Народно благостање

НАРОДНО ВЛАГУСТАЊЕ |

Страна 446

45 милиона динара а да на то дугује Француско— Српској Банци 12.900.000 динара и Управи Монопола 10 милиона. Значи да чиста имаовина фабрична износи 22 милиона динара. То је само један, свакако највећи део имаовине г. Милана Вапе, јер он има поред тога и друге иимаовине (непокретности, хартије од вредности и т. д.).

Иметак од округлих 25 милиона динара својина човека, који је пре 40 год. као полуписмено и голо сељаче дошао у Беопрад, даје право г. Вапи, да многим од својих руфетлија добаци га је био бољи тркач од њих.

Оно што је куриозно у овој ствари и што нам је дало непосредног повода да напишемо ову глосу, то је факт, да једно чисто приватно предузеће, које чак није ни ортачко, које је својина једног јединог човека, предаје јавности преко Службених Новина свој биланс који се сматра у трговини за највећу тајну и до кога има приступа по позитивном законодавству само пореска власт. Ми нисмо питали Е. Вапу зашто је то урадио и сумњамо, да би нам и он казао прави узрок. Ми смо далеко од помисли, да је тиме хтео пореском одељењу да саопшти стање своје имаовине. Није он то радио од беса. Ко познаје психологију трговачког живота тај ће осетити да Фабрици Хартије Милан Вапа не може бити од користи факт да се истоимена фирма налази под стечајем. Ми верујемо да г. Вапи-није потребан кредит; али је кредит код једног индустријског подузећа врло широк појам; постоји пословни кредит, т. ј. кредит оличен у муштеријама (а сћајапдасе). Свакако њему не може бити право што се истоимена фирма налази под стечајем. Французи кажу да мртви даве живе; г. Вапа је побио своје дахије, али му ипак сметају њихови духови. То је посебна штета проузрокована од оних истих људи који су и државу оштетили за 20 милиона динара, а за коју би такођер требали да, одговарају.

Рачун изравнања на дан 31. марта 1929. год.

АКТИВА < Благајна 289.805.29 Машине и Инсталације, вредност по отпису 19.994.889 Непокретност, вредност по отпису 92.364.406 Возни Парк, вредност по отпису 414.781.74 Намештај и Прибор, вредност по отпису 349.887.81 Хемијска Лабораторија, вредност по отпису 79.200Сировина 966.572.55 Разне Особе 712.551.20 ПАСИВА Главница 90,542.511.79 Дуг код Фран. Срп. Банке 12,900.000Дуг код Управе Држ. Монопола, скинут дуг од

20.000.000 динара на: 10,000.000.Дуг код Меркур Банке 1,000.000.Текући Р-н Франц. Српске Банке 89.881.10 Разне Особе 632.700.70

Биланчна сума 45,165.093,59

Број 27.

Р-н Губитка и Добитка на дан 31. марта 1929. год.

РАСХОД Исплата Особља 1,726.252.40 Одржавање Машина 276.223.06 Канцеларијски Трошкови 132.873.30 Камата и Провизија 1,846.354Отписи — Амортизација 1,551.719.95 ПРИХОД

5,588.422 71

Зарада при фабрикацији

Коментар биланса г. Вапе

Услови у предлогу за разортачење фабрике хартија Милан Вапа А. Д. били су: да Управа Државних Монопола прими фабрику хартије и све њене повериоце, а мени да исплати 10,000.000 дин. за десет година са 6% интереса; или, да ја примим фабрику, исплатим све повериоце, а Управи Државних Монопола да вратим 10,000.000 динара за десет година са 6% интереса.

Као што се види апсолутна коректност са моје стране, а у циљу да се фабрика пусти што пре у рад и пресече са сваком даљом заједничком штетом, државном и мојом.

На основи овакве солуције, а по пристанку Управе Државних Монопола (види Финансијски Закон за 1928/29. год. — члан 99.), ја сам фабрику примио, исплатио све повериоце, а Француско-Српској Банци према обавези за 1928. годину положио сам прву рату у 2,150.000 динара, 43 дана пре рока, а она ми је интерес одобрила.

Најзад кредит од 3,000.000 дин., који је бивше Акционарско Друштво имало код Народне Банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца са личним својим жиром, исплатио сам од једанпут у целости.

Према томе сада је фабрика Хартије Милан Вапа искључиво моја својина без икаквих тајних ортака, и водим је по мојој старој фирми, која је протоколисана 31. децембра 1907. године код Београдског Трговачког Суда број 27199 (Српске Новине бр. 16, од 21. јануара 1908. године), и која досада није била угашена.

Паред тога: 1) Право потписивања и задуживања фабрике имам само ја лично. |

2.) CHpoBHHy H остали материјал за фабрикацију хартије, фабрика набавља само за готов новац. 3.) Фабрика своју (прерађевину — хартију — не даје

на почек апсолутно никоме.

4.) Не дајем никоме жиро на менице, нити постоје моје менице ма са чијим жиром.

5) Ма која и ма чија обавештења противна овом и овако овде изнетом стању, не одговара истини, већ има да се сматра као тенденциозна у циљу да штети угледу фабрике њеном раду и напретку.

телефон: Првокласни Шлески УгаљиКокс Друштво за Промет Усља

27-58.

за домаће потребе, етажно и централно грејање.

Београд, Дубровачка 31.