Народно благостање

О БЛАГОСТАЊЕ

onaliziranju starih poduzeća i tako je vidimo u industriji cementa. koja je treća važna grana građevinskog posla. U toj svojoj ekspanziji ona, je išla sve dalje i 19928. god. uzima ona, pod zakup fabriku Srpskog Akcionarskog: Društva za Izradu Mašina i Vag:oana u Kruševcu. Za kratko vreme angažovala je u taj posao 13 miliona dinara. i pošto je fabrika pala pod stečaj, to ju je ove godine banka. kupila na javnoj prodaji i eksploatiše u sopstvenoj Težiji. . |

Banka. se približila u toku svoga razvića najraznovrsnijim vrstama poduzeća. Ona je zainteresovana u rudninima uglja »Kosovo« u Južnoj Srbiji i »Rakova Bara«, u Osiguravajućem Društvu »Srbija«, u Prometnoj i Izvoznoj Banci u Skoplju i verovatno u Sartidu. Da napomenemo da je 1907. g. banka kupila jedan od najlepših placeva u Beogradu i na mjemu podigla zgradu, koja je pre rata bila jedna od najlepših u Knez Mihailovoj ulici. To je tada bio jedan korak dalje u imobilizaciji, ali je damas to 'jedan od najboljih poslova, pošto vrednost zgrade premaša cenu koštanja.

IV. Analitično uporedjenje bilansa pre i posle rata

Potpuna obustava poslova za vreme svetskog mata pruža, nam zeodnu među za, podelu istorije Prometne Banke u dva dela, predratnu i posleratnu. Razviće predratne da se vrlo lako videti iz gornje tablice.

Mi ćemo se zadržati na jednoj kavakteristici poslovanja Prometne Banke, koja ima i veliki načelni značaj.

1908. godine banka je raspolagala ukupnim sredstvima od 4.5 miliona. dinara. od čega sopstvena srestva nisu bila ni pun milion i dvesta hiljada, dinara. Od tada, je bilo uloženo u šumski posao 1.500 milijona din, a 2,700 milijona din. u regularne bankarske poslove. U stvari i sav iznos tekućih računa u aktivi i jedan deo eskonta. bio je uložen u javne radove, bilo za sopstveni račun, bilo 4 meta.

1913. godine, bilans pokazuje sledeću sliku: ukupan obrtni kapital 6.2 miliona, dinara, od čega 2.1 sopstvena a 4 miliona tuda. sredstva. Taj novac je bio uložen: u šumski posao 2.08 miliona (dinara; u nepokretnosti 0.637 mil. din. u tekuće račune 2.05 mil., a u eskont i zaloge i mil. dinara. Kako je ovde znatan deo tekućih računa bio uložen u raznovrstne poslove, to bilans pokazuje krajnju napetost.

Po bankarskoj teoriji taj je način poslovanja nazvan neregularnim jer stoji u suprotnosti sa postulatom likviditeta bankarskog: posla. Neposredne opasnosti po banku nastupaju obično pri velikim političkim i ekonomskim poremećajima. To je bio u Srbiji slučaj 1908. 2. Anekcija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske izazvala je poznatu oštru političku 'krizu a, ova Ve-

liki poremećaj u celokupan ekonomski život. Sva.ki čas je mogao

Dlanuti rat! Ulagači su navalili na banke! Prometna Banka je tada, imala skoro 5 mil. d. uložaka na štednju, a toje bila ivrlo

velika suma i pod vrlo nepovoljnim uslovima za banku. Ta je situ-.

acija trajala pet meseci i banka je bila dovedena u vrlo kritičan položaj. Njen direktor Dragićević proveo je mnogo skroz neDprospavanih noći a često je zoru mrzeo своте no vešala. Pomišljao je čak koji put da obustavi isplatu uloga, pa šta bude! Da do toga nije došlo ima. se zahvaliti g. Savčiću, koji je tada u svojstvu ministra. građevina pomogao da kod javnih radova za račun dTžave banka dobije isplaćene sve situacije pa čak i predujam.

Теот ја, је dakle našla ovde potpunu potvrdu.

Pa ipak niti je drugojJačije moglo biti, niti će ikad biti drugojačije u zemljama, koje se nalaze u stadijumu izlaza паturalne privrede i primitivnog agrara u novčanu privredu u kapitalizam i industrijalizaciju.

Po sebi se razume da za banku nema ničega komotnijeg od regularnog: bankarskog: posla, t. j. od davanja kredita pazeći strogo na sigurnost plasmana. Ali je takva politika u situaciji, čecima kapitalizma mnajlukrativniji i najsigurniji su poslovi inčecima, kapitalizma najluktrativniji i najsigurniji su poslovi industrijski i građevinski, naročito javni radovi. Ti su poslovi u takvim zemljama bez istorije. Vrlo je mali broj ljudi, koji imaju iskustva, u njima i koji sledstveno pružaju dovoljno stručne gaTantije. To su tehnički vrlo komplikovami poslovi, traže veliko tehničko znanje i mogu dovesti i do velikih gubitaka, usled ne-

Страна 443

sposobnosti i pri najpovoljnijim wobjektivnim uslovima. Po toj teoriji treba uprava jedne banke da skrsti ruke i daje kredite i onda, kada nema punu veru u sposobnost onih, koji traže kredit i kad se njeni upravljači sami osećaju mnogo sposobnim та taj posao. Kakva sila može da spreči jednoga Nikolu Spasića, čoveka prvoklasnog trgovačkog smisla i jednoga Savčića odličnog inžinjera i darovitog: poduzetnika da ne ulaze u javne radove, koji su vrlo rentabilni, zbog: toga da nebi navukli na, banku prekor zbog ulaska u neregularne poslove?

