Народно благостање

Страна 508

па pr. bio član one famozne komisije, Која Je imala za zadatak da utvrdi zloupotrebe, koje su otpušteni činovmici izm:islihi u »Standard Oil Kompanija oi Jugoslavija; njemu je morao Amerikanac, predsednik društva, da, odgovara na ртавја, Као орфиženi pred islednim sudijom.

Поводом скандалозног и IHCкултурног понашања једног дела војвођанске (интелигенБо ----- _ ције не само на збору Матице, - већ неколико недеља пре збора, написао је г. Станоје Станојевић у „Политици“ чланак под насловом „Срамота“, који је морао наићи на одоОравање целокупног јавног мњења у земљи. Г. Станојевићу је прекипело што је из дивљачке амбици је извесних војвођанских интелектуалаца оваплоћене у слепој тежњи за положај председника Матице, дошло до скандала на збору. Јавном мњењу пак прекипело је још много пре тога под типографским притиском прокламација, програма и зборисања, Јавно мњење је знало од почетка оно што констатује г. Станојевић, да овде нису по среди ни државни ни националви ни културни ни матичини интереси, већ бесомучна амбиција и таштинска и материјалистичка ненаситост.

Срамота и те каква!

Кблико смо могли из новина да видимо, Матица је имала ту срећу, да јој се у очи збора пријави за чланство велики број колониста тако званих добровољаца, То је летећи елеменат Војводине, који се лако може да мобилише за борбене циљеве. Зашто су били или бар мисле да су били добровољциг У сред моралне и културне реакције није никако чудо, да се тај елемент све чешће употребљавао као аргумент. Њега су извесни стручњаци за аграрно питање пре неколико година употребили као главни аргумент на збору друштва „Њива“.

Ми не познајемо статуте „Српске Матице“, али нам изгледа да на збору могу учествовати само они чланови, које је збор претходно примио.

Ако је тако онда ни у ком случају не могу учествовати на збору чланови, који се од истог збора тек имају да приме. То је старо начело код корпорација. уопште, које најчешће налази изражаја у одредби, којом се учешће на збору условљава извесним већ проведеним временом У својству члана. Само стари чланови треба да имају право решавања. То су свакако културнији људи од нових и ови ће нам уштедити сцене од' прошле недеље.

Стари београђани, који познаЈУ од пре рата симпатичног и углађеног, у међувремену умрлог Шарла Дусеа, не могу доћи себи од запрепашћења, да је он после своје смрти оставио имање од много милиона. Стари београђани који знају у каквим је скромним приликама живео Дусе, радују се што је умро као милионер, али би били захвални ономе, ко би им саопштио, како он дође до тих милиона. -

Милиони г. Шарла Дусе-а

Велика богатства, предмет су историје и социологије. Данас се не може замислити историја једнога народа у фази капитализма, која не би садржала податке и о томе, како су се формирала и развијала велика богатства. Немачки (60гаташи Фугери су предмет многобројних студија. Сваки велики европски богаташ има свога историчара, а американски богаташи описани су у једном огромном. делу. И ми морамо почети разрађивати историју југословенских богаташа. НИ ННННН „ POVOdOM. inansiskih срегасја Opštine beogradske ikrajem juma, mes. ove 200. izašlo je službeno | ___ _ Saopštenje Које 2ја5т:

»Danas je Sud opštine beogradske zaključio zajam sa Društvom Švajcarske Banke u Bazelu u

Jedno službeno saopštenje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 31.

iznosu celokupne sume od 26,000.000 šv. franaka (286 miliona dinara) a na bazi odluke Opštinskog: odbora, od #19. Juna tek. god. Br. 13357. Od ove sume 19,500.000 šv. franaka isplaćeno je I)rŽavnoj Hipotekarnoj Banci, na, osnovu čega, je defimitivno likvidirana bamka Bler 1 Сећ Wekjuriti Korporejšn id» Njujorka, а, tako isto isplaćeno je 500.000 „dolara Jugoslovenskoj Bosamskoj Banci. Ostatak zajma od 7,500.000 šv. franaka, upotrebiće se pre Svega na jsplatu druge polovime zajma :od 500.000 dolara J ugoslovenskoj Banvci (28 miliona dinara), čime će i ona biti defimitivno Је тата, а ostatak sume, u лози 54 miliona ата, што5јбе sc ipo rasporedu, prema prethodmoj saglasnosti (Opštin-

. skog odbora.

Kraljevska, Vlada preko Gospodina ministra, finansija odoDnila, je u svemu iodluku Suda, i odbora od 109 juna 1929 god. Br, 18357, „koju je prethodno odobrio i Gospodin ministar Unutrašnjil Dela svojim specijalnim rešenjem. Odobrenje Gospodina Mimistra, Fonansija odnosi se ikako na, davanje koncesije za izgradnju Klektnične centrale, i eksploataciju iste za 25 godina, tako dsto odobren je i ugovor zaključen sa, Društvom Švajcarske :banjke

9 septembra 1929. godime o zajmu od 26,000.000 šv. franaka. Go-

Spodin mimistar Pinamsija dao je i sve potrebne državne garantije za zaključenje zajma ро odobrenom ugovoru, a, tako 1510, shodno zakonskim propisima, Opština je oslobođena, svih taksa. Time se može smatrati da, je pitanje zajma, definitivno Tešeno, a tako isto i pitanje izgradnje nove Električne centrale od етапе pomenutog društva«.

а ranu G. Slobodan „Jovanović je

istakao u svojoj istomiji s рипо prava da su Kralju Milamu pare bile glavno. G. Dušan Nihola-

Kralj Milan i pare

jević primećuje na, to, ida je o -

nelogično i da bi kralj Milan dolazio i češće i do velikih para da su mu one bile glavno. G. Nikolajević naziva Ктаја Milana Фатоу ил istrasnikom. To je tačno, on je dmao samo dve strasti: žene i kocku. Te dve strasti mogu da potroše godišnje 1}, budžeta Kraljevine Srbije iz njegovog vremena. Za Kralja Milana, se ana — i to potvrduju mnogobrojni dokumenti objayljeni posle rata, — da je za kodkarskim stolom ostajao bez matrjaša, i dobivao zajam od Pranca, Jozefa.

Isto tako u Parizu mije nikada imao dosta para koliko је

trebalo njegovim prijateljicama baletezama G. Nikolajević kaže,

da )e on mogao doći do velikih para, da su mu trebale pare. Pa on je to već nado. On je prodao svoje udaljene iz zemlje za, 3,000.000 dinara. U ostalom mi ne gnamo ikako bi mogao doći do para i ako je on kralj, sem da učestvuje wa svojim ministrima u koTupcionim alerama. Jzgleda (da on to nije Tadio jer je bio i suviše monalan za %0.

=Cc1= e =======—— | Др. Бранко Петровић, секретар продуктне берзе у Новом Саду, који је ове г. центар нашег извоза жита, оба| BellTaBao je Halle |aBHO MH-etH5C о кретању те наше гране спољне трговине. То се не може довољно да похвали. Његове су извештаје читали и гони који немају никакве везе са трговином. Као што читаоци знају наш извоз жита овог лета био је на јуриш што је нарочито истакао г. Др. Петровић у „Времену“ од 13. августа и други пут у „Политици“ од 22. августа. Првом приликом је казао да је за прве 4 недеље. у овогодишњој сезони извезено 350 вагона жита и да ће до краја месеца августа бити извезено 500 вагона односно два и по милиона товара. у вредности од 550 милиона динара. У „Политици“ пак је тврдио да је извесно већ (до 21. августа) три милиона товара у вредности од 660 милиона динара. Нама ова цифра изгледа фантастична. Она представља 22% целокупног на-

Колико је извезено жита овог лета

шег извоза у првој половини 1929. год. а 112% целокупног -

извоза у јулу. ·