Народно благостање

31. август 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 493.

Ми смо још пре три недеље тврдили да коалиција француско - италијанско - белгиско - јапанска која је протурила гласове о могућности распада конференције, и о одговорности T. Снаудена, зато неће имати кураже, да допусти, да дође до распада, јер це за цео свет и сувише јасно, да Енглеска.има потпуно право. То је био један ружан покушај, који се разбио о непопустљивост енглеске владе. Као што није могло да има де 1ство плашење Енглеске на неуспех конференције тако исто неће имати дејство најновија новинарска кампања, којом четворни ортаклук иде на то, да представи да је споразум дошао једино њиховом мудрошћу и пожртвовањем. Он је у својим дубарама ишао и сувише далеко. Тако на пр. одбор, који је имао да прбучава енглеске захтеве, назван је одбором за жртве, чиме се хтело да инсинуира да свако попуштање Енглеске представља њихову жртву. О жртви са стране ортаклука не може бити ни речи. Спор се баш креће око тога, да ли ће Енглеска бити вољна, да поднесе жртву својим некадањим савезницима. Читаоцима је познато у чему је био главни захтев Енглеске: учешће са пуних 925% у немачким репарацијама безусловног и условног дела. Јангов план је дао Енглеској 48 милиона марака годишње мање, него што јој по данашњем кључу припада али она је успела од тога да добије 40 мил. марака.

После свршеног споразума да истакнемо две ствари:

прво, непојамно је држање енглеских експерата у JaHTO-

вом комитету. Како су могли да пристану на толико смањење енглеских потраживања, а не припитати енглеску владу, према којој су они истина били независни, али која је имала последњу реч. Друго, Француска је морала да прими на себе одиум за неквалификован покушај јагме не-

мачких репарација, и ако су Италијани најјачи корисници, и ако су Белгијанци и Јапанци били такођер у договору. Упркос необично вештој организацији једнога дела европске штампе, у неутралној и у прекоокеанској штампи Француска је врло рђаво прошла. Постоји неоспорно извесно погоршање односа између ње и Енглеске због репарационог питања. То Француској одиста није требало.

Ми имамо једну зебњу. Прознато је да су велики савизници на конферевцији Мира у Паризу успели да државама наследицама Аустро-Угарске Монархије наметну једну обавезу од скоро 2 милијарде златних франака, као трибут за ослобођење. Даље по Сен Жерменском и Трианопском Уговору о Миру државе наследнице Аустро-Угарске Монархије дужне су да плате у репарациону касу противредност свију добара, која су се затекла на територију бивше Аустро-Угарске Монархије, а припадала су држави (шуме, жељезнице, зграде и т. д.). Та уступљена добра Југославији цењена су између 33 и 80 милијарди динара.

Приликом израде Дозовог плана утврђено је да се та два- дуга држава наследица, које имају право на репарације, обрачунају за трећу траншу, звану ШИ. С. немачких репарација. То је сума од последњих 50 милијарди златних марака (од 132 милијарде укупно), за коју се још онда знало; да се никада неће платити.

Из француских новина пак видимо, да је у Хагу Чехословачка приморана, да плаћа 7 милиона златних марака годишње а конто та два дуга. Исто тако нејасно доносе француски листови, да је Италија предложила, да државе наследнице, које имају право на репарације, компензирају та своја два дуга за онај лео репарација за који су ускраћене. Ако би то тачно било, онда бисмо ми морали дати сигурно потраживање за један дуг, који је одавно отписан. То би за нас било финансиски поразно.

Приходи од трошарина у јулу месецу износили су 81,6 милиона динара, т. ј. за 4 милиона више но у јуну и за исто толико више но у јулу прошле године. У целој 1928. год. за седам месеци 1929. год. ни у једном месецу приход од трошарине није износио толико колико у јулу ове године, максимална је цифра 77,5 милиона у јулу прошле године.

Вишак прихода од трошарине очекивао се већи.

с обзиром на изведене реформе трошарина којом су уведене нове и повећане извесне старе трошарине. Приход од такса износи у јулу 108 милиона округло, т. |. 14,5 милиона но у јуну прошле године. У овој години само је у априлу приход од такса

ИНДЕКС ЦЕНА НА

однет пржавних приходи од троштрене и таксе! У Јулу топ, године

био већи (108 милиона динара) а прошле године само у јуну и фебруару (112 милиона динара).

За прва 4 месеца буџетске године 1929-30. наплаћено је на име трошарине 289 милиона динара а то је за 14,2 милиона више но за прва 4 месеца прошле буџетске године. Од такса наплаћено је пак за прва 4 месеца буџетске године 397 милиона динара, односно 18,6 милиона више но за прва 4 месеца прошле буџетске године.

Вишак прихода од трошарине и такса за прва 4 месеца тек. буџетске године према истом раздобљу прошле буџетске године, износи 38 милиона динара.

ВЕЛИКО

Снажан пад цена у јулу 1929.

У земљорадничкој земљи, као наша, резултат жетве има пресудан значај за кретање цена свију продуката, не само пољопривредних. А у јулу месецу ови се резултати (бар за већи део земаљских производа) већ више или мање јасно оцртавају. Најзад за многе продукте настаје неизбежан сезонски пад цена, у поређењу са ценама за месец јануар, које нам још увек служе као основ нашега индекса (док за свих 96 продуката не утврдимо прератне цене).

Стога није за чуђење, да су у јулу настале веће промене за већину продуката — 52 од укупно 86. А у. првим трима групама од 42 предмета само су 8 остала на непромењеном ниво-у у поређењу

са прошлим месецом. Свуда без изузетка можемо констатовати смањење цена и то:

Јуни јули

1. Пољопривредни производи: а без прераде 90.87 793.93

6. прерађени 105.20 95.78

Џ. Стока и сточни производи: а. жива стока 112.21 108.76

6. сточни производи 95.25 92.91

· ТИ. Поврће, воће и производи од њих 111.85 109.79

ТУ. Гориво и мазиво 91.00 90.64

У. Колонијални производи 101.15 100.36

MIL Индуст. произв.: а. дрво и грађ. матер. 105.41 104.59

6. метали 98.50 96.97

в. остало 95.13 92.58

- 100.38 96.72