Народно благостање

| | | | |

10. август 1929. НАРОДНО bila se je u prvom redu za isplatu »Sufida« koji je sve koncesije koje je imao u Dalmaciji prodao Prancuzima. |

Bmisioni je kurs tih obligacija 96.5 a kamatnjak 6 od sto. Po tome će poduzeće dobiti nešto preko 100 miliona, dinara: A sa 100 miliona, dinara, već se dade mnogo toga uraditi.

Za prvo vrijeme dolaze u obzir samo radovi na terenu. Novi strojevi, koji·će producirati daleko veću energiju nego sada, nabaviti će se tek kasnije. Onda će se sigurno ili pristupiti povišenju dioničke glavnice ili novoj emisiji obligacije. Na koncu kao treća faza biti će podizanje pojedinih tvornica da se dobivena energija i iskoristi. Za to će biti potrebno opet novih sredstava. Prema ugovoru »La Dalmatienne« mora u roku od nekoliko godina investirati u Dalmaciji 450 milijona franaka ili preko jedne milijarde dinara.

Nas veseli što ovog: puta nisu to samo projekti nego eto kako vidimo vrše se sve pripreme kako bi se pristupilo i samom izvođenju. Dalmacija sa puno pouzdanja ide u susret jednoj ljepšoj budućnosti. Od pasivnog kraja mogla bi pored atrakcije za turiste, postati i naš industrijski najvažniji kraj.

\ Румунска влада отпочела је са реорганизацијом својих државних железница, која ће се изводити средствима стабилизационог зајма, склопљеног у пролећу ове године. +

Нацрт (реорганизације израдио је француски стручњак Леверв, који врши функцију саветодавца румунске владе у саобраћајним питањима. Радови око реорганиза-

Реорганизација румунских државних железница

· ције предвиђени су за време од две године, а у ову сврху

E

утрошиће се 5 милиарди леја и то: 2 милиарде за одржавафе постојећих постројења, 1,2 милиарде за градњу другог колосека, 300 милиона за мостове, 260 милиона вучу, 1,2 милиарде за железничке радионице и 50 милиона за оправху железничког телефона и телеграфа.

Од нових линија извршиће се градња пруге БрашМехојаши, која ће отворити директан саобраћај између Трансилваније и дунавских пристаништа; према томе добиће Трансилванија две везе са старом краљевином и то за индустријски центар код Сибина, Крајова и Браша, куда правитира дрвена индустрија Централне и Источне Трансилваније, са Браилом и Галацом.

Подручје дунавског ушћа добиће своју прву везу преко Констанце — Букурешта. Даље ће се довршити пруга Чисинов—Сакајдак (66 км.) "која ће везу између Букурешта и Чисинова скратити за преко шест сати. ·

Од 960 милиона леја, предвиђених за набавку нових локомотива и вагона, отићи ће већи износ у иностранство, пошто румунска домаћа индустрија неће моћи извршити

БЛАГОСТАЊЕ

све послове. Ипак ће се фаворизирати домаће фабрике а

нарочито „Астра“ у Араду и „Унио' у Сату Маре. Железничке шине поручене су у Француској, а мањи део добавиће румунска фабрика Решица.

У овој години неће се још моћи приметити успех ових нових инвестиција и радова. А од нарочите је штете, што ће се повећање транспортног капитала осетити тек у пролећу идуће године, јер се транопорти овогодишње жетве тиме још неће моћи користити.

Dnevne novine sada redovito donašaju izvještaje o vremenu naših metereoloških stanica. Oni su od važnosti sada, u doba zrenja useva i voća. Naše privrednike u prvom redu interesira razvitak vremena u drugim krajevima drдаме: napočito u pogledu padavina (oborine).

Međutim naši metereološki izvještaji podaju previše Važnosti visini pritiska i temperaturi a, premalo oborinama.

Nu što je najinteresantnije, ti se izveštaji ne slažu.

Tako u zagrebačkim izještajima od 8. o. mj. nalazimo da su u zapadnim krajevima pale obilne kiše; međutim u beogradskim čitamo tog istog dana; »slabe kiše u Hrvatskoj i Slovenačkoj«. Kako su Hrvatska i Slovenačka na zapadu naše države, to je po jednim bila tamo obilna kiša, dok po drugim samo slaba.

