Народно благостање

3. август 1999.

; j Рачун губитка и добитка: Приходи 1928. 1927. 1926.

Приход од ефеката 217.407 —— 6,347.917.57 6,120.449.41 Бродоградилиште 1,981.251.94

Друга одељења 6,540.412.21

Расходи

Општи упр. трошк. 1,394.156.57 1,284.182.40. 1,214.852.71 Интерес 1,572.509.42 45.176.94 76.478.20 Пореза 1,156.655.10 „&680.077.30 752.501Отписивања 1,406.166.35 1,041.390.17 · 832.158.39

Главница која данас износи 50 милиона динара, пе-

већавана је сукцесивно од 1921 до 1925 године. Укупла.

вредност постројења и инсталација стално се повећаза м попела се од 23 милиона 1925 г. на 35 милиона 1928 г. што значи да се подузеће систематски проширује. Исто је тако знатно повећан износ материјала на стоваришту. Позиција дужници обухвата у главном државу и износи у 1928 г. 27 милиона динара.

Скоро 100 милиона динара износи вредност постројења, материјала на стоваришту и дужници 1925 г. те су ставке износиле око 65 милиона. Како је главница остала за то време непромењена, то се вишак капитала набавио у главном задужењем, што се види из повећања тих ставака за 30 милиона динара за 3 године. То је утицало, да је у рачуну губитка и добитка издатак на камату у 1925 г. већи за више од 1.5 милиона динара од претходнв године.

Бруто приходи износе у 1928 г. за 2.5 милиона дичара више но у претходној години, али чиста добит није ништа већа, услед поменутих повећања издатака на камату и услед много већег издатка на порезу.

На име дивиденде даје се годишње 6 од сто.

»ЈУГОЧЕШКА« ЈУГОСЛОВЕНСКО - ЧЕШКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. Д. КРАЊ

Ни једна грана наше индустријске дјелатности није послије рата показала толики напредак, као текстилна индустрија. М то у првом реду онај дио, који се бави прера:бом памука. Основан је знатан број нових подузећа, а већ постојећа знатно су се проширила.

Од послије рата основаних нових текстилних подузећа за прерадбу памука, највећи је број подигнут у западвим дјеловима државе и то у првом реду у Словенији. Прије рата Словенија имала је само два већа текстилна подузећа, а данас их има већ један лијепи број. Од тих нових текстилних подузећа највећи је број у Крању и Марибору. Марибор. има предност јефтине електричне енергије, а Краљ у првом реду спремну и јефтину радну снагу. : -

Прије рата текстилна индустрија Чехословачке пласирала је добар дио своје продукције у оне крајеве наше државе, који су раније били саставни дио бивше Монархије. Заједничко царинско подручје осигуравало им је једно тржиште без конкуренције.

Послије рата ситуација се мијења. Чехословачки "екстилни продукти могли су у нашу државу тек онда, ако су платили увозну царину; а та није била баш ниска. Како је међутим у Чехословачкој, настала криза хиперпродукЦије, многе текстилне творнице обуставиле су свој рад. Један дио чехословачких индустријалаца дошао је онда на идеју, да своје творнице пренесе у наслиједне државе, које нису имале јаку текстилну индустрију, а обзиром на јаку царинску заштиту било је изгледа за повољан развитак.

На тај начин дошло је и до оснивања „Југочешке". Фабрикант Сфорза подигао је у Крању једну ткаону памучне робе. Касније је придодана и бојадисаона, апретура као и све оно, што је потребно за модерну ткаоницу. ЈеДино што нема то је предионица, него се готова предива повлачи из других предиона.

»Југочешка« већ спада у ред наших већих текстилних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 495.

подузећа. Има преко 500 ткалачких ставова, и преко 650 радника. А што је најглавније, подузеће се налази још увијек у развитку. Управо се сада монтира једна овећа ка. лорична централа, која ће давати потребан погон. Биланса за послиједње три године даје слиједећу слику:

Актива 1928. 1927. 1926. Творнице 34.124 33.090" 29.926 Дужници 26.012 18.048 12.164 Роба ~ 33.466 27.629 — 24.015 Благајна 351 110 222 Пасива |

Главница 10.000 10.000 10.000 Резерве 220 163 13 Вјеровници 82.466 67.816 56.014 Резерва за дубиозе 1.000 500 140 Добитак 427 484 70 Сума билансе 94.199 78.963 66.399

Биланса пружа слику знатне напетости, Инвестиције изнашају 34 милиона динара, а властита средства само :0 милиона. То значи, да су чак и преко две трећине инвестиција извршене из кредита, а не из властитих средстаза. За то и видимо да кредити подузећа изнашају преко 93 милиона динара или скоро 90 од сто билансне суме. Ова релација била би опасна кад не би биле специјалне прилике. Мо »Југочешку“ треба сматрати као афилирано подузеће једног јаког чешког консерна. Овдје се не ради толико о кредиту новчаног завода, него о кредиту централног подузећа А за овакове кредите камати или се не рачунају уопће, или су доста незнатни. Временом ипак ће се морати приступити повишењу акционарског капитала, како би омјер између властитих и повјерених средстава био: повољнији.

Инвестиције су сваке године веће, макар се знатни износи амортизирали, то значи да је подузеће још у изградњи што није ни чудо, ако се узме у обзир да је основано тек године 1923. А за пар година ни једно текстилно подузеће није се довинуло до садашње величине ин значења.

Повећана ставка робе и дужника даје наслутити да је и Југочешка осјетила тешкоћу наших привредних прилика. Пласирање израђених продуката ишло је под конац прошле године нешто слабије, а ни инкасо није био баш идеалан. |Услијед тога и вјеровници рапидно расту.

Рачун губитка добитка даје слиједећу слику:

пссиција 1928. 1927. 1926. Бруто добитак 16.879 14.502 13.949 Режија 12.723 10.820 4.935 Амортизација 2.671 2.618 2.227 Дубиозе 1.000 500 257 Камате —— —— 5.085

Још до године 1996. камате су посебно казиване, касније иду међу режију. Обзиром да је режија порасла од 5 на скоро 13 милиона динара, то значи да су и камате зНатHO порасле што је и наравно обзиром на знатан пораст вјеровника. Обзиром на ниски добитак, исплаћена је дивиденда од тек 4 од сто.

„Југочешка" ишла је једним брзим темпом развитка. Ми вјерујемо да ћим се прилике текстилног тржишта по: праве, а добра жетва много ће томе допринети, »Југочешка« показат ће још већу експанзивност и за неколико година кад подигне предионицу, а прошири ткаоницу, бити ће једно подузеће такових димензија какових увијек не налазимо ни у иноземству. Обзиром на јаку царинску заштиту и на вјероватност консума, текстилна индустрија има код нас све шансе за знатан развитак. Код тога наравно најбоље

ће проћи она подузећа, која су се већ етаблирала и која су већ уведена,