Народно благостање

Страна 492 | |

зин мален број. Треба је дакле наоружати и треба да се држава по сваку цену одлучи да пресече крвопролиће и васпостави мир у земљи.

Код најс се службено тај догађај сматра за унутрашњу ствар Аустриске Републике. То је тачно, али у ствари догађаји се не развијају без утицаја са стране.

Неко финансира аустриске фашисте — домобранце. Сигурно да није Немачка, већ и због тога што су ови противници „аншлуса Пре би Немачка помогла социјалисте, који су за аншлус. Говори се да италијански фашизам (помаже аустриски. То би одиста био велики апсурд, ако би било тачно. Аустриски фашизам има свој корен у Тиролу, а Тиролци сматрају да је италијански фашизам највећи противник германства. Како онда ова два фашизма да иду заједног Пре ће бити да је аустриски фашизам мање фашизам, а више легло бивших официра и династијаша.

Загребачке „Новости: од 2 августа доносе на уводном месту саопштење једнога интервјуа наших и страних новинара са једном од најутиличности у нашој земљи, који се завршава овим

Једно важно саопштење

рате аа нЕЕ цајнијих речима: „На крају упитали су страни новинари за обавештење о унутрашњем положају наше државе. Одговорено им је да су се опће прилике после 6. јануара у целој држави вид"но поправиле. Настало је опште поверење и сређивање. Влада Њег. Вел. Краља ставила је себи у задаћу, да поведе државу и народ бољој будућности. Кад ће бити држава потпуно сређена, бити ће извршена историска улога краљевске владе. Облик режима је привремен због извршења овог великог задатка и треба да спреми пут правој истинској демократији“. Предратна Далмација је три трговачке коморе. У Задру, Сплиту и Шибенику, макар није имала него нешто преко пола милијона становника, а привреда имала је претежно аграрно-рибарски карактер. Аустрија, кад није могла ни хтјела дати боље ствари, давала је разне разне уреде институције и слично.

Јасно је да те три коморе нису могле развити већу дјелатност. Фалило је у првом реду средстава. Могао је коморски прирез бити ма како висок, знатне се износе није могло сакупити из једноставног разлога, што у земљи нити је било трговине, нити индустрије већег стила, која би могла да поднесе те прирезе.

Те предратне коморе нису имали нити људске уреде, нису чак ни имале свог сталног секретара. Један од млађих адвоката мјеста вршио је и функцију секретара трговачке коморе и то као нуз-занимање. Зар се је могло онда много и очекивати од такових комора»

Задар је данас ван нашег територија. Сплитска трговачка комора проширила је своју надлежност и на (сјеверну Далмацију, која је раније подпалала под трговачку комоРУ У Задру. Будући да данас Сплит ипак има нешто индустрије и трговине са прирезом могао је уредити и биро. Данас комора у Сплиту има два стална секретара и кадра је да више бриге и сазнања посвети привредним проблемима средње и сјеверне Далмације.

Међутим Шибеник, који се у неку руку герира као наслиједник Задра, тражи своју трговачку комору. Сваки час шаљу се меморандуми, депутације па и тужбе на Др-. жавни Савјет. У тој борби је Шибеник сам, јер други кра-

имала

Трговачка Комора у Шибенику

Оснивачи: ĐBaneaeue Otomane, Ranaue de Paris etdes

Pays-Bas, Socićte- Fimancičre d'Orlent.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СРПСКА БАНКА ·

Ф PA! | H RA 33 О СРП 20,000.000·

Обавља све банкарске послове

Број 30.

јеви сјеверне Далмације претежно аграрног карактера, ни најмање не разбијају главу дали ће Шибеник имати комору или не.

Читава прекумановска Србија има једну комору. Словенија са тако јаком индустријом има само једну. Хрватска без Славоније има данас само једну комору, будући да је она у Сењу мало по мало изчезла. Босна има само једну комору. Само Далмација, сиромашна и гладна, тражи ништа него три трговачке коморе.

уЛажи“ ва Пола 5ypwie-a.,

Од великог броја романа овога писца и највећег психолога уаатаннрннаназеоннавше а ЕКЕНЕСЕНЕЕН У Француској најуспелији му је роман „Лажи“ (Мепсопрез), који је пре 35 год. направио сензацију.) У отменом париском друштву појавио се, млад као роса и чедан као пупољак од руже, романописац и постаје средиштем интереса. Једна млада и порочна грофица баца око на њега, приграби га и залуди. Он напушта своју звереницу. Наравно да грофица није ни мислила да напушта свога грофа и свој социјални положај. Кад је заљубљени младић осетио, да је лаж све што је он сматрао за љубав, одлучио се на самоубиство. Рана није била смртоносна, свештеник га прихваћа, подиже га морално и враћа вереници у загрљај.

Три социјална романа

Под именом „Ватра“, а у главној улози бајне талијанске диве (која се у међувремену убила) Пине Манекели, пуштен је пре петнајест година, један филм названи „Ватра“ који је имао огроман успех. Легенда.

Млада лепа кнегиња у свом замку шетајући се угледа она на обали језера једног сликара, младог као роса и чедног као пупољак од руже. Одмами га у замак и падне му у загрљај. После неколико дана нестане кнегиње, а послуга саопштава уметнику, да треба да евакуише замак. Прошао је сан летње ноћи. Сломљен лутао је он од града до града, тражећи кнегињу. Једнога дана угледа је при изласку из жељезничке станице у Риму и полети јој у сусрет. Она се окрену мужу и рече да је то вероватно какав. лудак. Док су га жандари спроводили он је одиста полудео. Последња сцена у филму приказује га као лудака, где од хартије сече силуете свога идеала. Кнегиња се играла ватром.

Витомир Бранковић, учитељ из Врапче, млад као роса и невин као пупољак од руже, упознао је у возу Драгицу Петровић чиновницу Финансијске Управе. У једном налету се заљуби. Настају дани велике страсти. После кратког времена констатује он на себи болест, која је служила као рђаво свелочанство о моралности његове веренице. Витомир е био неспособан да поднесе уништење драге му илузије, и убио је.

Пре двадесет и пет година у Француској је вођена преко романа борба о великом етичком и правном проблему, да ли преварени има право да убије неверницу. У роману »Тџцез-Ја!« заступано је позитивно, а у другом роману »Ме Ја ines раз!« негативно гледиште. Неколико година доцније дође један такав случај пред париски суд и овај ослобађа убицу од сваке одговорности.

Ако је драма, чија се последња сцена одиграла 22 августа ов. г. на степеницама космајске улице онаква, како iy 0 представио убица, онда он није крив.

=[:]

Централна дирекцији: БЕОГРАД. ! Скепље, Битољ, Ниш, Солун. |

= [9]

ПАРИЗ, Лондон,

Седиште: Филиале: