Народно благостање
Страна 408 АРОНА
товано је 40.000 неписмених. Оваква поразна констатација
изазвала је у француској јавности велико запрепашћење. |
Узроци тог аналфабетизма леже у томе, што основно школском наставом руководе у Француској локалне власти, а поглавари сеоских општина нису имали довољно енергије, да би настојали, да сељачка деца редовно посећују школе. Крива је изборна демагогија. Сељачким бирачима није се хтело одузимати јефтина радна снага — јер би иначе гласали за опозицију.
У енглеској штампи читамо потпуно друге Енглески министар просвете саопштио је доњој зборници, да је влада припремила потребан законски предлог, према којем би се имало продужити обавезно посећивање школа за једну годину то јест до закључно 15 године старости. Овај закон имао би ступити на снагу 1. априла 1931. године. У исто време је саоташтио министар просвете, да влада још испитује начин и форму, којом би се дозвољавала одштета за обаштећење сиромашних родитеља, који ће бити оштећени тим продужењем наставе.
вести.
у
Богата налазишта бауксита у Далмацији, Херцеговини и Цр-
Пројекти о подизању
творнице алуминија ној Гори, скупа са јаком и јефтином _ хидроелектричном енергијом Крке, Губавице и
других водопада,створиле су предувјет за подизање јаке индустрије алуминија. Ако се исплати далматински бау«сит извозити у Хамбург, Ротердам, да се онда Рајном пренесе у Лудвигсхафен, те у Филаделфију, да се тамо прерађује у алуминиј, онда би се обзиром на висину транспортних трошкова, исплатило подићи творницу у самој
Далмацији.
Већ и раније било је пројеката за подизање једне творнице алуминија. Ну како подизање једне такове творнице изискује капитал од неколико стотина милиона динара, даље од пројеката није се ишло.
Међутим у послиједње вријеме ствар је кренула нешто напријед. Велики водопади Крке и Цетине прешли су у интересну сферу француског капитала. Према уговору са нашом владом, друштво »Ба Dalmatienne« има да у року од неколико година садашњу електричну продукцију од 110 милиона киловата сати повиси на 950 милиона киловата сати. За толику продукцију електричне енергије, треба наћи и упослење. Један дио отићи ће у повећану продукцију карбида и цијамида. Ну ипак остаће огромне количине. За фабрикацију алуминија потребно је, поред до: Срог бауксита и много јефтине електричне енергије. Енергије ће сада у Далмацији бити и на претек и то веома јефтине. А бауксита има у изобиљу. Изградњом жељезничке пруге Мостар—бСплит, а на томе се ради, богата налазишта бауксита Херцеговине привела би се експлоатацији. А они су по квалитету још бољи од далматинског. =
15
| |
ДАГОСТАЊЕ
Број 55.
На тај начин негђе у околини Сплита, имали би довољно изврсног бауксита и ловољно јефтине електричне енергије. Из тога разлога настоји »Та Ра аНеппе«, како би око Сплита подигла индустрију алуминија. Према информацијама које имамо, имало би се основати једно посебно друштво за фабрикацију алуминија. У том друштву један ол одлучних фактора била би и »а Рата еппе«, којој је стало да нађе једног јаког конзумента њезине електричне енергије. А судјеловали би и неки интересенти, који имају лежишта бауксита у Херцеговини. Поред тога у подузећу би судјеловало и једно. јако талијанско кемијско-металургијско друштво, које и онако одржава уске везе са »РПозрпаћев Титејепо«, који је главни фактор код »La Папа еппе«.
Обзиром да сва ова друштва располажу са знатним капиталима, има изгледа да ће овог пута пројекат о подизању творнице алуминија бити и реализован. |
94. о. м. одржана је у Министарству Пољопривреде, под председништвом Г. Др. Франгеша, конференција произвоБача шећ. репе и шећерана_ На дневном реду стајала су питања: 1.) Рејонирање производње репе, 2.) Цена репе и 3.) Могућносх извоза шећера..
Цјееране и произвопачи репа
Услед тога што наше фабрике не купују репу у својој непосредној близини, већ у свима крајевима земље, произвођачу репе се услед велике удаљености од фабрике не исплаћује да узме резанце на које има право, а који су му потребни као сточна храна. Зато Влада тражи да фабрике спроведу рејонирање најдаље до !. децембра д.г, у протвном ће Влада исту сама извршити, као што је ло учинила код картела шниритуса. —
У погледу цене репе, Удружење Произвођача Шећерне Репе тражи еквиваленат од 5 кг. кристалног шеће. ра уместо досадашњих 3—3ипо кг. Г. Ледерер, велепоседник из Чоке, примећује, да је у томе смислу потребно разликовати шећер који се продаје у земљи и онај који се извози, јер је у оба случаја база друга. Он предлаже као нову базу ону цену шећера, која се добија комбинацијом цене која се постиже у иностранству и цене шећера франко фабрика. Пошто је ову основну цену могућно израчунати тек на крају пословне године, то би се произвођачу репе, при предаји репе, исплатила извесна аконтација, а на крају године би добио надоплату. Г. Министар је прихватио овај предлог и назначио г. Ледерера да преговара у томе смислу са шећеранама. Влада се има о резултату известити најдаље до !. окт. 0. год.
Најзад што се тиче могућности извоза шећера, Влада је мишљења да би наше шећеране требале извозити, тим пре, што се као резултат постигнутог споразума са Кубом, показује чвршћа тенденција на светском тржишту шећера. —
|
O и
АНАЛИЗА БИЛАНСА
DIONIČKO DRUŠTVO DOMAĆE TVORNICE PREDENJA 1
TKANJA PAMUKA U DUGOJRESI
»Dugaresa« svakako je naše najveće textino poduzeće. Dosta je spomenuti.da uposluje oko 2.000 radnika, što bi značilo znatan broj i za velika inozemna texilna poduzeća. Dionička glavnica iznaša 56,250.000 dinara, režerve 12,750.009, tako da vlastita sredstva iznašaju skoro 70 miliona dinara.
U našoj privredi, u prvom redu u industriji, malo је. роди“ |
zeća sa ovakvim vlastitim kapitalom.
| | |
»Dugaresa« prerađuje u glaynome pamuk i posjeduje pored predionice i tkaonice i sav ostali uređaji za preradbu pamuka. Motorna snaga iznaša 1050 H. P. na pari, ı 1.200 H. P. električne energije. Broi vretena iznaša 35.950 običnih i 5.030 za konac i 1.100 tkalačkih stavova.
»Dugaresa« osnovana је 1896. sa akcijskim kapitaloni od 5 miliona kruna. Ma da je Monarhija, u prvom redu u Sudetskim krajevima imala jaku textilnu industriju, »Duga-
јтеза« se је lijepo razvijala i bila u stanju da, izim dvije go-
dine, isplaćuje DMD dividendu. ·U našoj državi, obzi-