Народно благостање

Страна 370.

nicu od 2.5 miliona dinara. Radi otpisa ranijih angažmana prošle vodine zlavnica je reducirana na pola miliona dinara i odmah povišena na 5 miliona. |

Mod podizanja nove tvornice bauxitnog cementa sudelovala bi pored »Adria-Bauxita« Unia beočinskih tvornica cementa, Pešta, Sveopća mađarska kreditna banka, Pešta, i bankovna kuća Blankart u. Co., Zurich, dok bi kod Hrvatske зугopće banke u Zagrebu samo Rkoncentrirali svoje novčano DOslovanje. Svi su izgledi da će industrija bauxita imati veliko značenje za privredu ne samo Dalmacije nego čitave naše države. Do sada se je bauxit izvozio u inozemsivo, u prvom redu u Njemačku i Sjedinjene Države Sjeverne Amerike da se tamo preradi. U buduće nadaimo se da će se prerađivati u zemlji, prvo kao-·bauxitni cement, a kasnije i kao aluminium.

Proračun francuske metropole može se uporediti sa onim male države — jer se približava trećoj milijardi francuskih franaКа. Upoređen sa našim prilikama to znači, da iznosi kol toliko kao proračun naše državne administracije.

Prema 1914. godini — u kojoj je iznosio budžet pariske opštine nešto ispod 500 miliona fr. franaka, on se povećao u 1928. godini za nepunih 500 od sto, što nikako ne znači preveliko opterećenie pariskoga stanovništva.

1 duz pariske opštine nije se preterano povećao. Od 3 milijarde 19]4. godine on se Je povećao do kraja 1998. godine na 7 milijardi franc. franaka, što znači povećanje za 235 od sto. Amortizaciona služba kod komunalnog duga, u kojoi se podrazumevaju i porezi i državne fakse iznosi za 1999. godinu 534 miliona franaka; ova suma odgovara jednoj dvadesstini ukupnog budžeta a upoređena sa 1914. god. ona se povećala za 318 od sto. Razlog ovako malog povišenja leži u tome, da su imaoci pariskih predratnih obligacija — kao uostalom i oni državnih papira — preuzeli ove hartije u zlatu a isplata kupona vrši im se u papirnim francima. Prema tome je iasno, da mora ovakva situacija prouzrokovati velike bldžetske uštede. |

"Troškovi glavne administracije povećali su se od 150 miliona u 1914. godini na čitavu milijardu, dakle povećanje та 650 од sio. Ali se u tom iznosu podrazumevaju i plate 130.000čćinovnika i radnika. Koeficient o povišenju plata i nadnica jznosi za sada još 4, ali će se zbog osetne skupoće uskoro povećati na 5 ili 6

Raznobrojni socialni izdaci dostižu visinu od 15,8 od sto ukupnog budžeta. Od 50 miliona 1914. godine povećali su se na 355 miliona franaka (povišenje za 686 od sto) podrazumevajući tai iznos i dotacije i subvencije bolnicama, hospiсата, dobrotvornim institucijama i raznim karitativnim akcijama. Izdatci policijske perefekture povećali su se poslednjih 15. godina na 350 miliona franaka jiiznose 18,8 od sto od ukupnov budžeta (povećanje za 958 od sto). Ovi izdatci su dakle za čitava 2 od sto veći od onih koji su votirani za razne SOcijalne svhe.

Poslednje četiri godine je donttama gradska uprava nastojala, da dovede izdatke u ravnotežu sa prihodima i, ako uporedimo izdatke i prihode sa koeficijentom povećanja, to vidimo, da su ti napori bili faktično i uspešni. 1914. godine porezi iznosili su 230 miliona ili 53,4 od sto budžeta, 1999 godine iznose 1486 miliona ili 57,8 od sto budžeta, a koeficient povećanja ravan je 6,44. Prema tome on je čak i уес! од Коеficienta novčanične stabilizacije. Porezi sami imaju raznolik koeficijent povećanja: kod posrednih poreza iznosi 4.70 a kod neposrednih 9.

Prihodi od strane komunalnih i režijskih preduzeća utiču veoma povolino na sastav budžeta. Električna centrala,

Budžet pariske opštine

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ:

у ствари у много чему одвајао од типичнога.

