Народно благостање

Страна 372.

za sebe kao glavni grad Dalmacije.

_ Еезштавћ је Њго taj, da su brze linije do Kotora ostale i dalje Lloydu. Dve teretno-putničke linije Trst — Kotor ostale su Dubrovačkoi Plovidbi. Iz društva Rismondo, Topić, Negri i »La Zaratina« stvorilo se je novo društvo nazvano »Dalmatia« koje je počelo raditi 1. ianuara 1908. Centrala je bila nominalno u Zadru a faktično u Trstu. Dalmatia je podržavala putničko-teretne linije između Trsta i Metkovića dotično Korčule te svu obalnu plovidbu u Dalmaciji od Raba do Neretve. Dobila je i subvenciju koja je iznašala preko milijon kruna. Obzirom na činjenicu, da je plovni park pojedinih društava bio u derutnom stanju od 1909 do 1913 izgradeno je 10 novih parobroda. Nešto kasnije ušao je Daimatiu i Lloyd sa aportom od dva stara parobroda obalne plovidbe i malo društvo »Split«, koje se bilo osnovalo da pravi konkurenciju. Na koncu rafa mi smo po tome imali Ungaro-Croata na Rijeci — Sušaku koje je onda uzela ime Jadranska Plovidba i Dalmatia koja je bila u Trstu i Dubrovačku Paroplovidbu u Dubrovniku. Pored toga bila su i još neka manja društva kao Austro-Croata koju je bila stvorila Austrija da podržava liniju između otoka KHrka i Cresa koji su pripadali ausfriiskoi polovini monarhije i Rijeke. I najzad je bilo i Hrvatsko parobrodsko društvo u Senju Које је !та!о 2—8 раrobroda a bilo osnovano iz nacionalnih razloga, jer se je držalo, da je Џпсаго-Стоаћа одуес рориз та ргета Мадаг!ma. Svršetkom rata menjaiu se i prilike na našem Jadranu. Nema više austrijske i mađarske frgovačke mornarice pak nema Više ni potrebe da se nadmeću tko će bolje subvencionirati svoju trgovačku mornaricu. Pored toga u obalnoj plovidbi po našem Jadranu nema više dva centra kao što su ranije bila Trst i Rijeka od kojih je svaki nastojao da podržava Što više izravnih linija, u prvom redu sa Dalmacijom. Rivalitet Trsta i Rijeke bili su, tako znatni da smo pre rata od Rijeke — Trsta pa do Kotora imali tjedno 8 brzih linija dok ih danas nema više od 5 i to samo ljeti; u zimskim mesecima 3.

Promjenjenim prilikama trebalo je prilagoditi i urvđenje obalne plovidbe na Jadranu. Naiprvo se je pomislilo da se čitava naša obalna plovidba koncetrira u jedno društvo. Nu tu su nastali stari rivaliteti, intrige i slično i tako da je ta ideja samo delimično provedena u Živol.

Iz Ungaro - Croata, Sušak, Dalmatije u Trstu, AustroCroate u Puntu na Krku, Hrvatskog parobrodskog društva u Seniu i nekih manjih društava nastala je današnja Jadranska Plovidba sa centralom na Sušaku. Kasnije je Jadranska Plovidba preuzela i obalnu plovidbu u dubrovačkoj okolini.

Jadranska Plovidba danas podržava tri brze pruge izZmeđu Sušaka i Kotora, nekoliko putničko-teretnih linija između Sušaka i Kotora, Sušaka i Metkovića. Zatim podržava i dve sedmične linije između Trsta — Venezie i Metkovića te čitavu obalnu plovidbu od Sušaka pa do Neretve. Pored toga podržava i jednu ssdmičnu liniju između naših i albanskogrčkih luka do Patrasa kao i jednu 14-dnevnu liniju između Trsta — naših luka i levantskih luka do Soluna — Smirne.

Nu sada da pređemo i na analizu same bialnce:

Bilanca Jadranske plovidbe iskazana je u zlatnim dinarima. I to ne samo jnvesticije nego i sve pozicije reducirane su na vrednost zlata. (u hiljadama zlatnih dinara)

Aktiva 1928 1927 1926 Brodovi 11.777. 10.892 10:803 Nekretnine 238 238 209 Моб аг 105 95 106 Кођа 916 156 168 Efekti 149 142 149 Рита | 4483 2.956 — 2.050 Gubitak 701 1.250 1.740

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 28.

