Народно благостање

о _____

по па ceniku i više nego što je za jednake sobe хагасипао drugim gostima. |

Za banket bila je utvrđena cena od 100 dinara po OSQObi bez pića. Glavno jelo imala je biti čuvena plitvička foreIla. Nu kad ie gostioničar vidio da to nisu nikakovi Englezi nego beograđani i zagrebčani sa desetak Austrijanaca i par Čeha, umiesto pogođene forelle servirao je obični tzeleći fricando. Nu za to je ipak naplatio ugovorenu cenu od 100 dinara po osobi, makar se je večera u drugom hotelu mogla dobiti i za 50 dinara.

Mišljenia o načinu potpomagsanja poljoprivrede. u Nemačkoj bila su toliko protivurečna, da je postojala opasnost, da ova akcija neće moći dovesti do ikakvog rezultata. Zbogz toga je na pritisak partijsko-političkih grupa došlo do tako zvanog agrarnog kompromisa, kojega je na predlog anketne komisije nemački Reichstaz usvojio i uzakonio. Time su završene opširne i burne debate cko pitanja, kako da se najefikasnije pomogne nemačkoj polioprivredi. Nov talas agrarnog protekcionizma u Njemačkoj

Autonomne, privremene carine (od 1925 godine) na raž, ovas i pšenicu, koje iznose 5 maraka od 100 kg,ukinute su. Na njihovo mesto stupaju carine od 6G.— maraka za raž i ovas i od 6.50 za pšenicu. Ove carinske pozicije su do sada važile za Švedsku. Ali pošto je istovremeno otkazan i švedski trgovinski ugovor, koji prestaje važiti 15. februara 1930 godine, to postoje izgledi, da će se ove carine još i dalje DOvisiti i to sve do visine autonomne carinske tarife — ako se bude pokazala potreba — koja iznosi 7.— i 7.50 maraka za 100 kgr. Ove autonomne cafinske stavke važe sada za Kanadu i Australiju, s kojim zemljama još nisu sklopljeni trgovinski ugovori. Carina na kukuruz od 2.50 MK. ostaje перготеnjena zbog trgovinskog ugovora sa našom državom.

Dalie se ukinula privremena carina na brašno, a na nieno mesto bi automatski trebala doći autonomna tarifa od 18.50 maraka. Francuska, sa kojom is carina na brašno bila vezana na 11.50 maraka, rado je pristala, da da slobodu Nemačkoi za carinu na brašno s tim, da Nemačka sniženu carinu na grožđe produži od dva na tri meseca godišnje i da snizi carinu na ostrige. Pošto je nemačka vlada prinuđena, da očuva postojeću relaciju između carina na brašno i pšenicu, to će se carina na brašno povisiti na 14.50 maraka, a ne na visinu autonomne tarife.

Ovim carinskim pozicijama zaštićeni su u prvom redu nemački veleagrarci, a da bi zaštitili i male seljake, to se povećavaju i carine na krompir od 1— па 2— 1 4— marke, na buter od 27.50 na 50.— maraka, a na skorup (kajmak) od 20— па 383.30 maraka.

Posve nov zaštitni trik je donesen u zakonu o mlevenju domaćeg brašna. Na osnovu tog zakona, koji važi kao opit privremeno od 1. avgusta 1999 god. do 31. jula 1930. godine — moraju mlinovi u Nemačkoj о4 сеје затшјеvene količine samleti 30 od sto nemačke robe, a za vreme od 1. avgusta do 31. novembra ove godine mora biti samleveno 40 od sto domaće pšenice. Ministar za ishranu može, prema potrebi i prinosu žetve, povećati količine domaće robe, Која mora biti izmlevena u toku izvesnog vremena.

Na osnovu tog agrarnog kompromisa vlada je ovlašćena, da stavi na raspoloženje poljoprivredi 3.75 miliona mataka u svrhu boljeg unovčenja žetve. U idućoj godini ovaj se iznos ima povećati na 7.5 miliona maraka. Ovim iznosima ima se olakšati lombardovanje žita i sniziti kamatna stopa.

