Народно благостање

98. септембар 1929.

год, кад су филоксера с једне стране и американ- | ска конкуренција с друге, почеле да даве пољо- |

привреду. Тада се појавио човек у истој улози као данас г. Станојевић. То је био Јшез Ме!те, који је, као Министар Пољопривреде, 1884. год. установио орден за пољопривредне заслуге (Роцг је шетне аепсоје), који француски пољопривредници носе са онолико исто поноса, са колико се носи Легија Части. Он је 1898. год. образовао владу, а почетком 1900. год. написао књигу „Кејошг ал (етге", у кбјој приповеда повратак мајци земљи.

Ми имамо доста руку за обрађивање земље. Ничег горег нема од аграраца дилетаната. Наш је спас једино у оспособљавању за бољу производњу професионалних сељака, који се већ две хиљаде година баве пољопривредом.

ШИ Како се формирају цене жита код нас

Докле је код питања квалитета наших пољопривредних производа трговина узела иницијативу да укаже на његову недостатност, дотле је у дискусији искрсло друго једно питање, у коме је пољопривреда ушла у офанзиву против трговине. Представници пољопривреде тврдили су, да је 26. августа цена жита код нас била знатно испод паритета светског тржишта (чак за више од 50 дин. у Бјељини) и да трговина има зато да прими одговорност. Решено је чак да се формира једна анкета, да оде у Нови Сад, где се та појава најинтензивније показала, да јој утврди обим и узроке.

Ми остављамо на страну фактично питање о томе да ли је било диспаритета и у колико, (за Бјељину се не може порицати, али његов узрок лежи у области саобраћаја: недостатност малих шлепова, који једини могу по ниској води да плове у том делу Саве). Али се може питање диспаритета цена жита код нас према светском тржишту начелно да расправи и то је потребно због тога, да би у конкретним случајевима било мање неспсразума. Цена жита је појава светског тржишта, као последица чињенице да за те артикле постоји светско тржиште. На њему се сусрећу целокупна понуда и тражња. Цена је резултат ефективне и хипотетичне понуде и тражње из целог света. Како је наша производња жита незнатна према оној из целог света, то је природно да наша понуда не може имати никаквог утицаја на цену светског тржишта. Цене жита код нас су под диктатом светског тржишта, ми их морамо трпети. Па ипак се не може порећи, да се овде онде појављује код нас цена, која не стоји у паритету са светским тржиштем. Како се то објашњава»

Само лаик може да претпостави да је диспаритет цена дело трговаца. Та је претпоставка код нас већ комерцијално-технички искључена. Наш се извоз житарица налази за 90Х у рукама странаца, који су растурени по целом свету. Немсгућно је постићи споразум између свију тих »звозни-

ДАРО ДИО MDULAJ UKC i ADI:

А Ан

ка, а ако треба да је диспаритет цена дело трго-

ваца, онда би то било једино могућно путем договора међу њима. Тога дакле није било. Политичка Економија каже, да је цена резултат понуде и тражње. Према томе би диспаритет цена код нас могао наступити само тако, ако би се покварила равнотежа између понуде и тражње код нас. Али како с друге стране Политичка Економија каже, да су сва национална тржишта жита испреплетена са светским тржиштем и да на сваком од њих дејствује целокупност понуде и тражње светског тржишта, онда се долази до закључка, да је диспаритет цена код нас према светском тржишту једна немогућност. Међутим, њега може да буде. , Нису сва жита предмет трговине на светском тржишту; има жита слабијих квалитета, али специјалних особина, које чине, те је ограничен број њихових купаца. Свакако да и та жита стоје у органској вези са ценом светског тржишта и ако су оне апсолутно ниже но цена стандард артикла. Али је код тих жита свакако тражња много ужег обима, но што је на светском тржишту, и код њих постоји у толико већа теориска могућност пада пене испод паритета, у колико је ужа њихова потрошачка област. |

Наша жита имају главну потрошачку област у средњој Европи а веома ограничену у Белгији и Холандији. Ако се догоди случајно да ослаби тражња за нашим житом из ових крајева, онда мора наступити пад цена према светском паритету. Тако нешто било је крајем августа. Наши купци средње Европе имају врло добру жетву и неће се појавити као купци вероватно све до пролећа. Ове године је главни купац наших жита био Ротердам, на коме наша пшеница има врло ограничену прођу: У другој половини јула почео је Ротердам да форсирано купује жито код нас. Никада Југославија није имала тако интензиван извоз жита као овога лета. Око 26. августа та је тражња, из разлога које аутентично не знамо, попустила. Како поред ње није постојала никаква друга тражња, а како је наш сељак и даље форсирано продавао робу, то се од једном појавила дисхармонија између понуде и тражње и услед тога пад цене испод паритета. Али таква појава никад не може бити дужег века од 2 до 5 дана. Равнотежа се васпоставља или умањењем понуде или повећањем тражње. Овога пута равнотежа је васпостављена повећањем тражње. У колико је већи пад цена испод паритета, у толико је већа драж код трговаца за куповање. Ту се појављује шпекулативна куповина т. ј. купсвина ради искоришћавања диспаритета цене. Ми не знамо, у коликој су мери страни купци продужили и даље да купују после 26. августа, али је више но сигурно, да је и наш трговац својим иначе врло скромним средствима интервенисао чим је приметио диспаритет. Услед тога је морао бити васпостављен паритет са светским тржиштем. Тегћит поп дајиг!

5

- Француско

Е OcHuBaugH: Banque Ottomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Socićtć Financiere d'Orient.

/

Обавља све банкарске послове Зими му ум и ем ве А у и Ае

ауроре ЈА мара ни мг] а ем вв мм на ве мем мм ем Ае ем

тока Башка Капитал: фран. 20,000.000

1иги Ие

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАЋ Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун