Народно благостање

14. септембар 1929.

korak napredka, ipak sve što je dosada učinjeno. nije (dovoljno. dd se udovolji poizebama privrednog: saobraćaja. Za tehničko -UBB– vršenje i dobru organizaciju bezhibnog funkcionisanja pošte, telegrafa-i telefona potrebne su još znatne investicije, koje idu u stotine miliona, ali čiji je remtabilitet osiguran. Ove investicije trebalo bi hitno izmesti.

Od 3.859 poštanskih mreda u našoj Kraljevini ima svega, 789 ili 20% pravih stalnih državnih pošta.

Međutim provodi se još deerarizacija, koja se u stručnom pogledu ne može označiti kao jedan korak u napred. Za nameStenje poštamskih ureda ima svega 129 državnih тотада, а 1.628 privatnih zgrada uzetih je za poštanske urede pod zakup. Pošte nameštene u privatnim zgradama ра i državni poštanski uredi većinom ne raspolažu dovoljnim prostorijama. Potrebno je, da se podigne veći broj državnih zgrada. Naročito hitno su рофгеђne zgrade za poštu u Subotici i Splitu, a та izmenjalne pošte u Mariboru, na Jesenicama i u Ljubljani.

Poštamsko osoblje za svoj odgovoran i fizički naporan rad prima vrlo niskc plate.

Previsoke su takse za male iznose u mputničkom prometu, kao i za poštanske pakete. Predlaže se, da se tarifa za poštanske pakete podvrgne temeljitoj reviziji, snizi taksa 28, izdvojne paikete i ukinu mmogobrojne povlastice i oslobođenja od frankatura, koje su davane bez stvarnih razloga. Da se otvori uputnička služba sa inostranstvom i služba pouzeća u paketskom waobraćaju iproširi i na, sve ostale drža:ve. Predlaže, da se također seoska dostava, koja danas postoji samo u Sloveniji, u interesu privrednog i kulturnog napretka Kraljevine proširi na celu zemlju.

Referenž se izjavljuje i protiv redukcije ftelegrafskih ureda, iraži uproštenje propisa za upotrebu međunarodnih telegrafskih koda i poboljšanje otpreme i dostave telegrama. Primećuje, da su prihodi u domaćem saobraćaju ostali na istoj visini, premda, je broj odpravljenih telegrama od 1924 do 1997. godine opao 78 preko 1.700.000. depeša. Predlaže, da 5е ispitaju uzroci velikog opadanja prihoda međunarodnog teleprafskog saobraćaja, i da, 6 nastoji, da se prihodi od trangita poboljšanjem tehničke službe povećaju. Spominje se i nepovoljno stanje telegrafskog saobraćaja, sa, dalmatinskim ostrvima i traži, da se povećaju materijalni krediti za održavanje telegrafskih linija.

'Kod telelona je u toku prošlih deset godina relativno najveći napredak, ipak najviše se zahteva i predloga, odnosi baš na usavršavanje telefonskih veza i uređaja, Као 1 proširenje telefonskog: saobraćaja sa, mmostramstvom. U Zagrebu, se ne može da udovolji hiljadi prijava za telefonske stanice premda, bi mjihov priključak već u prvoj godini dao državi pola, miliona, čistog: prihoda preko utrošenog kredita. Automatska, telefonska centrala, u Mariboru čekala je preko godinu dana neiskorišćena, dok su Коnačno nabavljeni telefonski aparati za predplatnike. U međugradskom saobraćaju Zagreb — Mayribor briše se dnevno toliko govora, da bi prihodi bili dovoljni za izgradnju nove telefonske linije. Nemamo telefonskog saobraćaja sa Grčkom, Albanijom i Bugarskom, što je naročito za eksport preko Soluna veoma, štetno. Treba automatisirati beogradsku telefonsku centralu, kao i one u Sarajevu, Skoplju, Subotici i Osijeku i otvoriti dovoljno kredita, za izgradnju predplatničkih stanica.

Referent preporučuje, da se uzme prvobitni projekat kabelske mreže hitno u pretres i što pre pristupiti izgradnji kablova.

Traži se temeljita revizija naredbe o podeli predplatnika, u pojedine predplatničke razrede Као 1 povećanje broja skupina telefonskih centrala, kako bi se omogućilo jače diferenciranje pTistojba. Najzad govornik predlaže, da se obnovi paušaliranje та međugradske telefonske razgovore na udaljenost do 25 km.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 521.

