Народно благостање
13. јула 1929.
можда једини из његове генерације, који је провео младост на страни. То се је јако одражавало у његовим манирима иопхођењу према људима уопште; али то не би дошло до онаквог изражаја да није и његова природа била моделисана у истом правцу. Он је био прави западно-европски ритер и кад се то доведе у везу са његовом марцијалном и лепом појавом, онда се разуме његова велика популарност. Он није имао непријатеља. По природи својој покојни Ђорђе је имао савршену свест о дужности. Никада у животу није ништа учинио што би се назвало неморалним. У тој срећној комбинацији западно-европског ритерства и патријархалног морала лежала је оригиналност његовог бића. Он је чувао традицију тако резолутно, како се то ради само у великим задругама на селу.
Покојни Ђорђе је савршено владао собом. У његовом животу никада нису експлодирали страст ни слабост. Његов живот је био рационализиран као машина. Једна дужност смењавала је другу.
Његово владање нервима, његова мирноћа били су олимпијски. Да је био политичар претекао би Пашића, јер док је овај оћуткивао све што је око себе видео, дотле је Ђорђе говорио и критиковао, али не грубо и безобзир-
АНАЛИЗА
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. 505АК.
Jadranska Plovidba ima*» dominantan položaji u našoj obalnoi plovidbi na Jadranu. Od 68 linija uzduž naše obale koje su predviđene po novom ugovoru O subvencioniranju obalne plovidbe, 46 linija, dakle preko dve trećine otpada na Jadransku Plovidbu, a tek 22 na ostala tri društva. Za održanje tih linija predviđen je plovni park od 66 parobroda od kojih opet otpada na Jadransku Plovidbu 48. Da bi se sve te linije podržavale savremenim parobrodima, ugovorom je obavezana Jadranska Plovidba da će u roku od 10 godina izgraditi 18 novih parobroda, dok su ostala društva obvezana da izgrade tek 6. U pogledu visine godišnje subvencije, Jadranska Plovidba dobiva 30.5 milijona dinara dok ostala društva dobijaju 19 milijona. Teško je, u jednom kratkom prikazu dati historijat Jadranske Plovidbe, pogotovu o njenim prvim početcima.
U bivšoj monarhiji u pogledu pomorstva postojao je dualizam. Austrija je imala svoju trgovačku mornaricu a Ugarska opet svoju. Svaka od ovih država nastojala je, kako bi što bolje favorizirala svoja parobrodska društva.
Obalnu plovidbu od Rijeke pa do Senja, dakle u takozvanom ugarsko-hrvatskom Primorju podržavala su pred kojih 50 godina dva privatnika: Krajač u Senju i Šverljuga na Rijeci. 1 kao što je naravno, vodili su ogorčenu konkuremciju. Ta konkurencija išla je tako daleko, da su prevoz putnika vršili skoro badava. Nu kako je to već običaji, једпог su se dana složili i time zadobili monopolni položaj. Mađarska vlada u nastojanju da proširi svoju trgovačku mornaricu, podjelila im je znatnu subvenciju uz uvjet, da se pretvore u akcionarsko društvo, koje je uzelo simbolično ime »UngaroCroata.« Spretni trgovci, ljudi oko Ungaro-Croate polaskali su malo mađarskom šovinizmu; nekim parobrodima dali su zvučna mađarska imena, a na prvom mjestu stavili su mađarske natpise. Poslijedice nisu izostale. Subvencija je bivala
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
па преко анексионе кризе,
Страна 371.
но, већ иронизирањем. Он је располагао веома фином иронијом, која је често простим људима била неприступачном.
Покојни Ђорђе је волео параду, а то је само један доказ више његове социјалности. Параде су често досадне, али потребне, јер је друштвен живот проткан церемонијама. Избегавати параду доказ је тежње за што већим комодитетом, а то је егоизам. Дуго ће времена проћи док београдска чаршија добије човека, који ће бити тако спретан за заједничке манифестације, као што је био Ђорђе.
Одговарајући небројеним социјалним дужностима покојни Ђорђе није занемарио ни своју радњу, — што је чешће био случај у београдској. чаршији. ИМ ако већ у годинама и врло имућан, он је до пре извесног времена лично услуживао муштерије, а и последњих дана имао је за сваку муштерију по коју лепу реч. Покојни Ђорђе је био одличан трговац. Своју радњу је водио мајсторски. Она је прошла без тешкоћа кроз све перипетије, кроз које је пролазила београдска чаршија почев од царинског рата, балканских ратова, светског рата и инфлације. Нека је дуга успомена на покојног ЂорБа, и нека је лака утеха кући Радојловића!
БИЛАНСА
sve veća i veća, obalna plovidba po Kvarneru proširila se je sve do Dalmacije. Pred konac rata, Ungaro-Croata je već bila jako društvo, koje je primalo subvencije preko milion kruna godišnje. Podržavalo je među ostalim i 4 brze pruge Rijeka — Kotor nekoliko putničko-teretnih linija iz Rijeke do Dalmacije, jednu teretnu liniju do zapadne obale Grčke i čitavu obalnu plovidbu na Kvarneru. Imalo je i oko 40—50 parobroda razne veličine među kojima i današnjeg »Karađorđe.« U austrijskoi polovini monarhije razvitak je bio skroz
drugi. Austrijski Lloyd dugo je godina imao dominantan Dpo-
ložaj ı u plovidbi između Trsta i Dalmacije. Za čisto lokalnu plovidbu postojalo je nekoliko manjih društava. Tako »Zaratina« vršila je lokalnu plovidbu u okolini Zadra, Pio Negri u okolini Šibenika. Brodovlasnici Rismondo iz Makarske i Topić iz Visa podržavali su obalnu plovidbu između Splita i centralne Dalmacije u prvom redu između otoka. I u Dubrovniku bilo je jedno malo društvo za obalnu plovidbu u okolici Dubrovnika.
Austrijska vlada nastojala je dugo vremena da čitavu obalnu plovidbu Dalmacije kao i promet između Dalmacije i Trsta koncentrira u jedno društvo koje bi izdašno subvencionirala. Naime u to vreme Ungaro-Croata već se je bila lijepo razvila pak je isti primjer koncentracije htjela provesti i Austrija. Poteškoće su bile znatne. U prvom redu radi Lloyda. Dok je austrijska vlada nastojala da to novo društvo bude pod protektoratom Lloyda i da mu centrala bude u Trstu, Dalmacija je tražila svoje društvo i centralu u Dalmaciji. Kad je otpala kombinacija sa Lloydom, sukob је паstao radi toga gdje da bude centrala tog novore društva koji bi ujedinilo sve dalmatinske brodovlasnike obalne plovidbe. Dubrovčani su tražili Dubrovnik, navađajući historički raz-
vitak dubrovačkog pomorstva, a Split je tražio za sebe kao
najvažniji privredni centar Dalmacije. Zadar je opet tražio
== [= == |
Тр
7 === = == ЕЈ ЈЕ = телефон: Првокласни Шлески Утаљ и КОКС Друштво 30 промет "01
E
21-58.
ri :|= |
ЈЕ =
за домаће потребе, етамжено и централно грејање.
=) = —
Београд, Дубровачка 31.
||