Народно благостање

3. август 1999.

Међутим нама се све чини да постоји извесна тежња да се курс ренте ратне штете а и осталих државних папира истера што више. Ко са стране посматра интервенцију на

ерзи томе непрекидно излазе пред очи слике, које је посматрао целу последњу годину дана. (Сизифов посао подизања курса, који хосисте за мало није стао главе да их доброчина рука није спасла. Као да заветна мисао посрнулих и изкурених хосиста не само да није напуштена, већ да је прешла на млађе снаге. Као да се жели да се оде са курсом у више сфере на пример и на 450.— Зато се има доваљно времена до краја децембра. Дело је питање дали се та тежња може да оствари. Моша ју је већ увукао У сферу могућности и у велико купује робу. Једно се за сада може посве сигурно да каже а то је да није у рђавом друштву. Тешко је прорицати. Ту не можемо услужити наше читаоце. Све што можемо у том правцу да урадимо, то је да их известимо о томе како се развија остварење хосистичке заветне мисли.

су:

Средњи недељни курс Ренте Ратне Штете износио је 408.60) а обрт у промпт роби 4 милиона а у терминима око 3 милиона динара.

Курс 7 од сто Инвестиционог Зајма нешто се поправио, тако да нотира 87,375 а обрт износи нешто преко 1 милиона. Акције Народне Банке и даље су чврсте. Трговане су ва два састанка по курсу од 8180 — и 8200.—.

На девизном тржишту нема никаквих промена и уо-

бичајне флуктуације страних девиза кретале су се у мини- |

малним границама. Обрт је био слаб — 30 милиона динара — што значи,

да је за / милиона мањи од прошле недеље.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište. Promet sve manji i manji. U sredu čitav promet devizama na zagrebačkoj berzi nije iznosio ni 4 miliona dinara i bio ie rekordno nizak. A ni intervencije Narodne Banke nisu znatne. Ponuda u privatnim devizama biva iz dana u dan sve veća i veća. Novčani zavodi glavni dio svojih potreba kompensiraju za robom koju dobijaju od izvoznika, tako je efektivni promet na berzi sveden na minimalne iznose. To naravno još ne znači da ie devizni posao oslabio. On je dapače mnogo veći nego obično, samo što se pretežno odvija unutar pojedinih zavoda a samo male diferencije dolaze na berzu. .

Obzirom na slabiji kurs Zuricha pojedine strane devize notiraju dosta visoko, što dobro dolazi našoj izvoznoj irgovini. Kako rekosmo, intervencija Narodne Banke nije znatna. Nu ako uzmemo u obzir trećine izvozničke robe, koje ona prima kao i čitavu protuvrijednost deviza iz kreditnih operaciia, vidimo da poslijednjih dana Narodna Banka deviza daleko više prima nego što daje. Ako slučajno država ne treba Veće iznose stranih deviza, jasno ie da je već sada nastupilo vrijeme kad ie potražnja za devizama manja od deviza koie dnevno dobiva Narodna Banka. Po tome i bez ikakovih inozemnih transakciila njena devizna zaliha konstantno · raste.

Dionice ne pokazuju ništa naročitoza. I u normalnim godinama situacila је u ovo doba godine prilično mrtva. To vrijedi i u punoj mjeri ove godine. Radi toga i transakcije su minimalne a kursevi zanemareni. Jedino Prva Hrvatska Štedionica pokazuje nešto jaču tendenciju. Nu ni ona ni u onoi mieri kako ie to bilo drugih godina kad je kurs po isplati dividende konstantno rastao.

Znatno је jači interes za dionice Narodne Šume. Nekad su vredile nekoliko stotina dinara a onda su bile pale i na 16 dinara za 50 dinara nominale i nekoliko godina stajale su na tom nivou. Danas vrede preko 40 dinara. Provedena ie fuzija za Domovinskom industrijom drva. Danas se situacija

prosudjuje veoma povoljno i očekuje se da će kurs da predje jiominalu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 429.

Papiri koji notiraju i na peštanskoi berzi ostali su na ranijem nivou. Situacija na peštanskoi berzi nije još pročišćena' | radi toga teško ie predvidieti razvitak kurseva.

Državni papiri. Pred kraj prošlog tjedna intervenirala ie Poštanska Štedionica. Ali čim je preuzela 2.5 miliona dinara intervencija je obustavljena, što je loše djielovalo na kurs. Ovog tjedna na zagrebačkoj berzi nema intervencije nego samo u Beogradu. Radi toga postoji i znatan disparitet u kursu.

Kurs je za par dinara veći nego što je bio posliiednjih dana. Očekuje se naravno da će Poštanska Štedionica preuzeti Štetu onih koji su je kupovali kad ije bila oko 400 dinara. Nu morati će preuzeti i jedan deo Štete ostalih privatnika. Radi toga je tendencija nešto jača nego obično.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Хоса житарских цена на американским тржиштима, која је започела последњих недеља, достигла је, како се то предвиђало, своју кулминациону тачку. Пред крај прошле седмице цене су се смириле, а у току ове недеље појављује се осетљива нервозност. Цене се стално мењају. Првих дана ове седмице нешто су попустиле, али су се почетком августа опет учврстиле. У Чикагу нотира термин септембар 165 и по, а децембар 153 и по. Интересантни су податци о приносу жетве. Док се још пре четрнаест дана ценило, да ће американска жетва доносити 340 до 370 милиона бушла, то се њезин принос сада процењује на само 950 милиона бушела, а песимистични кругови означују при: нос чак испод 200 милиона бушела. У колико могу ови податци бити још нетачни, ипак се мора констатовати, да је американска жетва у овој години била веома слаба, јер је познато, да је прошлогодишња жетва имала принос од 511 милиона бушела. Али су светске залихе старе робе довољно велике, па према томе не постоји никаква опасност, да би могло доћи до озбиљније оскудице у житарским производима. Пошто су у Европи жетве много боље но у прошлим годинама, то је европска тражња у Америци знатно попустила а увози американске робе врло су слаби. Ова чињенипа имаће повољног утицаја на американским тржиштима. Због ових догађаја европска се тржишта у последње време ослобођавају американских уплива. Није ви ше Чикаго који диктује светску цену пшенице, већ се у последње време тргује на бази ливерпулских нотација.

Наша домаћа тржишта показују веома повољан развој. Код непромењених цена (а на основу ливерпулских нотица) живо се тражи извозна роба у правцу Браиле и Ротердам. Јер су и понуде веома велике, то се послови брзо одвијају.

Брашно се у последње време живо тргује, код велике тражње. Јер су тражње сада веће од понуде, а млинови врло добро запослени, то су цене непромењене.

Јечам, нарочито извозни, има одличну прођу па су због тога цене поскупиле за 5 до 9 пара код кгр.

Пасуљ је у иностранству добро тражен а цене су се код нас знатно поправиле.

Цена јајима је у току последње недење нешто попу-

стила. За извозну робу плаћа се код нас 108—113 динара..

за 100 комада према квалитету. Довози су — што је за време радова око жетве — обичајно, веома слаби.

Тржишта стоке показују мирну слику, а цене су лабаве. Довози незнатни, једино је понуда свиња била нешто живљија. Као код нас, тако су и у иностранству цене у току ове недеље мало попустиле.

Тржишта метала не показује нарочитих промена. Бакар има мирну тенденцију и нотира на лондонској берзи непромењено 72.25, а електролит 84—84.50; олово има нешто

чврстију тенденцију, пошто се тражња Русије повећала, али“.

су цене увек још непромењене; калај и цинк остали су У | току ове недеље потпуно мирни. 5