Народно благостање

Страна 608

briku slada u Kovačiću kod Saraieva, nioi pripada i pivara u Tuzli, 1925. godine kupila ie pivaru u Brodu, a 1927. codjine Petrovaradinsku. Time ie ona razoružala svoje konkurente, koji su u ostalom mogli konkurisati samo zbog velikih pođvoznih stavova na velikom ostojianiu. Pored toga fabrika ima svoje fabrike leda u Mostaru i ima takodie iedno stovarište i fabriku leda u Gružu. |

Kao što iz ovoga vidimo, naziv dionička pivara ne odgovara strukturi toga akcionarskoga društva. To nile više pivara, megzo ie Čitav koncerm. Ona is u stvari holding, Koli drži akcije iednog većeg broia poduzeća. Mi smo mišlienia, da bi kod ovakoga stania stvari, a i s obzirom na moguću daliu ekspanziju, društvo dobro učinilo, kad bi promenilo svoju firmu.

Kapacitet pivare iznosi 300 hiliada hektolitra, — na ukupnu gzodišniu proizvodniu piva u zemlii od 524 ћШада ћектоlitra. To ie više od polovine. Tai kapacitet datira iz 1928 godine, posle iedne osnovne rekonstrukciie i proširenia. Mediutim pivara niie nikad bila u staniu da iskoristi tai kapacitet. Maksimum godišnje proizvodnie bio ie 1915-16. godine od 163% hiljada hektolitra. A tad nastaje радапје: 1918-10, сод. iznosio је 75 Hiliada hl a 1026-27. pada na ciglo 55 hiliada. To је пајmania cilra u proizvođmii od postanka pivare. Zatim počinie postepeno da raste i u 1926-27. godini skače na 81 hiliadu BI.

Tabelarni pregled važnijih bilančnih poziciia za poslednie godine pokazuie sledeću sliku:

Aktiva: 1922/23 1993/24 1924/25 1925/26 1926/27 1927/28 Ffekti 109... 60. 60. . 60. 60 60 Мерокте оз 1636 1867 2092 2736 2682 5650 Mašinski urediaii 1037 4576 4119 4022 3620 5159 Automobili 180. 156 44, -22 1i 40 Dužnici 3740 2158 3519 5329 7898 10318 Stovarište 6401 9978 5293 4071 2003 3000

Pasiva: | Glavnica 900 3000 3000 3000 3000 3000 Rezerve 527 2596 2631 2685 2744 2800 Роуепос! . 9240 10555 6569 79371 Kredirann стосанна | 445 1156. 720 0) 90.2 17000

Za račun izravnanja dioničke pivare može se reći, da se guši u rezervama. To је njegova glavna karakteristika. Na primer, automobili se vode po kniigama sa 46,000.— dinara a zna se, da se ni naimanji kamion ne može dobiti za tu sumu. A burad, kace, boce, nameštai i pribor, zaprega i Divski vagoni stoie zajedno u aktivi za beznačainu sumu od 21 dinara. Iza te sume se kriie svakako koji miliion.

Isto se to pojavliuie kod ostalih pozicila u aktivi. Na primer nepokretnost fligurira u bilansu za 1927-28. godinu sa 5,650.000 din., a mašinska postrojenia sa 5,160.000 din. Znači da ukupna vrednost jedne od naivećih pivara u Jugoslaviil, 7аједпо за 105 tri druge pivare, iednom fabrikom slada, dvema fabrikama leda i svim ostalim pokretnim inventarom vredi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 37.

ukupno 11 miliona dinara! Oćigledno da se ovde kriie rezerva od naimanie 100%. |

U strukturi aktive nastala ie velika promena za posleđnie dve godine. Materijal, sirovina i roba na stovarištu znafno su opali: od skoro 10 miliona dinara u 1923-24. godine na 3 miliona dinara u 1927-28. godini. To se velikim delom može da obiasni padom cena sirovina, a naročito iečma i hmelia. Ali se ta promena može potpuno da razume kad se ima u vidu skok poziciie dužnika od 2 miliona dinara 1923-24. godine ma 10 miliona dinara u 1927-28. Iz toga se može da zakliuči, da ie prodia znatno porasla i da se 2505 foga u gofovoj robi тпого зтап а.

Saobrazno toi politici zbiilania sve veće vrednosti u što тапјет prostoru glavnica se ne povećava: oma stoji već ngkoliko godina na visini od 3 miliona dinara; a kako je pivara u mediuvremenu pribavliala nova poduzeća, dopunivala postoleća, to su se u prkos intenzivnim ofpisima morala nabavliati nova srestva. To ie vršeno putem kredita. Pivara duguje stalno veće sume, koje su obično tri puta veće od glavnice, a

_ Које su od 6 miliona dinara u 1925-26. godini skočili na 17

miliona dinara u 1927-28. То је 54 рша убе песо Со је slavnica. Jedan deo povećania došao ie usled uvećania obrtnog kapitala, drugi ie deo otišao u investicije. Teoriski, to stanie jie nepovolino: ono prestavlia imobilizaciiu i izvestan rizik. U praksi pak to su samo nedostatci lepote. Glavnica Saraievske pivare nalazi se u rukama četiri vrlo velike i moćne banke: Wiener-Bankverein-a, Zemaliske Banke, Srpske privredne centralne banke u Sarajevu i Srpsko-amerikanske banke u Beogradu. Ko ovake banke ima za patrona, [ај пе može nikad doći u krizu imobilizaciie. Ako bi se upravnom odboru akcionarske pivare ipak savetovalo da pristupi POуесапји glavnice to bi bilo iz sasvim druzih razloga.

Već smo iz računa izravnania videli, da ie u poslovnoi 1927-28. godini volumen poslova morao znatno da skoči prema ranijim. ro nam potvrdiuie račun dobitka i gubitka. Brutodobit iznosi 18,874.000 dinara i za 3 i po miliona dinara ie veća no u prethodnoj. U 1921-22. i 1022-23. dobit ie bila veća, ali naravno samo nominalno, pošto ie tadanii dinar bio mnogzo mršaviii. I svi su specilalni izdatci porasli: na mateTrial od 2:5 na 2.7 miliona dinara, na eksploataciu od 6.7 na 8 miliona dinara, na otpise od 0.52 n 0.73 miliona i na porez i daciie od 4.1 na 6.2 miliona dinara. -

Čista dobit, koja iznosi okruglo 1,400.000 dinara проtrebliena ije: |

300.000 din. upravnom i nadzornom odboru; 61.000 din. u rezervu; 105.000 din. na sociialno-političke cilieve;

1,000.000 din. na ime dividende

1,466.000. дат. (02.000 din. ie prenos dobiti iz prošle godine).

Dividenda iznosi 30% od kapitala i to je znak da se Slavnica treba da uveća. Na ime trošarine plaćeno je državi 4,790.000 dinara.

ТУИНА И ита

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Око санације шпанске валуте. Приликом привредног конгреса у Севиљи је шпански министар финансија у свом говору истицао потребу стабилизације шпанске пезете: Циљ владе је предратни паритет, али је разумљиво, да се овај паритет неће моћи постићи пре неколико година. Потпуна ревалоризација је у овом тренутку немогућа, али

се и данашњи курс не може даље одржати. Према лаљњим

изјавама министра финнсија сматра се, да ће се курс пезете законски нормирати и то на вишој бази но што се то раније предвиђало. Као што је познато, шпанска је валута у последњим месецима знатно пала.

— И Пољска ће повисити каматну стопуг Како јавља „Газета Хендлова" из Варшаве, очекује се у пољским финансиским круговима, да ће се ускоро повисити дисконтна стопа од 94 на 9 до 10%.