Народно благостање

страна 588

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

_ _Bpoj 24.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Сељак је почео да жање и бере и то траје све до у октобар месец. Јечам је први, а пшеница је главно. Данас се већ може рећи, да ће принос пшенице да подбаци у квантитету и квалитету за најмање 20 ол сто према лањској години. Трговци, који су у кампањи 1928-29 претрпели велике губитке у шпекулацијама са пшеницом, не маре више за њу. У кући обешенога не говори се о ужету. Па ипак ће онн бити ти, који ће имати да извезу вишак пшенице. Свакако да посао неће бити лак га онога, који од јесемас хуче, да на светском тржишту нема купца за лањску пшеницу која је много бољег квалитета. | i Сељак жање пшеницу, али гледа на — кукуруз. Кукуруз је његов адут. Воденог талога је било доста; због тога се очекује топла јесен. Са кукурузом смо пред предпоследњом препоном. То је још једна киша у августу.

Право је да се овај добри, као Исус стрпљиви и намучени сељак мало поткожи. Имаће он још непријатне вести да чује ове године.

зеттизекттета = = e

Сељачка сезона

Саатттвае“

Министарство Финансија јавља, да је Хашки Суд пресудио, да наши прератни дугови гласе на злато. Како ти дугови износе око 800 мил. франака и како их ми третирамо као папирне франке, то значи, да је том пресудом цео дуг увећан пет пута, Т. ј. од милијарде и осам стотина милиона динара на 9 милијарди, 1. |]. за 7.2 милијарде више. -

Исто се тако службено саопштава, да пе уговору са Француском имамо право да преговарамо са портерима о смањењу тога дуга. Ако би се смањио за 20 од сто, онда би коначно повећање нашег предратног дуга износило само 5,4 милијарди.

По Јанговом плану, наше учешће у репарацијама спуштено је за округло тридесет милијарди динара (»Политика« од 7. УП).

Оба питања имају тек да се реше коначно. Ако би остало при данашњим одлукама, онда би се стање наших дугова погоршало за преко 35,5 милијарди динара (5,5 повећали би се дугови, а са 30 милијарди смањила би се потраживања). Службена саопштења фив. природе

На коференцији међународних трговачких комора у Амстердаму, одржаној 9. 0. м, проширила се је вест, да ће се седиште Банке за Међународне Обрачуне налазити у Амстердаму, а за главног директора банке биће изабран познати економиста француз Кене, шеф бироа за економске студије Француске Банке.

Будући директор Банке заМеђћународне Обргчуне

= eo

Poslije rata тедји ostalim

тпогођгојит novim akcio

od strojeva i kemikalija do narskim društvima bila 51 fekstila osnovana i ova dva:

______________________-0 »PeTrOVIĆ i. drugovi« d. d.

inženjerska poslovnica za industriiske potrebe u Zagrebu i

b) Jugoslovenska Кепијзка 1тдизтја 4. 4. Вгод па

Neobična metamorfoza —

Savi. Poslovanje obih ovih poduzeća nije donijelo očekivane razultate pak je pred 9—3 godine bila zaključena likvidacija. Mediutim prošle godine, koliko jedno toliko drugo društvo sazvali su vanredne glavne skupštine na kojima je zaključeno dignuće likvidacije i nastavak pošlovanja.

Ovih pak dana čitamo u Narodnim Novinama da je

a) »Petrović i drugovi« promjenio naslov u Jugoslovenska textilna tvornica Braća Holzner d.'d..a

b) Jugoslovenska Rkemiiska industrila u »Vunatextil« za proizvodniu i trgovinu textilne robe.

Jugoslovenska textilna tvornica Braća Holzner, je afilirano poduzeće češkoslovačke kuće Braća Holzner. U- Zagrebu je kupilo tvornicu strojeva »Alat«, koja je obustavila produkciju i sada ju preuredjuje u tkaonicu pamuka.

»Vunatextil« ie osnovana po Jugoslavenskoi banci i tvorničaru Oblatu iz Pešte i već je u Zagrebu počela sa produkcijom vatelina i seljiačkih rubaca. Kasnije bi se i centrala društva imala prenjeti iz Broda u Zagreb.

Mnogi će se pitati čemu te metamorfoze i zar nije bilo jednostavnije likvidirana društva pustiti na miru, a osnovati nova akcionarska društva. U teoriji da, ali u praksi ne. Bu-

· Фаа да зе osnivanju novih akcionarskih društava stavljaju

znatne poteškoće, daleko ie jednostavnije preuzeti mantel jednog, samo na papiru postojećeg akcionarskog društva i onda izmjenom imena i pravila doći do željenog cilja. _

Na područiu Hrvatske — Slavonije ima ioš dosta akcionarskih društava, koja postoje samo na papiru, pak postoji mogućnost da će ı mimo zapreka min. trgovine doći do osnivanja novih poduzeća.

У првом семестру ове године издано је у Загребу грађевних дозвола: стаја 1, гаража 2, творница 7, господарских зграда 4, спремишта 7, радионица !!, шупа 1, подрума 1 те:

111 приземних зграда,

52 једнокатнице

17 двокатница

22 трокатнице

5 четворокатница

По томе за станбене зграде издано је 207 дозвола. Примјећујемо да у Загребу скоро све грађевне дозволе бивају и искоришћене, то јест да се не тражи дозвола, док није све припремљено и за зидање.

Последње три године грађевна дјелатност износила је у Загребу:

год. приз. једнок. двок. трок.и више 1926 80 60 10 8 138. | 1927 188 96 20 38 342 1928 285 153 41 45 524 | сем. 29.111 52 17 27 907

Знатан број приземница и зграда на [. кат. дозвољених прошле године, подигнуте су дјелом и ранијих година на периферији града, а тек су прошле године добиле потребно одобрење опћине. Ако водимо о томе рачуна, видимо да је грађевна дјелатност и ове године доста знатна. Додуше у првом семестру број грађевних дозвола је већи него у другом. Ове године, обзиром на јаку зиму и у том погледу могле би бити неке промјене. У сваком случају очекује се, да ће у јулу — септембру број грађевних дозвола бити још знатан. О једном знатном попуштању грађевне дјелатности нема у Загребу ни ове године спомена. Дапаче она ће бити већа него што је просјек послиједних година. Чак неће много заостати ни за рекордном годином 1927.

. O узроцима ове знатне грађевне дјелатности, поготову што она упркос тешких привредних прилика, несташице капитала и сличних појава не стагнира него је чак врло интензивна, не можемо на овом мјесту да дадемо“ разјашњење. А да је она ипак у вези са том појавом, не треба тек напомињати, За

Грађевинска делатност у Загребу