Народно благостање

26. септембар 1999.

0 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 909

0 НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Zagrebačka berza

Novčano tržište. Novčano ie tržište likyidno, iako smo već u jeseni kad ie novčano tržište redovito napeto. Potraživania na žiro računima dosegla su maksimalne iznose koicč smo do sada imali. Pored toga u blagainama novčanih zavoda nalaze se znatni iznosi gotovine. Ima novčanih zavoda, koji pojedinih đana što u gotovini a što po žiro računima imaiu i preko 100 miliiona dinara. I fi iznosi ne dadu se nikako korisno upotrijebiti ier mi uopće nemamo kratkoročnog angažmana. A podieliti te iznose kao kredite opet se ne može, ier može svakog časa nastupiti veća potražnia. Poslovi počimliu biti nešto življi ali ipak ne u tolikoi mieri da bi se to osietilo i na novčanom tržištu. Pojedine branše kao tekstilna imaju dobro konjukturu budući da su naručbe maniih trgovaca veoma znatne. A po prodai kukuruza i inkaso će biti mnogo jači, tako da će i sa te strane priticati znatniia sredstva za novčano tržište. Očekuie se povišenie opticaia па preko 6 miliiardi dinara. Pogotovo ako novčani zavodi budu raspolacali sa svojim potraživanimma na žiro računima. To bi se moglo dogoditi, ako izvoz kukuruza bude u rukama naših izvoznika i ako se onda ovi budu morali obratiti na naše noOVčane zavode da ih oni financiraiu.

=

Devizno tržište. Konstantno se opaža da ie promet Zagzrebačke burze u devizama mnogo iači nego što ie to slučai u Beogradu. Dapače ima tiedana kad ie promet u Zagrebu dvostruki nego u Beogradu. U Zagrebu prevladava Dotražnia za devizama, a ta se pokriva na burzama. U Beogradu međiutim sada prevladava ponuda a znatan dio iste absorbira Narodna Banka tako, da ni ne dolazi na burzu. Usliied toga što ovdie prevladava potražnia, Narodna Banka mora ioš uvijek da intervenira sa znatnim iznosima, dok to u Beogradu nije slučaj. Tamo izvoznici pokriiu svu potrebu uvoznika, dok u Zagrebu dobar dio potrebe mora da pokriva Narodna Banka. 'U Zagrebu privatne robe ima redovito u većim količinama, samo u šilineima rađi izvoza stoke, i lirama, radi izVOZa stoke i drva.

Dionice. Bitnih promiena nema ni ovog tjedna. Nešto su iače jedino dionice Prve hrvatske štedionice. Drugih godina pod jesen redovito se ie opažao porast kod skoro svih dionica novčanih zavoda. Ove godine ta pojava niie ioš nastupila. A i pitanie ie kađa će nastupiti. Publika nema više interesa za dionice novčanih zavoda. Makar pojedine nosile i 10%, ona radje kupuje i gradi kuće koje nose preko 10%, a pored toga imaiu i realnu vriiednost, koja danas igra bitnu ulogu. Naime publika je toliko izgubila na dionicama, da se nećka da ulazi u nove angažmane. Tek kasniie, kad se prilike potpuno srede ikad ukamaćivahie kod akciia bude odgovaralo ukamaćivaniu nekretnina, možemo očekivati življi interes za razne akciie, u prvom redu za опе novčanih zavoda.

Kod industrijalnih poduzeća situacila nije iednaka. Neki _ papiri, u prvom redu Gutman i Šećerana, pokazuiu slabiiu tendenciiu. Naprotiv, Vevče ie uvijek čvrsto a isto tako i Slavonila drže se na povišenom kursu. U akcijama Dubrovačke plovidbe, pravlieni su zakliučci po 425 dinara, a u akciiama Oceaniie po 200 dinara.

Promet niie znatan ali ie u svakom slučaiu mnogo veći nego što ie u Beogradu.