IT za subotu, 27 jula, bile su javile beogradske novine, да је раја obilna kiša u Vojvodini, Srbiji, Slavoniji i Bosni, dok su zagrebačke novine javile o slaboj ili nikakovoj kiši.

Može li se ovo ispraviti?

Naši metereološki izveštaji njihova važnost za privrednike.

Kod društva nekadašnjeg monopola baruta otkriven je уеliki korupcioni skandal. U Саrigradu uhapšeno je 10 uglednih ličnosti iz trgovačkog sveta i dva poznata advokata, Nesim Meslija i Aruf Веј. Glavni krivac je bivši narodni poslanik Nesim Meslija, koji je za.jedno sa svojim prijateljem zloupotrebio položaj arbitražnog sudije između učesnika firme Iransade, Lutfi i Ko., vlasnika staroga monopola baruta i za velike svote oštetio fiskus. Uhapšeni čine se odgovornim za iznos od 450.000 turskih lira. Tom prilikom ustanovljeno je, da su Nesim Meslija i jedan drugi njegoyY DTijatelj, Šekib Adut vršili velike sumnjive posredničke poslove рт podeli državnih liferacija. Nesim Meslija primio је ла svoje Usluge kod porudžbina za mornaricu izvršenih u Jtaliji, 800.000 turskih lira, dok je Šekib Avut kod drugih državnih liferacija: zaradio i milion turskih lira. Turska vlada namerava da zataŠka celu aleru da ne bi dala protivnicima povoda za nove парадаје. Jedna korupciona afera u Turskoj

АНАЛИЗА

PROMETNA BANKA A. D., BEOGRAD

I. Ремода do ulaska g. Miloša Savčića

Prometna Banka je jedna od četiri standard banaka, predratne Mrbije, pored Beogradskog Kreditnog Zavoda, Beogradske Zadruge i Beogradske Trgovačke Banke. Ako zagledamo u spisak banaka u unutrašnjosti Srbije, naćićemo da veliki deo ima u svojoj firmi reči, koje se nalaze u firmi jedne od ove Četiri banke. Na primer Kragujevački Kreditni Zavod, šabačka Ттвоуабka Banka, Valjevska Zadruga, Užička Prometna Banka. То родтаžavanje standard bankama iz Beograda (koje se docnije proširilo ina Izvoznu Banku, Opštu Privrednu Banku) ne znači da su dotične banke služile poslovno za ugled provincijskim bankama. Analogija, je bila samo po imenu a dolazila, usled primitivnosti osnivača provincijskih banaka, koji nisu zmali uopšte kako se formira ime jednog akcionarskog: društva. Izbor firme pak nije bio slučajan, već po izvesnom određenom kriteriju; to je bio partisko-politički. Beogradski Kreditni Zavod je bio naprednjački,

БИЛАНСА

Beogradska Zadruga тад кајзка, Beogradska Treovačka Banka liberalna, Prometna Banka samostalska.

Izraz prometna nije bio u uporabi u predratnoj Srbiji, već kod Srba preko Save i Dunava i kod Hvvata. Njegova pojava u lirmi jedne beogradske banke objašnjava se činjenicom, da је njezine statutc izradio jedan Vojvođanin. Interesantna je i Skroz originalna istorija Prometne Banke. Dok je kod većine beogradskih banaka razviće bilo uslovljeno objektivnim faktorima, stanjem narodne privrede i razvićem konjukture, dotle su kod Prometne Banke subjektivni momenti bili mnogo uticajniji za pravac i krug: njenih poslova (premda za volumen poslova i rezultat rada i kod Prometne Banke je bilo privredno stanje zemlje od majvećeg uticaja), Prometna Banka je delo g. Miloša Savčića, u koliko su lični faktori bili uticajni na njeno razviće. To se može vrlo klasično da, уза 12 njene istorije, a da bi se etape njenog razvića mogle Što bolje da razumeju mi prilažemo donju tablicu u kojoj se cilarski izlažu priroda i volumen njenih najvažnijih poslova

Страна 440.