Pitanje povećane carine za meso i stoku ostalo je još otvoreno, ali će se strože rukovoditi policijsko-veterinarskim propisima, što će svakako otežati UVOZ,

#

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 369. ·

»Frankfurter Zeitung« од 7. јула т. г. доноси преглед стања балканских новчаних банака. Говорећи о нашој Народној Банци репродуцира неке изјаве г. Бајлонија. Ако »Егапкћитјеег Хемишпо« буде показала вољу да одштампа све говоре г. Бајлонија, онда ће морати увести и четврто издање. Даље веле да при нашој Народној Банци фигурира г. Др. Енглиш бивши чехословачки министар финансија као саветник. Да ћемо ми при првом великом државном зајму добити страну контролу у Народној Банци више је но сигурно. Што се тиче г. д-ра Енглиша ми смо већ казали у »Народном Благостању« да је он један од првих европских научника и поред тога политички врло самосталан. Такав човек би вредео злата у нашој Народној Банци, па ипак је добро што није он њен саветник. Ми смо некако ухватили страх од Ротшилда и људи, који су у њему блиским подузећима.

Zabluda „,Frankfurter Zeitung'-a

Zagorska Dalmacija obiluje bogatim nalazištima bauxita. Obzirom na transporine prilike, samo jedan dio tih nalazišta priveden je eksploataciji. Do sada čitava produkcija izvozila se je u inozemstvo. Bauxit, kako je poznato, upotrebljava se kod fabrikacije alaminija. U poslijednje vrijeme iz bauxita pravi se i cement, koji se suši Za nekoliko sati. Izvoz bauxita iznosio je za poslijednje 4 godine:

Dalmatinski bauxsit Bauxitni cement

god. 1925. 92.553 tone » 1926. 91.900 » ». 1997 ПАУЛОМ >

127 1928: 40.510. »

Како vidimo, posliie velikog porasta u godini 1926. nastalo je opadanje. Prošle godine izvezeno je manje od 40 od sto onoga što je izvezeno godine 19926. To konstantno nazadovanie izvoza bauxita dalo bi naslućivati, da će ta privredna grana sve više i više da slabi.

Međutim u stvari nije tako. Prošla godina vredila je kao godina reorganizacije u našoj produkciji bauxita. Trebalo je provesti financijalnu sanaciju poduzeća koja su bila angažirana u produkciji bauxita i koja su imala starih neprečišćenih angažmana i zadataka. Pored toga trebalo je modernizirati samu eksploataciju, kako bi se pojeftinila produkcija. Kako su svi ti radovi već dovršeni, i kako su kod pojedinih poduzeća angažirana jaka strana poduzeća, svi su izgledi da će ova godina biti rekordna u produkciji i izvozu bauxita. U samom mjesecu junu ove podine, izvezeno je oko 19.000 tona bauxita, dakle polovina čitave prošlogodišnje produkcije. A tempo današnje produkcije daje nam garancije, da će tako imtenzivan izvoz potrajati i slijedećih mjeseci. Međutim sada se radi na tome da se u samoj Dalmaciji pristupi prerađivanju Dbauxita. Instalacije za fabrikaciju aluminija traže iznose, koji idu na stotine miliona dinara. Međutim inštalacije za fabriku bauxitnog. cementa mnogo su jeftinije.

Društvo »Adria-Bauxits«, koje je naš najglavniji prodiucent bauxita i koji vrši eksploataciju u okolini Drniša, sprema se da započne sa fabrikacijom bauxitnogz cementa. Svoj rudnik bauxita u Drnišu znatno je proširilo i uvelo električnu instalaciju. Dok se je ranije kopanje bauxita vršilo samo za ljetnjih mjeseci, sada će se produžiti kroz čitavu godinu. U šibeničkoj luci kupljen je kompleks obale nazvan »Rogač«, i tu se misli sada podići tvornica bauxitnogz cementa.

Društvo »Adria-Bauxit« spada u interesnu sferu »Unije beočinskih tvornica cementa« u Pešti, koja ima svoje tvornice cementa kod Beočina, a angažirana je i kod tvornice cementa »Croatia« u Zagrebu. Jasno je da Unija beočinskih tvornica cementa želi imati pod svojom kontrolom i tvornice bauxitnog cementa, »Adria-Bauxit« imalo je dioničku glay-