Народно благостање

_ Страна 538

карактеристичан. МИ извесно је да се Снауден неће задовољити ничим док Италија не изврши уступање. Цео јој плен неће оставити. То је притисак радничке демократије на фашизам у Европи.

Француска неразумљиво свезана са Италијом, не усуђује се тражити од Италије да уступи штогод од онога, што је изнудом добила, Траже се други начини. Надају се да ће се Снауден задовољити за 50—60%. Снауден одбија и то. Права конференција Данаида.

— O gouffre, que nous veux la soif que пеп п'ефапсће тужиле су се кћери Данаидове. Осуђене од богова да напуне бачву без дна, а млада Нада им је стално шапутала:

Eh, mes wsoeurs, si nous recommenciona!

Изгледа да је Бријан био добар дух, који је савезни“

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 38.

цима шапутао: дајте, дајте, и да је он, како кажу, ноћас око један сат сломио отпор. |

Једно је јасно: да је радничка влада у Хагу показала да се о њој мора водити рачуна и да. она хоће да се (осети y међународним односима. Иза цифре крије се политика. Није Снауден мислио на Лондонски Сити, већ на два милиона беспослених, кад је одлучно задржао даље давање поклона на рачун енглеских маса. То је унутра. Тражење лека, социЈалном злу. Пресија и интриге, којима, се добијају користи ради одржања насиља над својим народом, не омеју успети. У међународним односима фашизам има непријатеља у радничкој демократији Енглеске. То је споља. Хаг је дао де-

_фФиницију и унутрашње и спољне политике леберистичке

партије.

Аца Павловић.

1929. соште navršila se 25 соdišnjica »Politike« i 15 godina od smrti Vladislava i Darka, Ribnikara. Da se kod nas nije сео зуеђ одао epikurejstvu i da ne traži svaki liniju najmanjeg: mapora, ove godine bi morala 'ugledati svefa. dublja i dokumenittovana, istorija, »Politike«, pa i Vladislava i Darka Ribnikara. Da je »Politika« bila, najvažniji činilac u našem političkom životu od 1906. god., teško da ima i jednog Srbijanca, kome to nije jasno, — sem onog kome ne dogtajje istoriski metod za spoznanje socijalnih događaja. »Politika« i Pašić udruženi imali su diktaturu Srbije, a posle 1918. god. srpskog dela Jugoslavije. U toj kooperaciji između Pašića i »Politike« mnogo je uticajniji faktor bila »Politika«. Pažljivom posmatraču Javnog života u Srbiji, jasno je, da je neverovatno uniliciran mentalitet srbijanskog življa, da između političkih partija ne postoje nikakve razlike i da u velikom broju javnih pitanja, Srbijanci imaju isto stanovište. Sve je to delo »Politike«. Uticaj »Politike« na, formiranje wrbijanskog: mentaliteta me samo роћtičkog, već i nacionalnog i kulturnog, tema је dostojna jednog istoričara: i sociologa, kao što je с. Slobodan Jovanović i to bibila tema za poslednju glavu mjegove istorije. »Narodno Blagostanje« ne može da. piše istoriju »Politike«, ali smatra za, svoju dužnost, da da bar dva-tri poteza iz istorije osnivača i tvoraca »Politike« Vladislava i Darka Ribnikara. Danka je poznavao pisac ovih тедајка Као svoj džep. Godinama je drugovao s njim, služio vojni TOk u dstoj kasarni, hramio se u istoj алб, ležao s njime u istom vojničkom zatvoru, igrao farbla i nadmetao se ko će više rakije da popije. Vladislava Ribnikara poznaje malo mjih, om је bio neverovatno povučen, — idealan urednik jednog dnevnog liSta. S njime se pisac ovih redaka nije nikad družio intimno, ali je, kao stari Beograđanin, bio dobar poznanik, imao čak periodično i jednu intimniju dodirnu tačku s njim. Prvih godina »Politike« njezina, je blagajna, udarila češće rudom u breg, mi smo је pomagali eskontom menica. Ta je operacija svršavana obično pismeno i sa Što manje reči. Postihon d' amour međ nama bio je 2. Diša. Momak bančin ga uvede u našu kancelariju, on nazove dobar dan i pruži pismo, u kome su menica i eskontna lista. Mi udarimo na eskontnu listu svoj paraf i vratimo је g. Diši, ovaj kaže zbogom, okrene na levo krug, siđe na blagajnu i primi movac.