Број 28.

koja je dala 1914. godine prihod od 4,7 miliona franaka, donela je u 1928-99 godini skoro 60 miliona fr. franaka. Opštinska trošarina, koju pariska publika toliko napada, donela ie nepunih 500 miliona franaka.

»Marjan« pomorsko - industrijsko i tehničko d. d. u Splitu зажује та 28. јЏШа чи Splitu dve vanredne skupštine akcionara. Na prvoi, koja će se оdržati u jutro, na dnevnom je redu sniženje dioničke glavnice. Na drugoj, koja će se držati poslije podne nalazimo na dnevnom redu ove dve alternativne točke:

1.) Povišenje dioničke glavnice za 2 milijona dinara, ili

2.) Likvidaciia poduzeća.

»Marjan« je osnovan godine 19923. U splitskoj luci podigli su jednu livnicu željeza kao i radionu za popravak brodova. Pored toga imali su i jedan plivajući. dok za izvlačenje brodova obalne plovidbe. U poduzeću bio je angažiran talijanski kapital braće Martinolich, koji u Lussinpiccolu imaju jedno malo brodogradilište. Da bi se bolie predstavilo našoj javnosti, u upravnom odboru bili su pretežno naši nacionalni ljudi, pa čak i vrhovni komandant »Oriune.«

Međutim izgleda da poslovi našim brodogradilištima slabo uspevaju. Ono u Kralijievići palo jie pod stečai a ovo u Splitu eto bavi se i idejom likvidacije.

U bilanci »Marjana« za godinu 1927 vidimo iskazan gubitak od 2 milijona 455 hiljada dinara. U godini 1928 iskazan je gubitak od 294 hiliade dinara. Međutim kod procjene investicila i inventara za godinu 1928 nađeno je da oni vrede za 2 milijona 721 hiljada manje neco što je u bilanci označeno. To znači da su ranijih godina amortizacije bile nedovoline. Sve skupa ukupni gubitak iznosi 5 milijona 470 hiliada dinara kod dioničke glavnice od 12 milijona dinara.

Još za 30 juna bila je sazvana redovita godišnia skupština. Na njoj se je imalo odlučiti o sniženju dioničke glavnice. Nu kako na glavnoj skupštini nije bila prisutna jedna trećina dioničara to se po statutima društva nije mogla donijeti odluka.

Pored sniženja akcijske glavnice, uprava društva hoće da provede i novo povišenje za 2 milijona dinara, kako bi došla do рошеђпог рготе(пог Каршаја. Ме prodre li taj predlog onda predlaže likvidaciju.

»Marjan« nije mogao da uspije kod nas i radi toga što ie on bio jedno talijansko poduzeće. Kako je u poslijednje vreme Martinolich došao pod uticaj »Cosulich-a« to јел »Marjan« došao pod njegovu interesnu sferu. Naše vlasti nisu našle za potrebno da rad OvOZ poduzeća favoriziraju. Ratna Mornarica, koja je jedan od važnih faktora za održavanje jednog doka, jer uvijek ima znatne gradnje i popravke, apsolutno je izbjegavala ovo poduzeće i sve poslove, ili je obavıijala u svom arsenalu, ili ih je davala drugim, makar i manjim poduzećima. Kako je apsolutna potreba, da u jednoj našoj luci imamo jedan dok, na kojemu bi se mogla vršiti opravka bar obalnih parobroda, to bi bilo poželino da ne dođe do likvidacije. Nu onda će biti potrebno da se kod ovog poduzeća jače angažira i naš kapital, kako bi otpali dosadašnji prigovori koji su kočili rad poduzeća. Možda bi se i naša parobrodska društva obalne plovidbe mogla za stvar zainteresovati. Bilo bi neracionalno nositi se idejama podizanja u Splitu jednog novog velikog brodogradilišta, a pustiti da propada i ono što već postoji.

Marijanski aut-aut

Смрћу покојног Ђорђа нестало је човека, за кога се погрешно каже, да је типичан представник београдске предратне чаршије; јер се он Ђорђе је

+ Ђорђе П. Радојловић