Народно благостање

98. септембар о ~

Вел. Бајкић_

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СУКОБ ИЗМЕЂУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И ТРГОВИНЕ НА УП КОНГРЕСУ ПРИВРЕДНИКА

1 Треба ли пољопривреда да уђе у састав конгреса

Конгрес привредника сматра се за важан национални догађај. То би била врло утешна појава за земљу, да се његовим резолуцијама поклања пуна пажња. Без тога он личи на нашу Народну Скупштину, чија је главна одлика била, да се обе стране изговоре, па се ствар стави у акта. Говорило се, да би се говорило, а не да | изазове акција или да се утиче на њу. Истина, у дневном реду Привредног Конгреса налази се редовно тачка која гласи: реферат о томе, колико је од наших резолуција уважено од стране Краљевске Владе. Та би тачка у будуће требала да изостане, јер нису све резолуције исте важности; има их таквих, који теже више него 20 других; резолуције се не броје, већ се мере.

· Добро је што се Конгресу придаје важност, али се у последње време појављују знаци, који казују да се у томе претерује. Већ је више пута у дискусији пребачено сазивачима конгреса, што није службено заступљен сељак. Формално је та замерка исправна. Појава, која се назива »привредном«, мора да обухвата бар најважније привредне гране односне земље. Конгрес привредника на ком нема сељака, нема права на то име. Али је питање, да ли би га стекао увлачењем сељака, али искључењем радништва. Приређивачи његови показаће да желе, да је свака ствар на своме месту, ако изоставе реч »привредник«.

Али од тог терминолошког диспаритета између имена и структуре наших привредних конгреса, нема никакве штете. И Краљевска Влада и јавно мнење знају врло добро, да на њима нису заступљени сељаци, а тиме је искључена могућност, да се његове резолуције схвате шире но што би требало. А то је главно. Али се мора одати признање · приређивачима тих конгреса, да чине све што је у њиховој моћи, да и службено незаступљени привредни ред дође до речи. Представвицима аграра увек се поклањала велика пажња. На конгрес се позивају не само Министарство Пољопривреде, као службени представник аграра, већ и све аграрне корпорапије па и поједини аграрни стручњаци и мора се рећи, да је на свима конгресима пало речи у корист сељака — ако је било на дневном реду питање. које га тангира. Ми подвлачимо да представници Министарства Пољопри“ вреде неуморно и издржљиво учествују на конгресима. И овога пута је пала реч, да је непојамно да још немамо пољопривредних комора — и ако приређивачи конгреса за то нису ни најмање криви. У ствари ни на најзатуцанијем аграрном конгресу, какав би се могао приредити у нашој земљи, ве би било упућено трговшима више и оштријих прекора, но што је било на УП. конгресу.

Са гледишта процедуре дакле привредни конгрес је врло приближан свом називу; али не иу погледу резолуција. Сасвим је природно и појамно, да код резолуција. које се односе на материје, У којима постоји непремостиви сукоб између интереса аграра и осталих привредних грана, резолуција испада редовно у корист последњих, Као

у

што рекосмо, од тога нема никакве штете, пошто сви знају, ко се крије иза тих резолуција.

Ако приређивачи конгреса не би хтели да измене назив, онда се намеће питање: дали би добро било да и пољопривреда уђе службено у његов саставг Ми мислимо да не би требало.

Пре свега непотребно је. Економску политику воде у главном држава и јавно-правна тела. Са гледишта јавно-правног привредни конгрес је једна потпуно приватна организација, као што је конперат певачког друштва. Привредни конгрес није апсолутно никакав чинилац у нашој државној машинерији. Њему Краљевска Влада поклања пажњу мта Тасн, а не по каквом пропису. Привредни

конгрес није реквизит нашег државног економског |

апарата и то је добро: на једној страни држава, а на другој приватна инипијатива. Кад би привредни конгрес био једна службена инстанција, чије би одлуке биле обавезне ма и за најмању ћелију државног апарата, онда би морао бити сељак заступљен и то у сразмерно бројном односу према осталим привредним гранама. Ако би привредни конгрес требао да буде привредни парламенат или његов сурогат, онда би измена његове структуре увлачењем сељака била неизбежна. Али привредни конгрес то није и хвала Богу што није. Кад је привредни конгрес једна чисто приватна манифестапија и кад његове резолуције никог не везују, онда није нужно да сељак буде у његовом саставу.

А и боље је да не буде, јер би се. у противном, конгрес претворио у нешто што би нос потсећало на Народну Скупштину; настало би надвикивање и надгласавање, пошто има врло много питања, у којима је компромис немогућан. Било би упадица, испадање из такта, личних алузија и одузимање речи.

До душе и:измеђ појединих привредних грана, у саставу наших привредних конгреса, постоји супротност интереса. Има питања, на која привредни конгрес не би смео наићи. Али су у њему заступљени привредни редови, који имају нечег заједничког, на супрот пољопривреди: привредни конгрес је трговачко-индустријско-занатлијски, то је комерцијални елеменат народне привреде, према аграрном, који не може никад бити комерцијализиран до степена трговачко-индустриског.

Као што трговци, занатлије и индустријалци код нас приређују своје конгресе, тако би исто могли да ураде и сељаци. У осталом не мањкају код нас зборови аграрног елемента. И на обласним изложбама и на разним другим приредбама долази аграр прилично и често до речи. Није невоља нашег сељака што се не чује и што се не знају његове потребе. Ко тако мисли, јако греши. Знају се потребе наших сељака; он се чуо. али га нису слушали који би требали да га чују. Нашем 10годишњем парламентарном режиму не може се пребацити непознавање потреба сељака, већ рад против сељака. За нашег сељака није главно, да у преседништву привредних конгреса буде и он заступљен, већ да агарарна политика постане актирнијом, То не значи да не треба и сељаци да имају

Страна 549 и {