III. ZAKLJUČAK

Glavna, karakteristika našeg: saobraćaja ma osnovu ikratko isloženih referata leži u nedostafnosti saobraćajnih sredstava. Nemamo wvih važnijih železničkih linija, nedovoljne su stanice, пета \decimalnih vaga, ili su nedovoljno jake ili čak i netačne, nema magacina ni oruđa za pretovar, nedovoljno plaćeno OBOblje, nema rampa, nema dovoljno koloseka, u stanicama, nezgodna, je konstrukcija više wopterećenih linija i Što је najgla:vnije nema „dovoljno mprenosnih wredstava, lokomotiva i Yagona, vrlo je veliki broj defektnih, wrlo je Spora opravika istih. Železnice nisu u stanju da zadovolje potrebe narodne privrede. Za saobraćajem te vnste tia je nedostatnost u Bosni i Hercegovini za 50-60% od celokupne potrebe. Ista pojava kod pošte, telegrafa i telefona, nedovoljnost zgrada, nepodobnost istih za namenjene ciljeve, nedovoljnost linija, nedovoljnost aparata, uhabanost inventara do neupotrebljivosti. To isto važi i za suvozemme puteve, njih nema, jer ono što ima, vrlo je malo da zadovolji potrebe, a veliki deo istih je u stanju, koje isključuje korisnost ipo maTodnu privredu. Jedino kod rečnog brodanstva stvar stoji malo drukčije. Težište ne pada ma nedovoljnost ртехостић sredstava, premda je i ovde inventar nepotpun, naročito u pogledu trgovačkih luka i alata za osposobljavanje kamala i izvesnih delova тека 74 plovidbu.

Sve se ove primedbe odnose na sama saobraćajna sredstva, na materijalnu stranu saobraćajnog problema. Kod sviju isaobraćajnih sredstava činjeno je mmogo primedaba, i sugestija џ роgledu organizacije. Prirodna je stvar, da ni organizacija ne može biti na beskritičnoj visini, ali je jedan veliki deo rđave organiza.cije prouzrokovan mnedostatnošću inventara, veliki deo sugestija za, poboljšanje prestavlja paliative, kojima ibi se koliko toliko paralisalo štetno dejstvo medostatnosti i zastarelosti inventara. Tu nedostaci organizacije nisu organski već funkcionalni, nisu OTiginalni već derivativni i mogli bi se ukloniti uklanjanjem nedostataka u inventaru. Isto tako su mnogobrojne primedbe na ikomercialno-transporinu stranu našeg saobraćaja. Ali oni ne ukazuju na, originalne nedostatke već većim delom na one, Коју 51 posledica mprvih dveju. I primedbe па organizaciju mpojedinih grupa saobraćajnih sredstava ukazuju na, nedostatke sličnog poTekla.. Ostaje još pitanje tarifne politike. U tom pogledu referati sadrže niz želja privrednih krugova manje više ekonomiski Opravdanih, pa i neopravdanih, ali čije ostvarenje stoji u ZaVisnosti od finamsiskog: stanja Železnica.

Ako hoćemo biti sasvim objektivni, onda možemo i moramo reći, da relerati o stanju našeg saobraćaja na VII. Колgresu privredmika misu doneli mnogo novoga. Sve su glavnije primedbe i sugestije poznate delimično već odavno, jeđan weliki deo konstatacija, nalazi se čak u ekspozeu resornih ministara, Už budžetske predloge ranijih godina. Mi ne mislimo time ni najmamje da umanjimo vrednosti referata. Referenti su imali za zadatak, da dadu sliku stanja i funkcioniranja našeg saobraćaja u što većoj potpunosti i oni su vi Odgovonili tome zadatku. Pojammno, da, se to Što se u njima, nalazi, često ponavlja. Ponavljaće se sve donde, dok se ne ukloni ono što smeta privrednicima.

Analiza, i deskripcija bile su potpume i dobre. Ono što je ostalo meurađeno na, Kongresu to je jedam sintetičan pogled na sve iprobleme saobraćaja, koordinacija, istih i stvaramje jednog opšteg: zaključka.

U prvim godinama, izgradnje saobraća.jnih sredstava, gOvorilo se da su ona oruđe narodne privrede. Danas se kaže s puno prava, da su saobraćajna sredstva. sastavni deo narodne

Or aaa

ЉУБЉАНА ШЕЛЕНБУРГОВА БРОЈ 7.

ћ, Д,

ТЕЛЕФОН -570

ШКОДОВКА, ЉУБЉАНА ТЕЛЕФОНИ:29-36 и 27-37

ПРЕЂЕ ШКОдИНа

ТЕЛЕГРАМИ: ЗАСТУПНИШТВО БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАИЛОВ ВЕНАЦ 13-1 ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА БЕОГРАД

ИЗРАЂУЈЕ СВЕ ПРОЈЕНТЕ И ШАЉЕ НА ЗАХТЕВ (ROJE СТРУЧНЕ ИАЖИЊЕРЕ

ЗАГРЕБ РАЧКОГА БРОЈ 2. ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА ЗАГРЕБ ТЕЛЕФОН 41-97