Народно благостање

Бе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ .

Страна 545

91. септембар 1929.

ери стагнације. Повећање позиција у „хартијама од вредности“ има свој разлог у овогодишњим пролетњим интервенцијама за време велике берзанске бесе. Ове се интервенције у билансама не показују у стварној висини, јер су куповине ефеката од више сто милиона лира прокњижене и преко других позиција. Интересантно је стално повећање улога на штедњу; док су остали непромењени код Поштанске штедионице (на 1 милијарди), они су у паду код осталих штедионица, (од 16 на 15,8 милијарди лира). Ово је једна значајна аномалија; јер улози на штедњу У Италији сигурно не опадају, већ се нормално повећавају. Разлог њиховог опадања код штедионица лежи у политици каматне стопе. Дефлациона политика и повећање курсне вредности лире, имало је за последицу велик прилив депозита из иностранства. А ти депозити су мењали своје пласмане од штедионица ка великим кредитним банкама, које омогућавају бољу зараду код једнаке сигурности. У оној мери У којој се повећавају дужници, смањују се и повериоци што је доказ веома ригорозне пословне политике италијанских великих кредитних банака.

САТЕ OE ERI ин S o 2 = Со у милионима 25 5 POSO o итал. лира SO Е 5 = = a = г.= со о с = за 5 а aza > Благајна 31. децембра 1927 602.0 404.1 175.2 120.2 1301.5 30. јуна 1928 474.4 431.9 148.7 116.6 1174.6 31. децембра 1928 5407 426.0 160.0 115.0 1241.7 30. jyHa 1929 577.8 331.4 115.1 113:5 1137.8 Менице ; 31. децембра 1927 4702.8 2654.8 723.2 1144.3 9224.6 30. јуна 1928 43346 2650.2 7389. 11471 8870.8 31. децембра 1928 43281 2669.3 8281 1227.0 9052.7 30. јуна 1929 38405 2487.8 8327 | 12285 8389.5 Репори 31. децембра 1927 461.9 345.0 382.0 174.2 1383.1 30. јуна 1928 648.6 527.8 347.4 254.9 1778.7 31. децембра 1928 667.9 487.17 316.0 226.8 1698.4 30. јуна 1929 584.3 481.5 230.3 214Л 1460.8 Хар. од вред. 31. децембра 1927 470.4 315.0 2212 162.4 1169.0 30. јуна 1928 412.0 313.5 221.3 189.0 1141.8 31. децембра 1928 437.i 307.5 222.0 192.0 1158.6 30. јуна 1929 560.9 306.9 234.5 195.2 1297.5 Дужници 31. децембра 1927 2386.4 1881.7 421.4 283.7 4973,2 30. јуна 1928 2599.8 1698.0 506.9 211. 5081.8 31. децембра 1928 2527.3 – 1790.9 550.0 306.0 5174.2 30. јуна 1929 27442 1781.6 560.0 351.83 5427.1 Улози на штед. 31. децембра 1927 9945 1046.5 398.4 177.6 2617.0 30. јуна 1928 10967 11325 420.6 218.5 2868.3 31. децембра 1928 11486 1169,3 438.9 253.2 3010.0 30. јуна 1929 1165.0 1149.0 446.5 300.4 3061.0 Повериоци 31. децембра 1927 6382.5 4101.4 1708.2 1825.9 14018.0 30. јуна 1928 6207.0 40358 1638.2 18945 13775.6 31. денембра 1928 6009.5 40671 16481 1933.5 13658.8 30. јуна 1929 6045.4 3963.9 15652 19299 13504.4 [3] ORO Ка

Оснивачи : Socićte „Financičre а4'Опет.

КАПИТАЛ: Франака 20,000.000" —

Banque Оботапе, Вапаџе де Рал5 ефде5 Pays-Bas,

Обавља све банкарске послове АИ

— Комитет за организацију Међународне банке. »Мем Jork Times« јавља, да су, за чланове одбора Међународне банке изабрани: председник Киађ National Bank ot New Jork, Jackson B. Reynolds и председник Мамопа! Вапк ог Саро, Мејуа А. Ттајог. Обојица ће ових дана отпутовати у Брисел.

— Мексиканско министарство финансија наредило је неодвлачну исплату висећих државних дугова из пређашњих година. Тражбине испод 1000 пезоса биће одмах подмирене, а код већих износа најпре 25% за август, а остатак од 75% у следећа три месеца, на освову ново испостављених државних центрификата; ови центрификати могу се већ сада употребити за плаћање пореза.

— Палестина приступа регулисању турских дугова. Пошто се је Сирија пре неколико месеци прикључила уго- . вору, склопљеном са ангорском владом, то су и преговори са Палестином већ толико напредовали, да се код новембарских плаћања турских купона може очекивати учествовање палестинске квоте. Она износи 2.42%. Од енглеских мандатарских држава само још Ирак са квотом од 5.09% није регулисао својих обавеза, а сем тога нарочито Грчка (10,57%), Југославија (5,25%) и Бугарска, с којима преговори напредују веома споро.

—- Међународна интервенција за регулисање букурешких градских зајмсва. Пошто град Букурешт упркос настојања румунске владе није хтео да настави преговоре за регулисање каматне обезбеде за прератне зајмове (ради се о зајмовима у злату из год. 1896. и 1898.), одлучили су заступници Немачке, Белгије, Холандије Француске и Швицарске, да уз припомоћ својих влада предузму један понован заједнички корак код букурешке градске управе.

__ Смањење дисконтне стопе у Румунији. Румунски министар трговине Маџару, који замењује одсутног министра финансија Поповићи-а, изјавио је заступницима букурешких велебанака, да ће Народна банка смањити официјелну дисконтну стопу, која од 14. маја 0. г. износи 9: %. У мају о. г. уследило је два пута повишење за заштиту златног стока Народне банке, а сада мора Народна банка услед живахног извоза жита примити вишак девиза. Приватници кажу, да Румунија осећа недостатак не краткорочних, већ дугорочних средстава и да би незнатно смањење дисконтне стопе било без икакве вредности за привредан живот, а да знатнија редукција не би била дугог века.

— Повећање осигуравајућих премија у Грчкој. Услед учесталих великих пожара у Грчкој, повећане су пожарне премиске ставке за 40%, изузев провинцију Епирус и острво Митилене, а у некојим градовима, који имају лоше ватрогасне уређаје, чак за 100%. Пошто су осигуравајућа друштва само у Пиреји услед сталних пожара морала исплатити преко 300% премија као оштету, сумњиво је, да ли ће се уоште још вршити осигурање против пожара, док не постоји извесна јача заштита против пожара.

Сазнаје се даље, да је грчки министарски савет донео одлуку, да се оснује једно грчко поморско осигурање им један одговарајући банкарски завод за подупирање грчке трговачке морнарице.

— У Загребу је основана Кредитна и конзумна задруга приватних намештеника, која ће давати зајмове, примати улошке од својих чланова, продавати им робу и посредовати код купње робе.

Централна Дирекција: БЕОГРАД Скопље, Битољ, Ниш, Солун

ПАРИЗ, Лондон,

Седиште: Филнале: