Народно благостање

Страна 550

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

један годишњи конгрес, као овај трговачко-занатлиски-индустриски. На против, он је пожељан и наше је уверење да би он одјеком у земљи надкрилио последњи. Само то не значи да би сељаку услед тих конгреса боље ишло. Као што рекосмо, конгрес није политички фактор, те нема сигурног дејства на економску политику. Он би био чисто академског карактера, као што је конгрес привредника. Н Улога трговине и пољопривреде у побољшању пољопривредних производа

Г. Милутин Станојевић је констатовао, да се наш извоз пољопривредних производа бори са великим тешкоћама и да је задатак нашег извозвика до очајања тежак. Он је даље у својој опширној анализи наших главних пољопривредних производа показао и узроке. Квалитативни недостаци наших пољопривредних производа, које је изложио г. Станојевић, могу се поделити у две групе: једна се односи на квалитет као такав, а друга на осуство стандард-артикала. Има пољопривредних производа код нас тако рђавог квалитета, да је у опште немогуће продати их на страним тржиштима, — по ма којој цени било. Данас се тражи на светском тржишту што боља роба, за разлику од периоде непосредно после рата, кад је могао сваки артикал, без обзира на квалитет да се уновчи. Г. Станојевић тврди да код нас није ништа урађено за поправку квалитета наших пољопривредних производа, и сугерира интензивну аграрну политику у циљу побољшања квалитета, а нарочито путем еугенетике (што бољег соја за умножавање). Даље је казао г. Станојевић, да разноврсност у квалитету појединих артикала, која је невероватно велика, отежава извоз и оних артикала, који су по себи доброг квалитета. Он наводи као пример пасуљ, који се појављује у много фела, те је немогућно саставити већу пошиљку једнообразне робе.

Он закључује свој програм захтевом, да пољопривреда треба да пружи трговцима стандард робу, како би је ови што боље уновчили на светском тржишту.

Извођење г. Станојевића није остало без замерке. Од стране наших аграрних политичара одговорено му је пре свега, да су трговци ти који наручују код произвођача калп робу; да је они кваре; да је њихова дужност да стандардизирају робу; и најзад, да побољшање квалитета у смислу сугестија г. Станојевића тражи рок од више година. Истина је на средокраћи. Трговци не поручују код сељака кварену робу. већ или је сами кваре или је квари сељак за свој рачун. У историји светске спољне трговине утврђено је, да нема државе, која није прошла кроз фазу кварења робе за из-

воз, како од стране произвођача, тако и од стране |

трговца извозника. Али је увек код сваког народа, | па и код нас, и у доба највећег кварења робе за |

извоз, тих неисправних отправљача мање но ис-

правних и савесних. Контрола производа за извоз |

у врло напредним државама, као што су североамериканске, доказ је, да у сваком народу има стално известан проценат извозника, који нагињу нелојалности у послу. Ми смо ту скоро добили закон о контроли над извозом пољопривредних про-

извода. Ако се буде примењивао, како се зами-

слио, онда ће он да умањи, па можда и да уништи

извоз кварених производа. Али је наивно очеки-

вати од тога закона испуњење захтева постављених од г. Станојевића: побољшање квалитета и стандардизирање. То се не може постићи рестриктивним, већ позитивним мерама, које су многобројне, и сувише добро познате онима, који су срођени с аграрном политиком. Само систематска државна аграрна политика — а не приватна иницијатива — може постићи постављени циљ.

Као што се није могао уштедети прекор трговцима, који кваре робу за извоз, исто се тако мора одати признање оном великом делу извозника, који је учинио све што је у његовој моћи за стандаризирање. Неоснован је прекор трговцима, да се не труде да стандаризирају. Треба бити на чисто с тим шта значи стандаризација. Стандардартикал је роба, чије су особине, релевантне за лотрошача и следствено за трговину, тачно прецизиране и познате. На пр. „свеже данско јаје“ је артикал, који се одликује од осталих одређеном тежином по килограму и аутентичном ознаком на самом јајету дана кад га је кокош снела. Стандаризирати се може само један добар артикал, којег има у великим количинама. Стандаризирање је у ствари давање марке једном одређеном артиклу. Према томе стандаризирању претходи производ ња доброг артикла и то у великим количинама. Стандерд је марка за одређени тип робе; што значи, да роба треба да је претходно типизирана. Кад се у једној земљи налази велика количина једног артикла одређеног квалитета, онда се може лако стандаризирати. Наша је трговина стандаризирала све што се могло стандаризирати. Међу нашим из. возним артиклима има много стандарда; на пр: потиска пшеница је стандард; стандард је наша шљива, коју трговина типизира у пет типова (седмица, осмица и т. д.). Можда би се у погледу стандарда могло још нешто учинити од стране трговине, али је зато услов постојање модерних силоса; а ови су тако скупи, да их приватна иницијатива не може да подигне.

Стандаризирање према томе лежи у рукама

пољопривреде; ту има аграрна наука широко поље: Аграрна техника има да пронађе најбоље типове, а аграрна политика: да развије низ мера, да се типови што више распростру и сачувају у оригиналном квалитету. Као што видимо, дошао је моменат кад стандаризирање лежи у главном на пољопривреди. Остварење тог задатка и аграрнотехнички и аграрно-политички не представља никакав тежак проблем. То је одавно разрађено поље. Наши водећи аграрни политичари су у том погледу дорасли свом задатку, треба им дати потребан организам и потребна средства па да остварење циља постављеног од Г. Станојевића пође брзо напред.

Г. Станојевић је у делу свога предавања био патетичан. (Он, као савестан извозник, осетио је на својим леђима сву невољу наше делимично дегенерисане и занемарене пољопривредне производње, и у том патриотском болу њему се учинило, да нико од нас не врши своју дужност према пољопивреди. М позвао нас је да сви постанемо пољопривредницима — у споредном занимању. 'Он је данас проповедао аграрни фанатизам и ако је целог века био трговац. Нас то ни мало не изненађује. Кадгод пољопривреда дође у тешку кризу, појављују се људи, који постају аграрним фанатицима,. Тако је било и у Француској од 1878.

Брок