Vladislav i Darko Ribnikar wu dva najbistrija, i majinteligentnija, čoveka kakvih je bilo na beogradskom tlu za poslednjih 30 godina. Čega god bi se prihvatili i malo duže vremena tim bavili, postali bi virtouzima, bilo to knjiga, konjogojstvo, i t. d. Vladislav je tako reći s nogu napisao Svetosavski temat iz srednjevekovne wagrarno-političke . istorije Srbije i dobio prvu nagradu. Međutim oboje Wu bili nesvršemi đaci (sem Što

ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

je. Vladislav svršio filozofski fakultet u Beogradu). Nikad srbijanac nije otišao na školovanje u inostranstvo pod povoljnijim auspicijama, no što je to bilo sa Vladislavom. Trebalo je samo da svrši pa da postane profesorom Vel., Škole; a, za doktorat mu je trebalo 1}, vnemena od onog što je ipotrebno prosečnom studentu. Darko je počeo da, uči na strani Političku Bkonomiju, ali takođe bez ikakvog interesovanja za knjigu. Njihov mteres saZnanja bio je vezan neposredno za Život. Vladislav je svuda sti240, Sve video i maučio što je video.

Rođeni u Beogradu od oca Slovenca, ničeg slovenačkog nisu imali u sebi; oboje su bili najizrazitiji tipovi hrvatsko-šumadiskog čoveka, kao da su vodili poreklo neposredno od Kraljevića Manka. Slovenac je realam, štedljiv, pečaldžija, vrlo osetljiv na materijalne interese, dok su Vladislav i Darko bili sevdalije i u opšte vrlo pasionirani ljudi. Darko je bio savršen boem. Poslednjih godina nosio je somofsko odelo kao Anri Mirže. Kad god se setimo Darka, pada nam ma. pamet Dimin Kin, — gćnije et dćsordre.

Treća glavna. osobina obojice Ribnikara, koja je bila sudbonosna za mjihovu ikarijeru, bila je: osustvo svakog štreberstva i svake ambicije. Oni su oboje bili svesni svoje silne inteligencije i svoje repufacije u :kyugu svojih drugova, ali su se ponašali tako kao da bi hteli da se izvine za, to.

Sa takvim osobinama obdaren čovek može biti književnik, glumac ili novinar. Nama nije poznato da li je Svetozar Vukadinović bio nagovorio Vladislava da pokrene »Politiku«, ili je to On Učinio ipO sopstvenoj inicijativi; ali je svakako to bilo mnajpodesnije zanimanje za oba Ribnikara. Pre pojave »Politike«, već su postojali t. av. »petparački« listovi (kako su podrugljivo nazivali partiski organi novine, koje su Živele od Rkolportaže, a ne od pretplate). To je bila i zv. neutralna štampa, ali je prvi faktički neutralni list u Srbiji bila »Politika«. Kao takvi su se obeležavali Jakšićeva »Štammpa«, Adamovićeva »Pravda« i »Mali Žurnal« Braće Savića, ali ni jedan od njih nije bio faktički neutralan, zbog toga, Što su njihovi urednici i vlasnici bili opterećeni partiskopolitičkom prošlošću. Vladislav je bio odista mpartisko-politički neutralan. On je pošao jedinim putem, kojim se može isteći reputacija neutralnog, a to je eliminiranje umutrašnje politike iz lista. Samo je tako moglo da se pređe preko pazrtisko-političkog plota, kojim je bila ograđena svaka kuća m Srbiji. Kako je prema taФабпјет menialitetu srpske inteligencije, neko morao biti gprđen u novinama, to je Vladislav uzeo na oko Austro-Ugarsku a nanočito njenog poslanika u Beogradu Grofa Forgača.

Po svojoj urođenoj skromnosti Vladislav se držao povučeno kao urednik lista, tako da se samo po zaglavlju znalo, da je on urednik. To je omogućavalo pristup listu ljudi iz sviju грагtija, a, to je pak pojačavalo njegov karakter neutralnosti,

\