Народно благостање

5. октобра 1929.

V. Baikić

I Pogled na budućnost sistema izdavanja novčanica

Pravni položaj naše: Narodne Banke ne razlikuje se od ma koje druge akcionarske banke, — 1 опа је akcionarsko društvo. Razlika između nje i ostalih banaka је samo u funkciji; Narodna Banka ie novčanična banka, akcionarsko društvo, koje ima prava da, pod određenim uslovima, pravi novac i pušta ga u Opticai. Pravljenje novca је već mnogo stotina godina privilezija ı monopol suverene vlasti, i kod nas je ono rezervisano iskliučivo za državu, a država је pravo izdavanja novčanica prenela zakonom na Narodnu Banku.

U privredi, zasnovanoi na podeli rada i razmehi, novac je najvažniji elemenat, bez koga se ona u Opšte ne može da zamisli i koji ie od ogromnog uticaja na njezino razviće. Prema tome pravljenie novca spada u najvažnije, ali i najdelikatnije atribuciie suverene vlasti. Svakih 100 god. dolaze pojedini narodi u položaji да па svoioiji koži osete posledice rđave monetarne politike. Ta sudbina ie snašla i našu generaciju; i zbog toga nikad u istoriji sveta, od kako su se роjavili novac i knjiga, nije toliko mnogo pisano о пјеmu, o značaju novca za narodnu privredu i o uslovima novčane politike, korisne po narodnu privredu. iao poslednjih deset godina.

Naše je duboko uverenie da će se u toku XX veka napustiti sistem, koji danas preovlađuie u Evropi, a po kome se pravo izdavanja novčanica ustupa iednoi privatnoi ustanovi. To će se pravo vratiti 'ĐOnova na državu, kao što danas ona ima iskliučivo pravo kovanja novca. Današnii sistem izdavania novčanica preko jedne akcionarske banke ie rezultat nekolikih faktora. Na prvom mestu on ie delo slučainosti u istoriskom razviću. Prvo su privatne banke počele da izdaju novčanice. Zatim ie ta praksa једап ekces engleskoce liberalizma, koii ni{e mogao dovolino da oslobodi državu od raznih zadataka, i koji ie teoriski smatrao, da ie narod u toliko srećniji, u koliko država ima manie atribuciia. Naizad, upotreba privatne banke za izdavanje novčanica dolazi i kao posledica iednooe <Кго7 ростебпог џуегепја, Које 105 имек Мада и КопхегуаНупој Епојезкој. ро Коте је država stalno sklona da zloupotrebi mogućnost štampania novčanica za svoje fiskalne cilieve. i da ie uprava jedno akcionarskoez društva u toliko sposobniia da se brani od države, u koliko ie nezavisniia nd vlade. Kad pogledamo na iskustvo za vreme i posle svetskor rata. nama to pledište Enoleske izgleda upravo smešno. Ako se štorod moglo da nauči iz rata u oblasti novčanoi, [0 је, пге гуека, da ne postoji autonomija banke novčanične. koia ie u staniu da se branj od vlade. čiii minisfar finansiia ne ume да паде drugor izvora prihoda, već prihemrava mašini 7a Štampanie novčapica. – kad ie to olavni галос хђог Сета se Eneleska i danas kune u orivatnnu bapku kao emisionu usfanovu, onda otpada i fai poslednii razlog та пгепабапје ргаџма jizdavania novčanica па једпо akcionarsko društvo.

Baš iskustvo od 200 vod. sa privatnim bankama. kao emisionim ustanovama. pokazalo ie, da ie današnii sistem emisionih ustanova opasan i može da bude štetan. Pre svega ž priori se može reći, da ic više no besmisleno poveravati privatnim liudima |ed-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

Мејајпа podloća Narodne Banke

nu funkciju, koja se smatra ха пајденка и 1! пајуа2niji zadatak suverene vlasti. Danas nikom ne pada na pamet da poveri službu javne bezbednosti privatniin kompanijama. Sasvim ie prirodno kad kod takvog stanja duhova i kod poltike, koja i u naidemokratskijim zemljama proširuje atribucije države na polje, na kome privatna inicijativa s uspehom deluje, da se ni regal izdavania novčanica heće |oš dugo poveravati privatnim kompaniiama.

Država je svesna odavna toga, kolike su opasnosti kod tog emisionhog sistema, zbog toga su VTremenom unošene u ugovor između države i emisione banke sve više klauzule, kojima se obezbeđuie državi sve jača ingerencija u emisionom poslu. Ali se tu naišlo na nerešime probleme; tu su se sukobila dva nepomirljiva gledišta. Ne može se u isto vreme davati što veća autonomija emisionoi banci prema državi, a s druge strane tražiti da vlada ima što veći uticaji u emisionom poslu. Iz tog sukoba gledišta, koji i danas traje, jedno mora izaći kao pobedilac, a koje će pobediti, nije teško pogoditi. Dovolino je pročitati pažliivo diskusiju, koja |e vođena u francuskom parlamentu prilikom produženja privilegije Francuskoj Banci, pa videti, da su se za državnu emisionu ustanovu izjasnile one političke stranke, koje danas već imaju većinu u francuskom parlamentu i koje će biti tako-reći bez opozicije kad bude ponovo došla na diskusiju privilegija Francuske Banke. U glavnom se ima zahvaliti ratu i ekonomskom liberalizmu francuskih državnika, što je Francuska Banka dobila produženje privilegije.

U demokratiji vlada narod preko parlamenta i izvršnu vlast ima u rukama vlada, koju određuje parlamenatf. Van parlamenta, u kom je narod, po demokratskom shvatanju, nema nikakve druge vlasti. Međutim današnji sistem emisionoz posla podržava stanje, u kome jedan deo valutne vlasti ima organ, koli je prilično nezavisan od parlamenta. Koliko ie puta u demokratskim državama nastupila situaciia, da parlamentarci ne mogu da uzmu vladu na odgovornost za prilike u novčanom opticaju zbog toga, što vlada nema mogućnosti da utiče na isti. Apsurd |e, po defmokratskom shvatanju, da novčani opticai kao naivažhija ekonomska kategorija u novčanoi privredi, ne podleže uticaju naroda. I zbog toga je posigurпо, da će demokratija dovesti do vraćanja novčanos monopola državi. Sasvim ie umesno da za novčani opticaj postoji pred parlamentom jedan odgovoran ministar, kao što sve druge grane javne uprave to imaju. I kako je značaj novca za harodnu privredu baš posle rata u očima parlamentaraca mnogo skočio, to ie vrlo lako mogućno, da se obrazuitu spećijalna valutna ministarstva ili da emisioni posao dode u nadležnost jedne velike direkcije u sastavu {edmog velikog ministarstva.

Guvernere novčaničkih banaka svuda imenuju vlade, oni su državni činovnici i prirodno је да зе lednog dana nađu oni na čelu jednog ministarstva ili {edne velike direkcije, koja će upravljati emisionim poslom.

Čak je naiverovatnije da će Engleska biti prva koja će pristupiti toj meri. Engleska је već posle rata napustila stub Iberalizma, slobodnu trgovinu. Ko ie možao da zamisli još 1913. god., da će Engleska da