Državni papiri. Traie slabila tendenciia. Ratna šteta prepuštena sudbini slabiia ie za neka dva dinata od kursa na koiemu su u posliiednie vrijeme bila zaustavila. Agrarci i Zaiam, koii su raniie imali lijepo tržište i prometali se u znatnim količinama, danas stagniraiu. Redovito i nema zakliučka. Zapažen ie znatan porast kursa obligacija Državne hipotekarne banke ma vanjskim burzama, pak prevlada čudienie, zašto se ne intervenira. Sa kursom od ispod 70 znači ukamaćenie od

preko 10%, a to ie ipak malo previše. Sa druze strane stlzavaju tužbe da primierice Blairov тајат пошта уаш 73, а kad dadete nalog da vam se kupi, zaračunava se DO 151 16: To znači da netko vani vitla sa našim državnim papirima kako niemu naibolie konvenira. 1 da redovito drži kurs ispod prave situacije na tržištu. Jer kursevi su pretežno nominalni i roba se može dobiti iedino uz nadoplatu od 3-—4 poena. Preporučili bi da se tom pitanjiu posveti dužna pažnia i da se nadje načina da naši državni papiri notiraiu vani uz опај kurs uz koji se trguiu, a ne da su uvijek za nekoliko poena hiži.

Београдска берза

На девизном тржишту послови су у току ове недеље опет веома мирни, што је имало за последицу, да је и обрт остао необичајно мален. Целокупан обрт износио је свега 21,5 милиона динара, што значи, да је упоређен са обртом од прошле недеље подбацио за скоро 10 милиона линара. Највише је трговано у девизи Лондон (6,0), Цирих (4,20), Њујорк (2,65), Берлин (2,4 милиона динара) итд. Код појединих девизи (Цирих, Амстердам, Њујорк, Париз, Праг и Пешта) је због недостатка довољних количина приватне робе делимичну тражњу подмирила Народна Банка својом интервенцијом. Али је прилив страних девиза ипак био већи од износа, којим је Народна Банка удовољила тражњу, јер. је нарочито код талијанске лире, Лондона и Беча приватна понуда веома велика. Том приликом је интересантно напоменути, да је на берзанском састанку од 95. о. м. била понуда талијанских лира толико велика, да је једна извесна количина остала непродата, нако се је роба нудила испод паритета.

Динар је у иностранству одржао своју стабилност уз обичајне флуктуације — које су веома незнатне — док показују код нас девизе у току ове недеље веће промене, које су у вези са међународним променама у релацији ка швајцарском франку. Поскупиле су девизе Лондон (од 976.60 на 275.65), Париз (од 222.53 на 99958) и Праг од 168.27 на 168.44). Непромењене су остале девизе Амстердам, Берлин и Цирих, док су остале девизе по нешто мало попустиле. Тако је попустио Њујорк (од 56.77 на 56.79), Милано (од 297.46 на 297.40), Беч (од 8,0027 на 7,9945), Пешта (од 9.9249 на 9.9178) и Брисел (од 7.9036 на 7.9014).

На ефектном тржишту је ситуација и у току ове неде ље остала непромењена — мирна, и чак и мирнија од прошле недеље.

Рента Ратне Шјтете има и даље лабаву тенденцију, и у току недеље постепено опада. Прошлу седмицу завршила је са курсом од 404.75 (19. o. M.), a y овој недељи њезин је курс почео са 404.625 (20. o. M.) a пред крај недеље, на дан 26. о. м. нотира само још 403.50 динара — без службене интервенције. Ако упоређујемо недељне обрте са оним у ранијим месецима и годинама, то ћемо ·приметити, да још никад нису били онолико мали, но што је то случај у последња два месеца. У овој недељи рађено је: у терминима 723 хиљада, у промпт роби 507 хиљада, дакле укупно 1,30 милиона динара.

4% Аграрне Обвезнице рађене су на два састанка. Како је и ту тенденција лабава, то је курс попустио од 5375 на 53.50 динара. Обрт је износио на 97 хиљада дин.

7% Инвестициони Зајам је био рађен само на састанку од 20. о. м. по курсу од 9475 код обрта од 24 хиљаде динара.

У лозовима Црв. Крста нешто је мало рађено код курса: од 40.50 динара.

Акције Народне Банке су у току ове недеље утрпеле “већа колебања. На дан 20. о. м. нотирале су 8190.— али су