Народно благостање

Страна 530.

шлој години: увоз за 333 милиона, а извоз за 245 милиона лева.

— Како јављају француски листови из Лондона, има грчка влада намеру, да уведе шећерни монопол. Детаљи тог пројекта још нису познати.

ПОЉОПРИВРЕДА

= Нова рафинерија жесте, Обзор доноси, да је конзорцијум на челу са грофом Бомбелесом из Винице купио бивше задружне пецаре жесте и шљивовице и основао подузеће под именом „Централна рафинерија пољопривредних производа жесте као задруга у Броду на Сави“.

— Закључени су преговори, које је водио румунски министар финансија Поповићи, за закључење једног кредита за финансирање румунског експорта жита. Зајмодавац је конворцијум банака под вођством холандских банака, а 34/мопримац Савез румунских задружних банака, који ће примити кредит од једне милијарде леја.

ТРГОВИНА

— Стагнација у трговини сирсвом кожом. Југословенски Лојд јавља, да је 26. августа одржана у Загребу у просторијама „Месарског Удружења“ аукција сирових говеђих и телећих кожа. Констатовано је, да трговина сировим кожама проживљава тешку кризу. Све веће фабрике кожа, су се картелисале, па не узимају више учешћа код аукција. Кожа се мора продавати једино мањим фабрикама. и то уз врло ниске цене. Извоз је спао скоро на нулу, јер индустриЈалци чекају, да ће доћи до остварења бесцаринског извоза кожа, који би имао да наступи 1. новембра. Да би се у будуће постигла боља и сигурнија прођа сирових кожа, осно ваће се Централно Удружење ва трговину сировом кожом за целу државу, са седиштем у Загребу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ПН:

Број 32. САОБРАЋАЈ

— Реорганизација бугарских државних железница, Закон који је ступио на снагу 15. јула даје бугарским државним железницама финансиску аутономију и сепаратан буџет. Железнице су потчињене генералном директору, којег именује краљ и „сталном савету“ састављеном од генералног директора и његових потчињених, заједно са управним 'одбором, коме председава министар саобраћаја и који је састављен од различитих корпорација. Буџет за 1929-30. год. предвиђа 1437 милиона лева прихода и 1280 милиона расхода. Износ који је стављен на расположење за издатке, повисује се путем удела државних зајмова на лева 1508 милиона, док је у текућој години могло да буде употребљено само 715. милиона, код прихода од 1215 милиона лева. Управа железница морала је наиме 1928-29. год. обуставити вршење нових набавки и поправака, да ослободи износе за опште државне потребе. Сада, после постигнућа финансиске аутономије, ова ограничења биће потпуио одстрањена, а изгледа, да се тиме хоће омогућити такођер неке нарочите железничке зајмове.

РАЗНО

— Број стечајева и принудних нагодаба показује у Немачкој у току августа месеца знатно опадање: стечајева, је било 775 (у јулу ове године 864) и принудних нагодаба 530 (551 у јулу ове године).

— Смањење опште војне обавезе у Румунији. Румунски министар рата наредио је, да се у службеном саобраћају министарства. нека не употребљава реч рат. Име Министарство рата промениће са на Министарство војске. Даље се сазнаје, да министарство спрема смањење опште војне обавезе од две године на једну годину и то из буџетских разлога.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕ;

Стање Народне Банке на дан 8. септембра

Пораст девизног стока износи у недељи од 31. авг. до 8. септ. 110 мил. дин. округло.Тиме је укупан износ девиза достигао висину од 1.822 милиона динара. За набавку овог вишка девиза Народна Банка није морала пуштати новчанице у оптицај, највећи део је купљен преко рачуна новчаних завода. Због тога су се депозити по жиро-рачуну У односној недељи повећали за округло 71 мил. дин. Није искључено да је један део девиза купљен преко рачуна обавезе по разним рачунима“, чији су титулери државне установе. Зна се да општина београдска има да прими из Швајцарске на име слободног дела зајма око 120 мил. дин. Моджа је један,овакако мањи део девиза тога порекла, пошто тај рачун показује повећање од преко 35 мил дин. Али гро девиза долази од извоза.

Држава је положила Н, Банци 21.25 милиона по рачуну за откуп крунских новчаница, ( и тиме за тај износ коначно умањила своје дуговање), а подигла са свога редовног рачуна 13,1 мил. дин.

Портфељ менични смањио се за 18,7 мил. дин. а ломбардни се повећали за 1.2 мил. дин. тако да и овај рачун показује смањење од 17.3 мил. дин.

Под утицајем ових трансакција смањио се оптицај новчаница за 22.1 мил. дин. То је свакако привремено; депозити на рачунима „разне обавезе“ морају се смањити, и тиме повећати оптицај, — ако не идуће недеље, а оно чим успори притицај девиза.

ТРЖИШТА

Zagrebačka berza

Devizno je tržište bilo u znaku mznafno većeg · prometa, koji je u istom razdoblju ovog: tjedna. iznosio таједпо 5 Котрепzacijama preko šestdesetpet milijuna dinara prema, pedesetpet milijuna. u prošlom tjednu. intervencija Narodne Banke bila je u glavnome dosta jaka, pa je od cijelog: faktičnog burzovinog prometa redovito pokrila. preko polovicu potrebe.

Promijene tečajeva bile su najvećim dijelom u devisama Beč, London, New-York i Milano, koje su tokom prošlog tjedna. Znatno popustile obzirom na prilično slabljenje na. vanjskim tržištima.

Tržište deonicama. Unatoč veoma prijazne tendencije u deonicama novčanih zavoda, koja, se naročito očituje u čvrstoj tražnji i pomanjkanju raspoložive robe, do prometa gotovo i ne do-

lazi. Tečajevi su bez ikakovih osobitih promjena.

Industrijski su papiri bili ovog tjedna mnogo živahniji, što Je došlo do izražaja i u mešto većem prometu i u porastu iečajeva pojedinih papira. Što se većeg: prometa tiče, to taj nije obuhvatio veći broj papira; nego su samo oni papiri, u kojima su pravljeni zaključci, prometani u većim količinama.

Zaključivane su deonice Slaveksa, koje su varinmale između 96.—100.—, zatim deonice Trbovlje, koje su nastavile s čvrstom tendencom od 467.50 do 490.—, da posljednji dan „minimalno popuste na 485.—. Taj nagli porast deonica "Trbovlja prouzrokovan je porastom na vanjskim berzama matročito na praškoj berZi, koja u novije vrijeme pokazuje za taj naš glavni arbitnažni papir veliki interes. 1