Народно благостање

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Bpoj 27

KRETANJE POSLOVA

1896 1928

Ма AK DIVNU POS NL O VI PASIVNI POSLOVI

31 deG. | а Е 5

1896 0,006 0,110 0,102 0,004 0,017 1897 0,072 0,367 0,173 0,012 0,193 0,026 1898 0,215 0,592 0,391 0,032 0,528 1899 0,352 0,584 0,400 0,058 0,687 0020 1900 0,529 0,985 0,400 0,068 0,043 0,012 1901 0,542 1,005 0,400 0,070 1,043 0,046 1902 0,548 1,190 ~ 0,400 0,068 1,051 0,253 1903 0,568 1,257 0,451 0,500 0,097 1,263 0,436 1904 0,866 1,283 0,519 0,500 0,132 1,691 0,367 1905 0,759 1,228 0,098 0,793 0,500 0,167 1,955 0,478 1906 0.698 1,131 0,479 1,016 0,600 0,221 2,302 0,397 1907 0,817 1,079 0,683 1,873 0,700 0,285 2,146 1,035 1908 0,734 0,945 0,895 1,776 0,800 0,373 1.544 1,730 1909 0,642 0,769 0,979 1.71 0,900 0,498 2,117 0,748 1910 0,728 0,553 1,205 1,754 1,000 0,811 2,233 0,984 1911 0,733 0,364 1,619 1,671 1,000 1,030 2,175 1,085 1912 . 0,656 0,271 1,744 1,795 1,000 1,145 2,178 1,681 1913 0,702 0,222 2,051 2,081 1.000 1,122 2,866 1,116 1926 23,171 1,007 21,196 8,634 1,800 10,000 10,816 18,595 35,956 1927 22115 0,849 34119 17,573 3,362 1,019 10,000 13,476 18,871 49,716 1928 15,417 0,862 38,122 16,227 5,853 12,960 7,019 20,000 19,002 21,075 52,695

Prometna Banka odnosno Beogradska Prometna Banka, kako se ona zvala, sve do: 1909 g., osnovana je pre 33 godine, 1596. sg. To je bila, jedna od najgorih godina, u istoriji srpske narodne – privrede. 1895. g. država je obustavila plaćanje svojih kupona, što је izazvalo veliko uzbuđenje na evropskom tržištu kapitala, proteste, zatin pregovore sa zainteresovanim bankama, koji su Završeni sporazumom tako zvanim »Karlsbadskim aranžmanom«, kojim država smanjuje kamatu na svojim obligacijama sa 20%. Da su pri osnivanju Prometne Banke bili rešavajući oni motivi, koji predsedavaju danas rešenju za, osnivanje jedne banke, onda svakako da ona, bar 1596. g., ne bi ugledala sveta. Čaršija, је bila u vrlo bolesnom stanju. Ažija na zlato bila je dostigla угhunac, oskudica kapitala bila je očajna, a, obrt poslova, usled pada kupovne snage naroda, minimalan. Naročite je rane za,dobila čaršija, padom gekoliko najvećih firmi i to iz branše koja se smatrala za najsigurniju: kolonijalne. Mislimo na pad Sime Obradovića i Braće Bogdanovića. Međutim posao kome je Prometna · Banka imala da, se posveti po nameri njenih osnivača dveta baš u vremenima velikih kriza i poremećaja; to je založni. U to doba Su prosperirale u Beogradu tako zvane »male banke,« ćepenci privatnih ljudi, trgovački neprotokolisanih, koji su zelenašili nad činovnicima i Beograđanima uopšte. Kad se bankarski posao posmatra samo sa, gledišta privatno — privrednog, t]. sa gledišta akcionara, i kad se potpuno apstrahuje njegova socijalna, funkcija, onda odista nema idealnijeg oblika bankarskog: posla od založne banke. Istina, upravni odbor Prometne Bamke u svom izveštaju sve do 1904. ga. tretira eskontni posao kao riskantan i reprezentantant potrošnog kredita, dok je, kao što znamo, založni po_ зао 60 1 тпого уебој тел.