Раз!уа Glavnica 12:000 ·12:000 12.000 Amortizacija 2.888 2.469 2.047 Fond osjeguranja 992 848 708 Kursdiferencija prodaje lađa 495 435 429

Kako vidimo poduzeće konstantno radi sa gubitkom. Nu opaža se tendencija opadania gubitka. Ako uporedimo godinu 1926. sa 1928. vidimo, da se je gubitak smanjio za jedan milijon zlatnih dinara. Znači da poduzeće sada zarađuje гоdišnje čisto pol miliion zlatnih dinara ali da taj dobitak проtrebljiava za otpis ranijih gubitaka, koji su nastali u periodu kad je subvencija bila slaba ili nikakova. Prema зада пјет razvoju prilika, društvo će moći platiti dividendu tek za dvije godine, dok naime otpiše ostatak gubitaka od 700 hiljada zlatnih dinara.

Držimo da bi bilo daleko bolje, gubitak ranijih godina otpisati redukciiom dioničke gavnice nego čekati, dok se taj gubitak eleminira dobitcima idućih godina. Da je recimo dio: nička glavnica bila reducirana na 10 milijona zlatnih dinara moglo se je već ped 3 godine početi sa dividendom od cirka 5%. A za akcionera je glavno, da prima dividendu, pa ma i po cenu sniženja i nominale dionica.

Interesantno je, da pozicija dužnika konstantno raste. Mnogi će se pitati od kuda da dužnici iznašaju preko 50 milijona dinara. Zar možda Jadranska plovidba putnike i robu prevozi na kredit? Stvar je u tome, što Jadranska plovidba dobiva godišnju subvenciju koja je poslijednih godina iznosila preko 30 milijona dinara godišnje. Međutim u isplati te subvencije ima znatnih zadocnenja. ] danas Jadranska plovidba potražuje na dospjeloj subvenciji iznos od cirka 50 milijona dinara. Obzirom da podržava i mnoge pasivne linije, Jadranska iz plovidba do konca prošle budžetne godine imala primiti subvenciju od preko 150 milijona dinara. Бакtično je primila 100 a za 50 ima potraživanja. Kako vidimo dobila je znatne iznose. Ipak kroz to vreme nije ona platila niti pare dividende. A nije izgradila ni nove parobrode osim dva za liniju do Soluna. U gradnji je jedan luksuzni parobrod, za brzu prugu do Kotora. Nu, parobrod koji košta 20 milijona dinara moći će se dovršiti tek ako se likvidira dosрдеја subvencija. Isto tako i 18 novih parobroda moći će se izgraditi tek ako se subvencija, koja je odmjerena sa 30.5 miliiona dinara bude uredno plaćala. Za idućih 10 godina u ime subvencije ima se primiti 305 milijona dinara. Ali i 18 novih parobroda koštati će barem polovinu toga iznosa. Pbred toga ima i mnogo linija koje su pasivne.

Perspektive su za društvo dosta povoline. Pogotovu ako se u buduće subvencija bude uredno plaćala. lako nema već više godina dividende, akcije kotiraju oko 580 dinara za 100 zlatnih dinara nominale.

Hako ije putnički i robni promet na našoj obalnoj plovidbi sve veći i veći, već i samo poslovanje davati će bolje resultate. Jedna dobra sezona prometa stranaca kadra je. da prihode društva poveća za par milijona dinara a da rashodi ostanu u glavnome na istoj visini. Као glavne akcionere treba spomenuti familije Krajač, Švrljuga, Rismondo, Topić; zatim Jugoslavensku udruženu banku te u poslijedne vreme i Jugoslavenski Lloyd Zagreb — Split.

»SPLIT« ANONIMNO DRUŠTVO ZA CEMENT PORTLAND — SPLIT

Split : njecova okolica imaju 5 tvornica cementa. Dve manje i tri velike. Najveća od svih je.ona »Split«, anonimno društvo za Cement Portland. Produkcija iznaša preko 20.000 vagona godišnje.

Okolina Splita obiluje jednom vrsti laporca, nazvano »»tupina«, koji se bez ikakova miješanja dade izvrsno upotiijebiti za fabrikaciju cementa. O kvalitetu tog laporca dosta