Народно благостање

отрана зоо“

neko vrijeme i ЊЕН, Бидис! да 5: аКсје поуог родихеса од emisiionog kursa od jedne funte pali na 12 šilinga. ~

— Samacila i koncentracija talijanskog parobrođarstva. Pregovori izmediu Kozulića, odnosno Banka Commerciale i taliianske vlade o finansiskim i tehničkim pitaniima, već su toliko napredovali, da će se sanacija uskoro izvršiti. Pošto su akciie Kozulića pale u mediuvremenu ispod 50%, to sa smanieniem akciskog kapitala na polovinu (sada 250 miliona) nije ništa postignuto; mediutim bi bilo potrebno, da se pribave nova sredstva. Akciski kapital biće prvo reduciran, a potom povećan preko prvobitnog iznosa. Sa društvom Lloyd Sabaudo u Gienovi, vrlo dobro vodienim preduzećem, koie ie i za vreme poslednie slabe koniukture moglo da ukamaćuie svoi akciski kapital od 150 miliona lira sa 10%, sklopiće se ugovor o zaledničkom radu, čime će se ukloniti mediusobna konkureticiia na Sredozemnom moru. Izgleda da će se ovom игоvoru prikliučiti ioš i druga talilianska pbarobrodarska društva. Za buduće postoii nacrt, da se fuziioniraiu Kozulićeva brodogradilišta na Jadranskom moru sa tirenskim Dbrodogradilištima koja pripadaiu grupi Terni (brodograd. Odero u Genui i Orlando u Livornu). Dalie se saznaje, da ie pitanie društva Libera Triestina, koie se isto nalazilo u finansiskim poteškoćama, već toliko napredovalo, da će se skoro pristupiti njegovom saniraniu.

— Kao miro се сазнаје из наших приморских кругова, извршит ће се ускоро фузија измећу Јагранске Пловидбе, Сушак и корчуланске обалне пловидбе „Хум“. Фузија извршит ће се на тај начин, да ће друштво „Хум", које има само једну старију лађу, прећи у посед Јадранске Пловидбе. — Бова акционарска друштва и повишење акц. глаБвице. Министар трговине и индустрије одобрио је оснивање следећих акционарских друштвава:

„Теслић“ дионичко друштво за искоришчивање дрва, са седиштем у Загребу, са капиталом од 15 мил, динара;

_ Први аутоматски млин, а. д., седиште у Битољу, капитал 5 милиона динара;

„Книнска индустрија дрва" са седиштем у Загребу и са капиталом од 1,500.000 динара;

_ Велешко-Шалаганско а. д, са седиштем у Велесу, капитал милион динара;

„Вараждинска индустрија свиле“, ву, капитал милион динара.

Осим тих друштава. пројектирано је још и оснивање филијале лондонске „Јапјејо Мипе5 Сотрапу“ у Београду, која ће располагати акционарским капиталом од 100.000 енг. фунти — 27,000.000 динара. Друштво ће искоришћавати сребрне и оловне руднике у Јужној Србији.

Код Цеља у Словенији почела је градити веће подузеће чехословачка текстилна фабрика Х. Бергман и Комп.

Босанска индустрија шпирита д. д. у Брчком снизиће ускоро- своју главницу од 3 на 1 милион — због претрпљених губитака — а након извршеног отписа одмах ће се приступити повишењу главнице на 5 милиона динара. Предузеће припада индустриском консерну Југословенске Удружене Банке у Загребу и Београду.

Загребачки завод за лабораториске уређаје, д. Д., повисиће своју акционарску главницу на 3 милиона динара.

НОВЧАРСТВО — Банка Роб у Будимпешти обуставила је плаћања. Она постоји већ 25 година, а подржавала је везе са Немачком и Аустријом. Највише се бавила посредовањем пољопривредних кредита, Банка нуди код пасиве од 395.000 пенга квоту од 50%. ) Претворење · филијале ODO NA Банке у Букурешту у румунски банкарски завод са међународним учешћем може се већ сматрати свршеним: Отворење ће уследити 1. октобра. Нова банка Зосјећаје Вапсага Ротапа има сопствених средстава 250 милиона леја. Од немачких 6a-

седиште у Варажди-

TIA LL РУМА VO 174170

ророј ог.

