien za povišenje dioničke gclavnice izdavanjem »gratis« dionica.

Prošle godine pristupilo se je djelomičnoj valorizaciji investicija na temelju zakona o investicijama. Tom valoriza· cijom dobiven j» iznos od preko 20 miliona dinara. Umiesto, kao što je to bio slučai kod drugih društava, da se je valorizacijom dobiveni iznos upotrebio za povećanje dioničke glavnice povišenjem nominale pojedine dionice ili izdavanjem pratis dionica, kod »Splitae ovog puta sav dobiveni iznos upotrebio se je za povećanje rezervnog fonda. Na faj način rezervni fond iznaša danas skoro 58 miliona dinara kod dioničke glavnice od 40 miliona dinara.

»Split«, kao i ostale velike dalmatinske fabrike izvozi svoje produkte skoro u sve države sveta. Prošla godina bila le za sve dalmatinske fabrike cementa veoma povolina. Izvezlo se je preko 4 miliona metričkih centi prema 3 miliona godine 1997. A izvoz je išao u preko 60 država, kolonija i dominiona. Ove godine situacija je i dalie povolina i izvoz ·is u prvom semesfru mnogo veći nego što je bilo prošle godine.

Što se tiče izvoza, dalmatinske fabrike imaju jednu veliku prednost. U prvom redu što imaju jedan naravni laporac pa prištede mješania. Pored foga one su tako postavliene uz obalu, da u svom najbližem zaleđu imaju bogata nalazišta laporca, tako da otpada skoro svaki transportni frošak. Žičana zeljeznica prenaša laporac iz kamenoloma ravno u peći. A pred samom tvornicom nalazi se uređena obala tako ' da parobrodi koji krcaju cement pristaju ravno uz fabriku, pak se i tu štedi na transportnim troškovima. Jedina је пеpovolina okolnost, da se uglien potreban za peći, u pretežnoj većini uvozi ravno iz Engleske.

Fabrika »Split« pored fabrikacije cementa u znatnim količinama proizvodi i cementni škriljevac, koji je plasiran pod imenom »Salonit«. Pored konsuma u samoj državi jzvoze se i znatne količine u inozemstvo. Prošle godine izvezeno је Salonita 106.261 metričkih centi i to u 40 država, kolonija i dominija. Najveće količine idu u Egipat i Englesku Indiju.

Kod fabrike »Split«, kako rekosmo, angažiran je u prvom redu talijanski kapital. Govorilo se je neko vreme o prelazu poduzeća u ruke naše južno-američke emigracije. Nu izgleda, da je do toga došlo samo u malom opsegu, budući da su u upravu ušla samo dva predstavnika kapitala naše južno-amerikanske kolonije. Nekad je i Hrvatska Eskomptna Banka bila angažirana u ovom poduzeću, ali izgleda da ni ni taj angažman nije bio znatan.

»Split« fabrika cementa, angažiraha je i kod nekih drugih manjih talijanskih fabrika cementa. Nu ona je u znatnoj mjeri angažirana i kod »Ralje«, fabrike cementa u Beogradu. Nekad je izgledalo, da će se fabrika »Split« angaži-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373.

rati i kod drugih naših sličnih poduzeća, nu kasnije je u tom pogledu došlo do zastoja.

Bilanca koncem tri poslednje godine pruža sledeću sliku (u hiljadama Din.):

AKTIVA 1928. 1927. 1926. Blagaina 715 577 419 Dažnici 58.906 44.954 29.917 Sirovine, polufabrikati i fabrikati 12.285 12.615 6.929 Materijal 9.680 6.249 6.479 Мгесе 5.895 3.863 3.359 Zgrerade i strojevi 76.615 44.954 29.297 Efekti 24,174 24.248 40.946 Razno 10.545 6.336 7.859 PASIVA

Dionička glavnica 40.000 40.000 40.000 Rezerve 62.497 46.846 46.856 Rezerva valorizacije 5.215 — —_

Vjierovnici 82.821 84.778 50.420 Akcepti 2.400 5.100 4.860 Ukupni iznos bilance 199.970 „183.107 165.639

Investicije iznose, skupa sa materijalom i vrećama, nešto preko 100 miliona dinara. Prava je vrednost još daleko veća, budući da je valorizacija provedena samo djelomično. Sa duge strane vlastita sredstva iznose oko 110 miliona dinara. Dakle za investicije kao i za samu fabrikaciju, kao i opremu nije potrebno da se traži kredit. Time je poduzeću dana jedna solidna baza. Prošle godine vjerovnici iznose 82 miliona dinara, nu u aktivi imamo dužnike sa 59 miliona, a efekte sa 24 miliona. Prema tome dužnici se pokrivaju sa vjerovnicima ukoliko uzmemo u obzir i efekte.

Za poslednje tri godine opaža se znatan razvitak poduzeća; ne samo po tome što 1996. nije plaćena dividenda, dok je 1997. i 1928. plaćeno po 30 dinara na 200 dinara nominale, dakle 15 od sto, nego i po nekim pozicijama bilance. Tako su dužnici podvostručeni, što dokazuje razvitak poslova. Dužnici su u prvom redu inozemni kupci, dakle tu se

povišenie dužnika ne može dovesti u vezu за pogoršanjem

naših kreditnih prilika. Porast investicija u godini 1927. ima s» pripisati novim radnjama, dok onai u godini 1928. moramo u prvom redu pripisati valorizaciji ranijih investicija. Uporedu sa porastom dužnika porasli su iznosi vjerovnika. Društvo radi sa preko 80 miliona stranog kapitala. Nu taj iznos ne tangira našu privredu, budući da poduzeće iz inozemstva dobiva jeftinije kredite, nego što bi dobilo kod nas.

Račun dobitka i gubitka daje nam sledeću sliku:

PRIHODI 1928. 1927. 1926. Ukupni dobitak 23.656 19.235 15.803 RASHODI Opći troškovi 5.280 3.601 3.445 Porezi 4.851 2.278 4.588 Катаје 3.983 2.434 971 | Amortizacija 3.491 1.623 973 Čisti dobitak 6.157 6.227 360 Uzdržavanje poduzeća — 3.431 5.073

Kako vidimo, koliko brutto toliko i netto dobitak rapidno raste. Porezi godine 1927. bili su radi slabog uspjeha godine 19926. dosta manji. Amortizacija znatno raste. Isto tako iznosi za kamate, budući da se sada radi sa znatno većim kreditima. Uzdržavanje poduzeća, koje se je ranije knjižilo preko računa dobitka ide danas na troškove fabrikacije.

Dividenda iznosi 30 dinara. Kurs je po isplati dividende nešto preko 600 dinara. Po tome je rentabilitet 5 od sto. Ranije je kurs bio mnogo veći. U prvom redu onda kad je lira notirala visoko. Naime na tršćanskoj berzu razvija se