Народно благостање

Страна 566

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 85.

uvede carine za zaštitu svoje industrije? Sad više me može principijelan obzir na liberalnu doktrinu da bude smetnja za povraćanje novčaničnog monopola na državu.

II Javnost kao najvažnija ustanova emisionih banaka

Emisioni posao u Engleskoj je prošao kroz velike krize, Engleska je u tome bila učitelika sviju naroda, ona se, kao što rekosmo, nije mogla da odluči Da napuštanje liberalizma u pogledu emisionog posla, ali ie zato učinila vrlo mnogo u toku XIX. veka za stvaranje što veće sigurnosti novčanom opticaju i u tom se pravcu može da smatra za пајуагтје odredba, po kojoj je Engleska Banka dužna da nedelino objavljuje stanje svojih računa, fako da iz njih svaki može, ko razume tu materiju, da stvori predstavu o stanju novčanog opticaja a, specijalno o količini novčanih jedinica u opticaju i o pokriću novčanica.

Odredba nedeljno publiciteta kod novčanične banke prenesena je u sve zemlje, pa i kod nas. 1 naša. je Narod. Banka po čl 23. zak. dužna da nedelino objavljuie svoje stanje i ona to radi od svog postanka (izuzev za vreme emigracije). O načinu na koji Narodna Banka udovoljava toj svojoj obavezi, bilo je češće pisano u stručnim časopisima a i u govorima na godišnjim skupštinama njezinih akcionara. Kazalo se da pregledi nisu jasni, jer je potrebno poznavanje njezine prakse i računanje, da bi se saznalo pokriće novčanica.

U nedeljnim stanjima Narodne Banke 1 zlatan Iranak je ravan 1 dinaru, a isto tako 1 lira, 1 francuski franak, 1 češka kruna i t. d. Ta se praksa da istoriski objasniti. |

Pre rata je odista 1 dinar bio ravan 1 zlatnom dinaru, 1 funta 25 naših dinara, 1 dolar 5,18 din. i t. d. Prema tome, kad ie Narodna Banka izkazivala razne valute u dinaru po njihovom zakonskom paritetu, praksa je bila sasvim u redu. Za vreme rata dinar је орао ргета зуојој ргедга пој угедпозн а 400%. То se smatralo kao posledica okupacije zemlje od strane neprijatelia i da će se on vratiti na svoi predratni paritet, čim se bude zemlia oslobodila. Odmah posle oslobođenja tako je nešto i bilo, ali je, koje usled fuzioniranja dinara sa krunskim novčanicama, koje usled krunsko-dinarske inflacije, dinar i dalje padao. Međutim dugo se vremena to padanje smatralo za prolazno i гајЏа пада да се зе зрак угани na svoj predratni paritet.

Izražavanje raznih moneta u trezoru Narodne Banke u dinaru po predratnom paritetu, već je potpuno neverino prestavljalo stanie podloge, ali Narodna Banka nije napuštala tai metod zbog toga, što ie dinar od početka 1920. god. bio podložan tako velikim i tako čestim promenama, da bi to bio veliki розао, kad bi se raznovrsne moflete i devize, kole služe kao podloga opticaia Narodne Banke, pretvorile u dinare po kursu onoga dana kad se pravio pregled. Drugo, sve i da je tako učinjeno, posao bi bio bezciljan zbog toga, što ie dinar često za:9—93 dana, dok bi se to stanje sredilo i obiavilo, pretrpeo tolike promene, da ie kurs, po kome je proračunata valuta u dinare, postao bespredmetnim i pripadao prošlosti. U doba inflaciie i velikih Никбасца deviznih kurseva ne gleda se mnogo ha metfalno pokriće, već па Кгеtanje ukupnosti novčanog opticaja.

Zatim ie došla stabilizacija u drueoi polovini 1925. god. To je bio momenat, kad ie Narodna Ban-

ka mogla da napusti svoju staru metodu, dinar je već bio stabilan. Međutim drugojačije izgleda stabilnost dinara iz perspektive iz 1929. god., nego iz 1925. god. Istina, Narodna Banka је и drugoj polovini 19925. godine bila prepuna deviza i imala dovolino sredstava da utiče na kurs po svome nahođenju. Ali ko |e mogao garantovati tada, da se tai bogati devizni skok neće jedan put izgubiti i time dovesti dinar ponova u labilno stanie? Dva puta od avgusta 1925. god. do danas devizni skok se srozavao za 80% od njegovog najvećeg stanja i to je Narodna Banka smatrala kao znak, da se u stabilnost dinara ne može da kune i da зе опа mogla lako da izmeni od danas do sutra, bilo pod uticajem ekonomskih prilika, bilo na zahtev Ministra Finansija. Kod faktičke stabilizacije koju imamo i danas, Ministar Finansila može u svako doba da naredi da se pristupi daljem snaženiu dinara, kao što је to rađeno pre toga pune dve godine. Protiv takve iedne mere ne postoji nikakva zakonska obezbeda. Tako ie Narodna Banka stala na oledište, da će samo zakonska stabilizacila moći da utvrdi konačno metalnu sadržinu dinara, kao naše novčane jedinice,, s kojom. se može računati stalno i da tek' posle zakonske stabilizacije može da napusti svoj dosadanji metod prestavljiania svojih nedelinih stanja.

Zakon kaže da Narodna Banka treba da omogu: ći svakom građaninu da vidi iz njezinog nedelinog stanja ukupni opticai i kakvo je pokriće. Što se tiče ukupnosti opticaja, on se može da vidi iz nedelinoe stanja na prvi pogled a što se tiče pokrića, ono se, kao što rekosmo, mora tek da izračunava. Postoje dva načina za predstavlianie metalnog pokrića u obliku da ga svaki može da konstatuie na prvi pogled. Prvi se sastoji u spisku sviju metala i moneta kao i potraživania na strani за пахпасепјет 17поза. Тот se metodom Narodna Banka služi u svoiim со то izveštalima, u njima svaki građanin može videti lako i pregledno čega sve ima Narodna Banka u svom trezoru i koliko i u koioi valuti potražuje na strani. Ta metoda je neupotrebljiva za nedelino stanje jer. ie opširna, a kod nedelinooz stania ie slavno da bude što Kraći, pa ipak što pregledniji. Drugi metod se sastoji u svođenju sviju vrednosti u trezoru i u pofraživanju na strani na jedan zajednički imeniteli, ı ovom slučaiu to bi bio današnji dinar. Za cilieve neде пог publiciteta nije potrebno objavliivati i u čemu potražuie Narodna Banka na strani i kakvogz sve novca ima u svojim kasama, već ie dovolino izkazati kolika ie vrednost celog tog pokrića u današniem dinaru, čija ie kursna vrednost nepromenljiiva. To ie metoda, koioi će pristupiti Narodna Banka posle izvršene zakenske stabilizaciie.

Nije Narodna Banka jedina emisiona ustanova kola se služi njezinim metodama izlacania nedelinih stanja. ali ta metoda važi svuda u Evropi za obilaznu i zgodnu za prikrivanie pravog stania metalne podloge. Sve su države redom u ratu i posle rata osetile рофтеђи, да ханиицији stanie svoje metalne podlose; neke su od tora činili upotrebu. neke nisu. | nama је to trebalo duže vremena, ali nam odavno mne treba. |

Ро хаКоги o Norednoi Banci niezin novčani opticai mora biti pokriven za iednu trećinu metalom i devizama. Tai zakon ie pravlien onda, kad se niie mislilo da će tri četvrfine celokupno novčano opticala da predstavlia duz države emisionoi banci. U

trenutku kad država zaimi kod Narodne Banke, ni-

kom i ne pada na pamet da traži da se održi pronis o relaciii pokrića. Besmislica bi bila tražiti da celo-