нака учествују сем дрезденске банке још и Комерцијална

банка, 5. Нитзећапа и Ј, H. Stein, a oj осталих иностра-

них банака 8. Јарће; — Лондон и Амстердамска банка.

Прва уплата главнице има да уследи до 25. септембра са 30%. Код уписа акција треба да се плати надоплатак од 10% за оснивање резервног фонда и 8% за оснивачке трошкове.

Саопштење. Општа Привредна Банка у Суботици јавља нам, да вест о њезином спајању са Хрватском Банком, Загреб, не почива на стварности.

— У току последњих 10 година је било емитованих у Сев. Држ. Америке иностраних хартија од вредности за 9 милијарди долара, одбивши оне износе, који су већ били врачени. Осим тога имају Американци директно пласиране износе у иностранству, који се цене на 2—3 милијарде долара. То би износило укупно око 675 милијарди динара.

— Пољска влада продаје дионице Пољске Банке, Како јавља париски „Ј' Информатион“ има влада намеру, да прода другу емисију акција Пољске Банке, које се налазе у њезиним рукама и чија комунална вредност износи 50 милиона злота (350 милиона динара). Овај пакет дионица влада је преузела 1927 године гомоћу американског стабилизационог зајма. Протувредност акција употребиће влада на унапређење и помоћ пољске пољопривреде. Акције ће се продати на новчаном тржишту, а две старе акције имају опциско право на јелну нову.

Финансирање Румунске УЖетве. Између румунског министра финансија Поповићија и представника Блеровог у Букурешту постигнут је споразум о стварању великих житних магацина ради финансирања жетве. Блер одобрзва зајам од 2 милијарде леја на подлогу робе у магацинима; румунска Народна Банка даје 3 до 4 милијарде. Са 5 до 6 милијарди моћи ће се потпуно финансирати румунска жетва.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Подизање пољопвивреде у Немачкој Ми смо наше читаоце већ неколико пута обавестили о мерама које је Немачка предузела за подизање своје пољопривреде, 1. априла о. г, почео се остваривати програм за помоћ немачкој пољопривреди. На том пољу урађено је следеће: За финансирање жетве и за трговину житом отворени су велики кредити код житних кредитних банака помоћу Рентног банковног кредитног завода. Житном кредитном друштву дана је могућност, да купује жито у великим количинама. Код саме жетве стављени су пољопривреди на расположење сезонски кредити, тако да су уклоњене све сметње за нормалан развитак радова око жетве. У питању принудног млевења повишена је квота за млевење домаће пшенице. Шведској је отказан трговачки уговор, па ће сада наступити повишење увозних царина на марву и месо. Растерећење пољопривреде ће се омогућити продужењем амортизационог рока на 10 до 12 година; бољи квалитети · постићиће веће цене путем стандардизације. Услед повишења цена свиња повисио се је њихов број од 1. јуна до 2. септембра за 17%.

— Аустралиска шпеница. Кише које су падале у августу побољшале су стање пшеничних усева. Повољни резултати пољопривредних радова у Новом Уелсу, Викторији и у Јужној Аустралији зависиће од метереолошких услова ндућих месеца, док' се продукција пшенице у Западној Аустралији. већ сада сматра рекордном.

— Катастрофалан пад цена хмеља у Алзасу, У Алзасу цена је хмељу пала на 100 франака према 400 у мају месецу. Произвођачи хмеља су отпустили раднике које су били: ангажовали за бербу, пошто би се издало више за бербу, но: што износи вредност робе, Влада намерава да предузме. потребне мере за производњу искључиво квалитетске робе, као у Чехословачкој.