Народно благостање

21. септембар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 547.

kupona. Agrarne obveznice su također popustile u tražnji i .pOnudi, ali do zaključka nije uopće došlo. -

Ratna Šteta je malo popustila — za promptnu dobavu manje, a za termin ultimo decembar nešto više — uz minimalan promet, tako da na posljednja dva bDburzovna sastanka, nije uopće ni zaključivana.

Intervencija. Poštanske štedionice je izostala, u žavnim papirima.

svim dr-

- Београдска берза

На девизном тржишту послови су у току ове недеље повољно оживели, па се јепрема томе и обрт страних девиза знатно повећао. Целокупан обрт износио је скоро 30 милисна динара, дакле читавих 9 милиона више но у прошлој седмици. Највише је трговано у девизи Лондон (76 милиона), Праг (6,85 милкона) Цирих (5,4 милиона) Њујорк (2.8 милиона динара) ит. д.

Динар је у иностранству одржао своју стабилност уз обичајне минималне флуктуације, док су и код нас све девизе, изузев Беча, ради међународног поскупљења швајцарског франка, попустиле за неколико поена.

Интервенције Народне Банке биле су и у овој недељи излишне, пошто је приватна понуда попунила тражњу.

На ефектном тржишту је ситуација непромењено мирна. Рента Ратне Штете постепено опада. Од 13 0. м. (406.50) курс је стално попуштао, тако, да је на састанку од 19. о. м. нотирао још 40475 — без службене интервенције. Рађено је било: у терминима, 420 хиљада а у промпт роби 770 хиљада динара, дакле свега за 119 милион динара.

7% Инвестициони Зајам екс купон нотирао je 85.50 до 86.12, али је на крај недеље опао опет на 85— динара; обрт износио је око 150 хиљада динара.

Акције Народне Банке су се, како изгледа, у току 'ове недеље стабилизовале на бази од 8190.— до 8200.—.

У хартијама од вредности приватних предузећа су послови мало оживели. Али врло мало. Тако је у току ове недеље било трговано у акцијама Извозне Банке — по 848 — (обрт 64 хиљаде динара) и Београдске Задруге по 7085.— (50 хиљада динара).

Робно тржиште

У последњем извештају смо констатовали, да је на међународном тржишту житарских производа дошло до преокрета: цене су престале да падају а за време од неколико дана оне су се поновно повисиле. Кад би ова појава имала дубљих разлога, она би се у току ове недеље морала продужити. А ситуација је у овој недељи баш обрнута. Цене се рапидно снизавају. Према томе није тешко наћи одговор на питање, које смо поставили у последњем извештају, а оно гласи: дејство шпекулације.

Развој цена на њујоршкој берзи то потпуно потвр-

ђује. Бушел пшенице (27,22 кгр.) — промпт робе — је нотирао: на дан 10. септембра 138 | центи на дан 1. септембра 135: > центи на дан 12. септембра 136") . центи на дан 14. септембра 134), центи на дан 16. септембра 132: Љ центи на дан. 17. септембра, 1301} центи на дан 18. септембра 13], центи Након последњег напора америчких хосиста, цене опет падају, а на свим тржиштима осећа се велика нер-

возност. Али нових, конкретних момената у овој недељи још нема: ситуација је једнака. оној од пре неколико недеља, коју смо ми већ више пута претресали. Пшеница се на свим тржиштима интензивно нуди, а озбиљних купаца, има мало — јер губитци, које се је претрпело у овом пролећу, још нису заборављени,

„станка

Цене наших житарица везане су уз међународне цене, а према томе оне су и код нас даље у опадању. Било за пшеницу, било за кукуруз, овас, јечам или брашно.

На тржишту јаја ситуација је у току ове недеље нешто повољнија и то нарочито због опадања продукције. Код нас се плаћа за извозну робу 105 до 115 динара за 100 комада, према квалитету, а у Немачкој наша је роба у последње време нешто поскупила и постиже цену од 10: до 10: пфенига по комаду, франко граница, неоцарињено. На међународном тржишту колонијалне рсбе је ситуација у току ове недеље нешто повољнија. Главни артикли, као што су то: кафа, шећер, пиринач и чај имају чвршћу тенденцију.

На међународном тржишту угља примећује се врло повољна, конјунктура, што смо ми већ у ранијим бројевима наговештавали. Нарочито оживљење показују енглеска тржишта. Енглеској индустрији успело је, да закључи уговор са италијанским државним железницама за лиферовање 1 милион тона угља годишње за време од 3 године. Пошто су послови и онако врло добри, то су ови велики закључци утицали и на развитак цена, које су се у току

последње недеље повисиле за 1|, до 'љ шилинга од тоне.

Код нас је производња одлична, а цене за сада још не показују већих вариација.

На тржишту гвожђа влада стагнација, која се у току последње недеље пооштрава. Као разлози навађају се велике американске понуде, које су имале за последицу, да снизиле производње

су европске капацитет

за. 15%.

На тржишту метала продужава се хоса бакра. Американски картел својих цена још није повисио, али је Анаконда — група, за коју се сматра, да је у најужој вези са картелом, повисила цене два пута за 1] , цента. Значајно је, да остале групе картела нису повисиле цене. Према томе изгледа, да је у самом картелу дошло до неспоразума.

индустрије

Са. друге стране сматра се, да су ове појаве маневри картела, који тим мерама покушава да узнемири потрошачке индустрије, које би услед бојазни пред далњим повећањем цена повисиле своје поруџбине. Свакако ће развој идућих недеља маркантније оцртати разлоге ове хосе: показаће, да ли су њезини разлози спекулативне или продукционо-техничке нарави.

На тржишту калаја ситуација је у принципу лабава. Њу паралишу интервенције лондонске групе, која сву слободну понуду одмах абсорбира. Статистички подаци показују, да су се видљиве залихе у Европи, као и у Америци осетљиво повећале. Извоз из Малајских острва, који су један од главних произвођача, веома је велик и надмашује просечни месечни контингент. Тражња жконзума је недовољна. Услед тога се видљиве залихе стално повећавају, што је меродавно за лабаво расположење на тржиштима.

На тржишту олова ситуација је у последње време нешто боља и цене показују донекле чвршћу тенденцију. Разлози леже у већим закључцима Русије. Код цинка је ситуација мирна и нису забележене никакве промене.

На тржишту памука превладава и у овој недељи не-

извесност, коју поузрокују извештаји 0 овогодишњој светској производњи. Како се ти извештаји непрекидно мењају, тако се мењају такођер и цене. У последњим

данима, изгледа, да се је ситуација нешто побољшала, али за како дугог

Ипак се опажа појачано интересовање потрошача. Нарочито на енглеским тржиштима дошло је до већих закључака, који су бар донекле умањили видљиве залихе. (Ова повећана тражња је схватљива, јер потиче из потреба енглеске прерађевинске индустрије, која је после пре„аушперунга“ повећала потребу за сировинама.