Народно благостање

7. септембар 1929.

стоји данас далеко иза предратног већ ну унутрашњем. Тим поводом је г. инж. Дака Поповић написао неколико врло интересантних чланака у „Војвођанским Привредним Новинама“, у којима је указао на низ недостатака у ортанизацији трговине и саобраћаја. Не дати могућност Новом Саду да искористи своју способност за повртарство У пуној мери, чиста је национална штета.

ИНДУСТРИЈА

— У белгијској шећерној индустрији фузионирале су се ових дана три највеће фабрике шећера, да би тиме смањиле продукционе трошкове.

— На пројекту за градњу подземне железнице у Бечу заинтересирани су: Четепа — Зећтокет тетке, Немачка Банка и Париско друштво за градњу подземних железница.

— Подизање новог железничког моста на Сави код Загреба. Радови на сондирању терена за нови мост завршени су и бушење је дало позитивне резултате. Према пројекту мост ће имати над главним током воде један велики отвор

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 513

у дужини од 82 метра за евентуални пролаз, када ће Сава бити пловна до Загреба. Говори се, да би се и овај мост у Загребу као и онај панчевачки подигао материјалом, који би се добио у Немачкој на име репарација. Уз нови мост остаће и стари, да се узмогне до Затреба извести двострука железничка пруга, која је до сада изведена од Београда до Новске.

РАЗНО

— Једна ретка пропаганда. Главна грана аустриске привреде несумњиво је туризам. Да би хиљадама Немаца из Рајха, који сваке године посећују Аустрију, пружила што више задовољства за време њиховог боравка, одлучила је аустриска дуванска режија, да изда три врсте луксузних цигарета са именом »Апвећиза« (прикључење). Аустриска дуванска режија стајала је увек на завидној висини, па тако им сада намерава, да новом врстом цигарета Немцима - пушачима, не само учини боравак угодним, већ да њима даде и импулса, да што јаче пораде на прикључењу Аустрије Немачкој.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Стање Народне Банке на дан 31. августа

Сток девиза код Народне Банке скочио је између 22. и 31. августа за 130,000.000 динара (скоро пола милиона фунти стерлинга).

Зајмови показују повећање за скоро 17,000.000.— динара (искључиво зајмови на менице). Држава је подигла са својих рачуна, 80,000.000.— динара, а приватници са жиро рачуна 67,000.000— дин. Разне државне установе подигле су 28.000.000— дин. Повећање активе и смањење пасиве утичу на повећање новчаног оптицаја. У недељи од 22. до 31. августа скочио је оптицај за пуних 322,000.000.— дин.

Код промена у стању на дан 31. августа има се следеће напоменути:

1) Метална подлога достигла је максималну висину у овој години од милијарде и двеста мил. динара. Ако се узму у обзир извесне промене у структури металне подлоге, онда се може рећи, да је она достигла скоро највишу тачку, коју је икад имала Народна Банка после рата.

2) Смањење дравног потраживања обична је појава крајем месеца. Ранијих месеца она је износила обично преко 100,000.000.— дин.

3) Смањење обавеза по разним рачунима од 28.000.000— динара. долази отуда, да је нека државна установа располагала на свом рачуну, на прим. Државна Хипотекарна Банка, Поштанска Штедионица итд. Свакако е важно напоменути, да се тај рачун смањио за месец дана за неких 280,000.000 динара.

4) Депозити по жиро-рачунима у опадању су већ 2 недеље (ва 100,000.000— дин.). Тај се пад имао са сигурношћу очекивати с обзиром на то, да је то противредност продатих девиза преко приватних банака, која служи као касена готовина, којом се може сваким даном диспонирати. Опадање депозита по жиро-рачуну повољан је знак, — он казује да се шири волумен трговачких трансакција и да је „штрајк иностраних купаца“ наше робе била само нервозна. фикс-идеја. |

: 5.) новчани оптицај Народне. Банке у износу 5.658 милиона премашио је већ оптицај авруста прошле године.

То је околност, о којој Народна Банка мора да води рачу-

на у“ својој кредитној политици;

Београдска берза Због одвијања ултимо послова, наша је берза у току ове недеље нешто оживела. На девизном тржишту примећивало се ликвидирање девизних обавеза, што је имало

за последицу, да је обрт у девизама знатно поскочио. Целокупан обрт износио је 36 милиона динара, што значи повећање са читавих 10 милиона према обрту од прошле недеље и 14 милиона према претпрошлој недељи. Највише је трговано у девизи Лондон (10,5 милиона), Цирих (7 милиона), Праг (6.5 милиона) Њујорк (3.6 милиона динара) ТА ДО

Динар-је у иностранству одржао курс на бази од 10.959 циришке нотације, док су флуктуације девизних курсева код нас биле нешто јаче. Девизе Париз, Милано, Праг и Берлин попустиле су у свом курсу за 8 до 14 (Милано) поена, док је девиза Беч поскупила за 22 поена. Остале девизе одржале су поготово непромењене курсеве.

Прилив девиза постао је толико значајан, да су интервенције Народне Банке постале излишне и Народна Банка имала је могућности, да вишак девиза употреби за покриће динара.

На ефектном тржишту је ситуација и даље мирна а ни егзекутивне продаје, које су се вршиле у овој недељи, нису мотле променити ситуацију. Среда, 4. септембар био је опет један црн дан наше ефектне берзе а није регистрован ни један закључак.

Рента Ратне Штете је и даље другокласни папир а чак и интервенција изгубила је свако интересовање, па се према томе више не појављује. Курс је опадао све од 30. прошлог месеца (406,25) до 3. овог месеца (404.50) али се пред крај недеље, на дан 5. 0. м. поправио опет на 405.75 динара. Рађено је било свега у терминима 1.58 милиона, а у промпт роби 918 хиљада, дакле укупно за 2.5 милиона динара. 9% Инвестициони зајам ужива и даље пажњу службене интервенције, па је према томе одржао курс од 90.динара. На састанку од 3. о. м. попустио је курс за 25 пара али се ова диференца на састанку од 5. 0. м. одмах опет изравнала. Обрт нешто је мањи од пола милиона динара.

Акције Народне Банке показивале су у овој недељи изразиту бес - тенденцију. Почетком недеље, на дан 30. августа о. г. рађене су по курсу од 8300.— на идућем састанку по 8217.50 а на крај недеље, на дан 5. о. м. по курсу од 3205: — динара. Интересантно је напоменути, да је на једном састанку била Народна Банка тражена по 8150.— без понуде а за термин децембар по цени од 8500— опет без понуде. |

У хартијама од вредности приватних предузећа осим егзекутивних продаја — уопште није било посла.