Iz gornje tablice vidimo da je Prometna Banka za prvih 5 godina svoga Života Ostala verna zavetnoj misli, svoga Oosnivača. Sve do 1908. g. njen glavni posao je bio založni, u koji je bilo uloženo 1.257 miliona. Pored toga, bavila se još i eskontom, ali u mnogo manjoj meri. Ukupan angažman bio je 568 hiljada. dinara. |I

II. Ulazak banke u šumski posao

1903. g0d.. pojavile su se prvj put u bilansima, Prometne Banke strugara i sušnica. To je istorijska godina, u Tazviću 'Prometne Banke, koju moramo malo detaljnije objasniti.

CG. Miloš Savčić, diplomirani inžinjer jedne od najvećih iebničkih škola, u Mvropi, Minchenske Politehnike, bio Je prvi inžinjer u predrainoj Srbiji, koji nije tražio karijere u državnoj

službi, već we etablirao kao civilni inžinjer i poduzetnik za arhitektonske radove pod firmom »Savčić i Bekor«. Biro se паlazio, u koliko se sećamo, u zgradi kod spomenika, koju su Braća Radojlovići prodali osiguravajućem društvu Hiunione Adriatica, a preko puta Kneževog spomenika. Ako nas pamćenje još dobro služi, ta je firma izvela bila gradnju beogradske klanice.

G. Savčić je počeo kao arhitekt i do danas je sačuvao Živ" interes i veliko razumevanje arhitektonskog: posla. Njegova kuća, na Varoš Kapiji smatrana je pre rata za jednu od najmodernijih velikih zgrada namenjenih izdavanju pod zakup. Ali se 0n od početka, interesovao i za javne radove. Dok je Begorad bio sav u seoskom mentalitetu, dok je veliki deo kuća beogradskih imao klozete u avliji. e. Savčić je već bio načisto s tim, da Beograd mora da pristupi što pre javnim radovima, koji spadaju u bitne uslove veliko-varoške higijene a specijalno vodovoda, i kanalizacije. On je, izgleda, Još 19998. с. 1899 imao sređeno gledište na pitanje beogradskih javnih radova i gotove elaborate u tehničkom i finansijskom smislu.

Prometnu Banku počeli su da osvajaju ugledni beogradski trgovci, na dve godine posle njenog: osnivanja. Već 1900. god. nalaze se u njenom upravnom i nadzornom odboru najugledniji beogradski trgovci: Nikola Spasić, Nastas Krstić, Sava, Konstantinović, Kosta, Nikolić, Svetozar Stefanović, Svetozar Janković, Stanimir Marković i Svetozar Nikolić. G. Vasa U. Jovanović bio Je

jedini netrgovac u upravi. U nadzornom odboru bili su Jovan

K. Jovanović, Mihailo Đurić i Đoka A. Dimitrijević. Da napomenemo da su svi ti članovi upravnog: odbora već pokojni i da su ih nadživeli e.g. Sv. Janković i V. Jovanović današnji potpredsednik, koji će sigurno doživeti 50-godišnjicu funkcionarstva u Prometnoj Banci — s obzirom na njegovo la.vovisko zdravlje.

1900. g. ulazi g. Miloš Savčić za člana nadzornog: odbora, Prometne Banke. To je momenat, koji je rešio njenu sudbinu. Potrebno je da naročito istaknemo da ulazak beogradskih trg:o-

· уаса п Ртотефии Banku nije ni po čemu imao da znači promenu

prakse njenoga rada. Beogradski trgovci nisu tada znali što je to banka, i smatrali su, da je njen zadatak da, istera što veću ZzaZadu davanjem novca pod interes, pri čemu je založni posao ivaКако najsigurniji. Ali je angažovanje beogradske čaršije u Prometnoj Banci imalo finansijski veliki značaj. On je doprineo pojačanju njenih sredstava: plavnica, koja je 1896. g. iznosila 10% hiljade penje se već 1998. g. na, 391 hiljadu dinara, a ulozi na štednju od 17. hiljada, 1896. 2. Ba, preko 1 milion dinara и 1900. 2. Pored toga Je i kredit kod Narodne Banke naglo rastao, zahvaljujući protekciji članova. upravnog odbora, koji su bili i u upravi