Tek posle dužeg: razvića, kapitalističke privrede vrši se i diferencijacija u stručnosti. Bankarski posao treba sve veće stručnjake a isto tako i pojedini industrijski i poduzetnički poslovi. Specijalizacija, Je sve veća, tako da se u jednom čoveku ne mogu više spojiti kvaliteti bankara i poduzetnika, bar ne u tehničkom smislu.

Svakako da je način na koji je Prometna Banka vodila svoje poslove neobičan za modemu bankarsku teoriju. Čak se je sa gledišta stroge teorije moglo pokrenuti pitanje o tome da li. Prometna Banka spada, u kategoriju banaka. U njenom poslu bilo je rizika i šansa za velike dobiti. Ona je srećno prebrodila rizik i inkasirala dobit. Njena uprava, je demantovala teoriju. To je njena zasluga, ali se to nikada, dva. puta sigurno ne može da izvede. Zayade Prometne Banke izbile su na površinu tek u 19261928. Zod., naročito posle izvršene valorizacije. Ona je ušla u svetski rat sa, glavnicom od ı milion dinara a danas ima istu od 90 miliona dinara. 1920. с. povećana је na 2.5 miliona, din.. 1993. na 5 mil. din. a 1998. na 90 miliona, dinara. Od svega је ovoga vrlo mala suma uplaćena gotovim novcem. Najveći deo је uplaćen iz fondova. pa ipak rezerve Prometne Banke iznose kra-

" јет 1928 9. skoro 20 mil. din. Kod čiste banke, Која se bavila

isključivo regularnim bankarskim poslom, ovakav rezultat je

· potpuno isključen, s obzirom na depresijaciju dinara za 1.100%.

Ukupna. sredstva Prometne Banke iznose krajem 1928 2. okruvlo 110 miliona dinara od čega skoro 40 miliona svojih i 70 mil. tuđih. Pod tuđim sredstvima razumemo 21. mil. uložaka, na, štednju i 592 mil. dugovanja po tekućim računima. Taj novac je uložen: u poduzeća i nepokretnosti 42. mil. din.. u zaloge i eskont 16.5 mil. din. u tekuće račune 33. mil. din. i hartije od vrednosti 23. mil. din. Iznalaženje čiste imovine Prometne Banke je па osnovu podataka, kojima raspolažemo apsolutno nemoguće. Definitivne su cilre 53. mil. din. potraživanja i blagajna. Cifre kojima se, izražava vrednost poduzeća, nepokretnost i hartija, od vrednosti relativne su. Svi su ti objekti zajedno procenjeni na dan 51. decembra 1998. gp. na 65 mil. dinara, ali se njihova prava vrednost može da utvrdi tek onda, kad se znaju detalji svakoga objekta. Niti znamo sastav plovnoga parka, niti inventar strugare, а ono o čemu se najmanje može da, stvori sud, to je stavka hartija od vrednosti. U bilansu za 1928. god. banka iskazuje 6.7 mil. din. hartija od vrednosti sopstvenog: portfelja i 16.3 miliona din. pripadajućih rezervnim fondovima. Ako bi poslednje bile uložene saobrazno zakonu o akcionarskim društvima, onda bi to bile samo državne i državom mgarantovane hartije. Međutim kako su fondovi daleko premašili zakonski maksimum, to je mogućno da se } u toj poziciji nalaze akcije i t. d.

Mi smo već napomenuli da je banka zainteresovana u ugljenim rudnicima, Osiguravajućem Društvu »Srbija«, u jednoj banci i t. d. Mogućno je da se pod tom pozicijom hartija od vrednosti od 23 mil. din. nalaze hartije od vrednosti poduzeća, u kojima. je Danka zainteresovana. Tek kad bi se imao bordero tih hartija, mogla .bi se izvršiti procena, te grupe imovinskih objekata.

Prometna, Banka pokazuje još uvek jak poleb u pravcu neposrednog obavljanja trgovačko-industnijskog: posla, ali njeni bilansi ne pokazuju više onu napetost, koju smo konstatovali 1908. 1 1913. 2. Ртуа u tom pravcu povoljna okolnost je ta, da banka nije forsirala, prikupljanje uloga na štednju, naprotiv kao da je bremzala tu vrstu posla. Ukupan iznos od 21 mil. d. na 40 mil. d. sopstvenih sredstava i 20 mil. d. glavnice predstavlja najpovoljniji odnos, kakav se kod jedne banke zamisliti može i kakav se nalazi kod najvećeg broja naših banaka. Kad se zna da glavna opasnost po banku u slučaju poremećaja dolazi od uložaka, onda. se može da ceni, koliko je ta, okolnost doprinela poboljšanju fi-