Народно благостање

ил оро | НАРОДНО

стриска банка није у послиједње вријеме много марила. за Обртну банку. Чак веће трансакције провађала је преко једне загребачке велебанке а не преко своје афилијације. Било је јасно да се је морао потражити један излаз.

Чешка идустриска банка ангажирала би се у знатној мјери, будући да би особе које би сада стајале на челу пружале гаранцију за бољи успјех.

У берзанским кулоарима се говори, да би г. Фрањо.

Латковић, бивши замјеник ген. равнатеља Прве храватске штедионице, ушао као генерални директор. Даље би у концерн Обртне банке имали ући:

Југоштампа д. д. Загреб; Текстил д. д. за трговину текстилном робом, Загреб; и Преслица д. д. за памучну индустрију, Орославље.

Код Преслице главни је фактор г. Франц Клајн из Вардорфа, који би имао постати одлучан фактор и у Обртној Банци.

Поред тога имао би ући и г. Милан Милић, ген. равнатељ Експортног и импортног д. л. Он је подпредсједник бурзе, трговачке коморе и Савеза трговаца те предсједник Друштва за промет странаца.

За г. Матију Фројнда, главног фактора Загребачке творнице папира Голуб, творнице цигарет—папира и „Липа Мил“ творнице коверата и конфекције папира није јој сјегурно. дали ће ући.

У Немачкој има данас 24 милиона радника и намештеника; два пута више него што има становника наша земља. Из наших редовних извештаја о незапослености у иностранству види се, да је знатан број незапослених лица, при чему треба имати у виду, да се ни у једној земљи не може имати тачна статистика незапослености. Тај појав у Немачкој има специфичан карактер, битно се разликује од онога у Енглеској! Немачка незапосленост не долази као последица опадања индустриске производње; напротив, немачка индустриска производња после рата много је већа, него пре рата. Главни узрок незапослевости у Немачкој долази услед спровођења метода рационализације, у чему је ова показала надчовечанске напоре и нечувене успехе. На пример, употребом багера за земљане радове на суву штеди се у људској радној снази за .60—70%. Једном техничком изменом у фабрикацији цигарета успела је једна фабрика да омањи број радника за 220. У индустрији картонаже једном техничком изменом смањен је број радника за 35—55%.

Пре рата је била нормална појава да индустриско радништво ствара уштеде, којим се помажу у доба незапослености. Данас је то у Немачкој немогућно, пошто дванајест милиона радника и намештеника има доходак годишњи испод 13.500 динара (месечно 1.150.— динара) а стим се једва може живети. Њих дакле издржава уред за обезбеђење радника у случају незапослености. Према данашњем његовом уређењу средства те организације долазе од уплате радника и послодаваца са једне стране и државе са друге. Последњих година је удео државе постао несносан. Већ два месеца покушава берлинска влада да добије већину у парламенту за повећање удела радника и послодаваца и изгледа да је напор крунисан успехом и да ће се повећати удели за => % за предстојећу годину и по дана. Држава још увек плаћа при томе поред редовног свог улога један плус од шестотина милиона динара годишње.

Проблем осигурања незапослености у Немачкој

БЛАГОСТАЊЕ Страна 491. |

После распада аустро-угарске Монархије никла је спонтано: Аустриска "Република. Нико живи у њој није веровао у њезину будућност; живело се дан и комад. У почетку се мислило на спајање са Немачком, али кад је ова пошла у валутни понор 1921. и 1922. године (и то се напустило. Управу нове републике узела је у освоје руке социјалистичка странка, која је тада била најјача. Прилике су у Аустрији биле такве, да је цео свет био сопизлистички „наштимован.

| Под утицајем споља, нарочито из Тирола — германског Пиемонта, — почео је рад на подизању националне свести код грађански дешператног немачког живља. Организована је акција у Корушкој за подржавање националне свести изгладнелог становништва, док се у Паризу не реши питање разграничења са Југославијом. Како је држава била шлогирана, то је целу националну акцију имала у рукама приватна иницијатива; она је образовала неку врсту добровољне милиције названу хајмвер — домобранци.

После Корушког плебисцита ова је војна организација почела поново да слаби. Она је већ тада имала шовинистички карактер, била је претеча фашизму — ако се узме да је фашизам у своме националном програму нешто оригинално. Грађански рат у Аустрији

Осуђена Париском Конференциом Мира на самосталан живот, а озбиљно потпомогнута материјално од Америке и других држава Антанте, Аустрија је почела да води природно и своју унутрашњу политику. Хегемонија социјалиста је убрзо сломљена за 50% јаком организацијом сељачког елемента у хришћанско-сопијалистичкој странци, чији је шеф монсињоре Сајпел. Социјалисти су задржали градове IH тако је програматичко-доктрински сукоб двеју странака добио сопијалну примесу. За разлику од свију европских социјалиста, који, кад су долазили на владу, напуштали су своје програме, аустриски су мислили, да је економска пометеност становништва републике повољан терен, да се државни брод утера што јаче у социјалистичке воде. То је изазвало отпор од стране хришћанско-социјалистичке странке и због тога је социјална борба била врло оштра. Па ипак је коалиција обеју странака била једини разуман излаз. Тако је и било све до 15. августа 1927. год. кад се одиграла позната трагедија на бечком Рингу, коју је народ на селу схватио као оружан покушај извођења социјалистичке диктатуре. Логичка последица тога била је наоружање противничке странке. Како је домобранска организација још увек постојала, то се хришћанско-социјалистичка странка спаја с њима и добија тиме своју војску.

Од тога момента Аустрија живи под режимом T. 3B. „оружаног мира“ који редовно води у рат. Тако је и било. Пре месец дана између домобранаца с једне и социјалистичког савеза за заштиту републике (с друге, дошло је до крвавог сукоба. Односи су тако затегнути да је врло повољан терен за понављање крвавих сукоба у много већим размерама. Домобранци сматрају социјалисте за организацију, коју треба по сваку цену уништити. Довољан кавус бели!

У историји света има врло много примера, да се партиско-политичка борба претворила у рат. То је последњи пут било у Бугарској са погибијом Стамболиског. Али у Аустрији невоља је, што је држава као организована сила узела улогу посматрача. Ред може да васпостави само др-' жава; она има за тај циљ на расположењу жандармерију,

само што ова није наоружана како треба с обзиром на ње-

телефон: Првокласни Шлески

угаљ иКокс Друштво 31 Промет Усља,

27-58.

| Ду

„ "Београд, Дубровачка 31.

за домаће потребе, стажно и централно грејање. |

ja II II III |