Народно благостање

Страна 546

РАЗНО

— Питање радне снаге у Француској постало је проблем, од којег зависи сав даљни дапредак француске индустрије. То је врло интересантна појава: индустријски полет, који је у Француској започео пре годину дана, показује у последњим месецима извесну стагнацију, а као најважнији разлог истиче се недостатак потребне радне снаге. Анкетом је установљено, да би француској тешкој индустрији у Северној Француској требало преко 50.000 нових радника, да би се могло удовољити свим поручбинама. Исто важи и за текстилну индустрију. Специјално недостаје квалификоВане радне снаге, док се обични радници могу лакше добити имиграцијом Пољака, Белгијанаца и наших исељеника, а у Јужној Француској Талијана и Шпањолаца. Сувише велики прилив страних радника је економски и популациски штетан, због чега га француска влада отежава. Упркос свему Француска је земља која има, највећу европску а чак и светску имиграцију.

Упркос тој оскудици у радној снази, наднице у Француској нису претерано високе. Појединачним захтевима за повишење надница послодавци су увек удовољавали; међутим су штрајкови за повећање надница свршавали фијаском услед неповољне организације радништва (Синдикалне организације не обухватају ни 50% радника). Позната француска национална особина — велике индивидуалности главна је сметња јачању организација радништва.

= У Винковцима снижена је цена хлебу на: килограм

белог хлеба 3 динара, а црнога 9,50 динара. Цена раженом хлебу остала је и даље 4 дин. по кгр.

— Belgijska produkcija automobila iznosila, je 1928. god. 7000 kola, od čega. je izvezeno skoro 50% +. J. 83366 komada.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 33

— У Крижевцима код властелинства Јосипа, пл. Кипаха одржаје се 10. октобра о. г. офертална лицитација за 16.169 храстових стабала.

— На недељној пијаци у Руми продавали су вртлари Бугари 100 комада паприке за. 1 динар.

— Снижење чиновничких плата у Немачкој2 Како јављају немачке новине, немачка, је влада одлучила, да снизи плате свим државним чиновницима, да на тај начин проведе равнотеже свог буџета.

= „Обзор“ јавља из Мадрида, да је шпањолска патриотска унија прихватила резолуцију у којој моли краља, да прогласи генерала Примо де Ривера шпањолским принцем.

— Задружна школа у Загребу. Министарство пољопривреде потврдило је ових дана статут задружне школе у Загребу, која ће почети радом још ове јесени. У Управни одбор школе изабрани су претставници свих задружних савеза, У Загребу. Председником Управног одбора изабран је познати задружни стручњак г. Ленарчић, подпредседником д-р Гортан, директор и оснивач Задружче свезе и Самопомоћи, а секретаром инж. Рачић. Управа школе поверена је г. Н. Јагатићу, уреднику листа „Хрватски Задругар“.

— Osiguranje protiv kiše za vreme osustva. Jedan тек! nemački os:garovajući zavod uveo je u svojem odeljenju »OsiguTanja protiv ikiše«, гађа ки za osiguranje osustva, koje je već stupilo na snagu na nekojim linijama istočno-nemačkih banja. Uz neznatan iznos može se svaki osigurati protiv iKkiše na putu i ako kiša faktički pada, vraća mu ке vozni trošak, tako, da kod boljeg: vremena može da ponovi put.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Стање Народне Банке на дан 14.септембра

Стање Народне Банке не показује битних промена према стању од 8. септембра. Најважнија је промена, код жиро рачуна, који су се попели на огромну суму од 8935 милиона динара. Последње недеље пораст износи 63,5 милиона динара. Потраживање државно попело се за 33 милиона динара. Износ девиза је и даље растао: прираштај у последњој недељи износи 445 милиона дин. Зајмови су порасли за 9 милиона. Повећањем активе за 53.5 милиона и повећањем пасиве за 93,5 милиона дин. смањен је оптицај за 40 милиона дин. и износи округло 5,600 милиона динара.

Zagrebačka berza

Devizno tržište bilo je ovoga puta nešto manje živahno, pa Je ukupni promet u toku ove mwedmice djmnosio majedno 5 kompenzacijama šestdeset i jedan milijun dinara prema šestdeSet i pet milijuna dinara u prošloj sedmici. Intervencija Narodne banke bila je veoma jaka, naročito posljednjih дала, ра dok je u početku bila intervencijom Narodne banke pokrivena oko гројоујса potrebe, to je posljednjih dana Narodna banka 'pokrivala, gotovo cjelokupnu potrebu u wvim wdevizama jwuzev devize Milano, u kojoj je sva potreba bila pokrivena privatnom ponudom. Ta je pojava od mnanočitog značenja, osobito ako uvaŽimo, da je na beogradskoj berzi bio posljednjih dana najveći deo potrebe pokriven privatnom iponudom, što pokazuje, da, se je priliv eksporinih deviza većinom koncentrisao u Beogradu. TIntervenciju u devizi Beč, koju je radi poznatog sudskog spora Narodna banka mprovađala već dulje vremena putem jedne 'privatne velebanke, izvršuje od 16. o. mj. Narodna Banka opet izravno, pa je jamačno prema tome taj spor konačno likvidiran.

Oscilacije tečajeva pojedinih deviza prouzrokovane

promjenama na međunarodnom tržištu, bile su izražene U ČVISstoći švicarskog framka odnosno u oslabljenju drugih deviza.

Tržište deonicama. Prijazna tendencija u bankovnim раpirima, koja se očituje u čvnstoj tražnji i slaboj ponudi, traje i

dalje, ali je promet slab, pa se dnevice prave samo dva, tri zaključka. Prva hrvatska štedionica se je postepeno učvrstila na

Din. 560.—, kod kojec je tečaja ostala tražnja Čvmsta. Deonice Prve hrvatske obrtne bamke u naglom isu роrastu radi mastalih promjena u vodstvu zavoda — bivši сепеTalni direktor Prve hrv. štedionice wosp. Latković izabran je naime Za. predsednika Obrtne banke — kao i radi većih novčanih sredstava, koje Češka industrijalna, bamka, vlasnica većine deonica Obrtne banke, stavlja novom vodstvu na raspoloženje za daljnje intenzivnije poslovanje, što „daje opravdane nade, da će se poslovanje toga zavoda. u buduće lijepo razviti. Industrijski su papiri bez prometa i naročitog: initeresa, pa su za sve industrijske deonice polagani samo поуас i roba u gSlavnone radi notiranja. Jedino je па ,13. 0. mj. bio u inmdustrijskim papirima veći promet i pali su zaključci Sotovo u svim deonicama, jer je jedna od zagrebačkih velebanaka likvidirala, neki veći polog. Osobitih promjena. nije bilo. Deonice Slavonije ustalile su se kod tečaja od cca Din. 190.—, a Trbovlje kod cca Din. 485.—. Deonice Šećerane, koje su na praškoj burzi veoma čvrste, popustile su prolazno, dapače znatno ispod pariteta na Din. 410.— do Din. 415. — radi Jače ponude na 13. o. mj., kojoj smo uzrok prije spomenuli, ali su se slijedećih dana opet Oporavile i učvrstile na Din. 480.— uz veoma čvrstu tendencu. U ostalim papirima, nije bilo gotovo mikakovih promjena. Državni papiri bili su potpuno zanemareni. Zajam je u popuštanju opet nastavio radi jake ponude, kojoj smo uzroke spomenuli već prošlog: puta, i radi slabijeg: interesa radi dospjelog: