Народно благостање

20. јула. 1929.

sredstva nacionalne politike i objavljuju smrt ratu. Kelogov

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

pakt ima svakako jedan nedostatak, zajednički svima medju- |

narodnim instrumentima protiv rata: on nema sankcije, ali to ne znači da on ne vredi ništa. Izgleda da će nam baš slučaj kinesko-ruski pružiti dokaz o protivnom.

Kelogcov pakt je stvorio legalnu imtervenciiu. | do зада ie postojala praksa intervencije kod zavadjenih država, ali ona je radila isključivo sa argumentima oportuniteta sa gledišta dotičnih država i morala je biti vršena sa mnogo Opreznosti kao što znamo iz svetskog rafa. Sasvim je drukčije pod

Страна 407.

drugarstvo napreduje, a da su ova ostala u krizi. — »Hrvatsi Zadrugar«, tvrdi, da hrvatske seljačke zadruge iz godine u godinu pokazuju sve veći napredak i objavljuje sledeću statistiku o staniu Hrvatskih seljačkih Zadruga:

Od 1901. g. do kraja 1997. g. osnovano је 447 zadruga

|- 1 %0. 317 до 1919. ге. 1 130 хадгига од 1919. до Ктаја 1927. 2.

režimom Kelogovog pakta: četiri najveće svetske države in- | tervenisale su kod obeju zavadjenih vlada sa sasvim поупп |

argumentom: pozivajući ih na svetinju potpisom primljene obaveze.

Uostalom kod zavadienih partaia može jasno da зе Drimeti izvesno ustezanje koje se objašnjava samo postojanjem Melogovog pakta. Po dosadanjem shvatanju povreda granice povlači dužnost dotične države da objavi rat. Rusiia ie povredila kinesku granicu. ali još nije objavila rat.

U Lajincu kod Beča venčala se ovih dana bivša jugoslovenska podanica baronica Guttmann sa мјадајист knezom КпеХгуте Lichtenstein.

Jugoslovenska podanica kao krunisana glava

Mladoženja ima 76 godina, a mlada 51, — kako javljaju |

indiskretne novine. »Narodno Blagostanije« srdačno čestita mladencima!

ској у изгледу концесију за елгктрификацију; појавила се оштра опозиција против њега. Тешко је рећи, да ли та опозиција проистиче из економско- политичких разлога, или је искључиво руковођена супротностима интереса. Помишља се, да иза Херимана стоји немачка индустрија т. |. А. Е. Г. Спор око давања концесије Хериману расправљен је и на једној од последњих седница владе у присуству представника Хериман Консерна и том је приликом донета одлука, да се питање концесије одложи. U članku našeg urednika o 2. Poenkareu u br. 7. kazano je, da je njegova popularnost u Francuskoi fantastična i da bi on mogao kad bi hteo u svako doba da se proglasi diktatorom. U međuvremenu se odigrala jedna poslovna epizoda u Francuskoj, koja potpuno potvrđuje to gledište. Jedna fabrika čokolade pozvala je publiku da od cznačenih 10 ljudi i 10 žena izabere svaki ono lice, u čijoj bi koži hteo najradije da bude, kad ne bi bio. u sopstvenoj. Ko bude pogodio ishod te ankete — bar približno, dobija nagradu od 5000.— franaka. Najveći broj glasova dobio je g. Poenkare! On je nadmašio i Princa od Velsa, Lindberga, Citrojiena, Rotšilda, Musolinija i predsednika Francuske Banke.

С. Poenkare je već nekoliko dana slabunjiav. Vest o njegovom obolenju izazvala je potres na Pariskoj Berzi. Svi su kursevi popustili. Sve to pokazuje da je g. Poenkare najveći faktor u francuskom političkom životu. —

Popularnost g. Poenkare-a Pitanje teškog stanja našeg za-

drugarstva tretirao je već naš

Da li je naše zadrugarstvo

dni 2 поје iki Ž ORIĆ urednik g. d-r Baikić, u svo

joi knjizi »Seljački Kredit«. On

kaže, da je nemogućno dati jedinstvenu, sliku našeg zadrugarstva, jer је Ono TaZno po

oblastima. G. d-r Bajkić dokazuje, da jedino slovenačko za-

Од како Хериман има у Пољ- | једну већу |

Od ovih zadruga likvidiralo je 105 i to 893 od onih, koje su osnovane pre oslobodjenja i 22 od onih, osnovanih posle. U poslovanju Miruju 92 zadruge, od kojih je 30 osnovano pre, a 62 posle Oslobodjenja. Danas radi 250 zadruga ili 55 od sto (204 osnovane pre, a 46 posle Oslobodjienja).

Od 250 zadruga koje rade, nalazi se 91 zadruga, na

| području zagrebačke oblasti, na. području osečke oblasti 105,

primorsko-krajiiške 32 i sremske 292. Broj članova u svim tim zadrugama iznosio je 33.491, prema tome otpada na zadrugu po 135 članova. Naimanii broi članova u zadruzi je 21, najveći 770. Od svih zadruga, koje rade, imalo je dobitak 167, a gubitak 83 zadruge. Dobitak svih zadruga iznosio je 998.992 dinara, prosečno na jednu zadrugu 5.980 din. Naimanji dobitak bio je & din., a najveći 50.773.88 dinara. Gubici 83 zadruge iznose 74.397.76 din.

Sve rezerve činile su svršetkom 1927. g. 2,652.856 dinara. Ako ovome dodamo 998.822 din. dobitka godine 1997.

| i odbijemo 74.397 din. gubitka, iznose rezerve 3,487.281 dinar

il: prosečno po zadruzi .13.950 dinara.

Žadružni udeli kod 250 zadruga iznosili su krajem 1927. god. 331.179 din., od koje svote je vraćeno 15.225 din., Da prema tome ostaje 315.952 din. Prosečno pripada na člana udeo od 10 din. Ydeli od 31 zadruge, koje su osnovane 1925., 1926. i 1927. g. čine ukupno 179.640 din., dok za sve ostale, dakle za 239 zadruga iznose 136.312 din.

Gornje brojke najbolie dokazuju nezavidno stanje hrvatskog zadrugarstva. Ceo njegov kapital ne iznosi ni koliko obrtni kapital jednog veleposeda. i Načelnik стада Zagreba, u društvu nekolicine gradskih zastupnika, senatora i šefova odseka nastupio je četiritjedno službeno putovanie po Austriji, Čehoslovačkoj, Njemačkoj, Švajcarskoj te možda još kodoi državi, da bi proučili savremena pitanja financijske, građevne, saobraćajne, socijalne i zdravstvene politike vodećih gradova tih država, kako bi dobivena iskustva mogli primjeniti kod nas samih.

Mi baš mnogo ne očekujemo od tog skupog putovanja. Od silnih dočeka, pregledavanja znamenitosti grada i banketa od kojih obično sutradan boli glava, te komisije niti ne dospilu da vide ono što bi u prvom redu morale vidjeti.

Međutim o mnogim pitanjima o kojima se ta komisija želi informirati na licu mjesta ima već tako bogata literatura, da je svako putovanjie potpuno suvišno..O pitanju financijalne politike gradskih općina postoji primjerice tako bogata i iscrpna literatura, da bi se postigao daleko bolji rezultat ako bi se vrijeme, utrošeno na putovanje, upotrijebilo za studij te literature. Još možemo razumjeti potrebu da se pregledaiu moderni uređaji električnih centrala, plinara, klaonica i sličnih komunalnih ustanova. Ali nikako ne razumijemo. da je potrebno putovati da se pregleda i finansijska politika pojedinih gradova. Obzirom što će se komisija zaustaviti u svakom gradu po najviše 9—3 dana, naravno да пета 1 20vora da bi se moglo pristupiti sistematskom proučavanju, kako su u pojedinom slučaju uređene finansije.

Овај пут нећемо писати O. нашим приликама, већ доносимо две интересантне вести, које су се некако истовремено појавила у европској.

Putovanje zagrebačkog načeinika po Ceriralnoj Evropi

Школа и демократија

штампи. Код овогодишње рекрутације у Француској констаФ