Народно благостање

_ 19. октобар 1929.

ПЛОМСКА РТУАКА-ЗАКАЈЕМО

Gosti za »bezecovanim« stolovima u pivarama i kalanama, sa pivskim čašama ukrašenim monogramima, ne saltjaju, da ie poiam piva isto onako sporan, kao i sva ona pitania, oko kojih se oni prepiru naročito posle treće čaše piva. Pod pivom u naiširem smislu razume se alkoholno piće, DrOizvedeno od skrobnih materiia i prevrelo. Vrlo su raznovrsne skrobne sirovine, iz koiih se može da pravi pivo: pored žita Taliiani su na pr. za vreme rata upotrebljavali smokve, kestenie i |. d. Isto tako raznovrsni su metodi vrenia, a, Što ie naivažniie, veoma su raznovrsni začini, kojima se ta tečnost začiniava. Danas se pod pivom obično razume nedestilisano alkoholno piće, proizvedeno iz žita, obično iz iečma, prevrelo pomoću naročito za to spremlienih klica u kvascu, a začinieno ћшеђет.

Pivo je preistorisko piće; čovek ga ie upotrebliavao mnogo ranije, nego što je istoriia saznala što bliže o niemu. Izvesni su stručnjaci tvrdili, da se pivo nije moglo polaviti pre nego što je pronadiena veština kuvanih jela; тедушт шугdieno je, da le piva bilo mnogo ranije; način spravliania bio ie Vrlo prost: kupliena su semena raznih travki, kojia su istucana, pečena i od niih pravliena kaša. Ta je kaša zagrevana pomoću vreloga kamenia, koie se puštalo u niu. Tai način preparirania piva postoiao jie u Štajerskoj sve do pre 100 godina, te pivare su se nazivale »kamenim pivarama«. Iskustvom ie utvrdieno, da se čovek od toga piva može da napije tako isto, kao i od naiboliegz Salvatora.

Isto ie tako utvrdieno, da jie kod naivećez dela evropskih naroda pivo bilo uobičajeno piće. Za Nemce se dokazuie, da su oni veštinu spravliania piva doneli iz Azije. Ali su dva naiveća naroda u istoriji čovečanstva: Grci i Rimljani prezirali pivo. Za Wimliane se zna, da ga nisu Dili ZDOE toga, što su smatrali da ie ono »varvarsko piće«.

Veliki napredak u proizvodnii piva učinien ie u & veku, kad su kaludieri počeli da upotrebliavaju kao začin hmeli, koji ie tada rastao kao divlia bilika. Hmeli je nesravnjiv u tome svoistvu: on ubila bacile, konzervira pivo i daie mu ukus, koji mu nikakav drugi začin ne može dati.

I ekonomsko-politički interesanina ie istoria pivarske profesije. Pivo ie prvo proizvodjeno u porodici, na primitivan način, tako da ie svaka porodica svoiom sopstvenom proizvodniom podmirivala svoje potrebe, — isto tako kao što seljak kod nas i danas čini sa rakijom. Ono što ie za našeg seliaka kazanica, to ie za proizvodiača piva bila bačva. Zanat se poiavio un Sredniem Veku u gradovima; seliaci su bežal sa vlastelinskih imania u varoši, na čiioi su teritoriii postaiali slobodni od svojih.gospodara. Oni, kojii su već u selu, na vlastelinskom dobru obavliali zanat, postaiali su profesionalnim zanatliiama. Tako se isto poiavio u varoši i prvi pivarski zanatliia t. i. proizvodiač piva, ne za svoie potrebe, već za mušterije. Ugledom na ostale zanatliie pivovari su se ubrZo organizovali u zaseban esnal, i, takodie ugledom na ostale езпаје, росе! зи da ratuiu profiv svojih neesnaiskih konkurenata, a to su bili kućevni proizvodiači piva.

Tako se razvila borba izmediu profesionalnog i seliačkog pivara, isto onako, kao što se naših dana vodi borba izmedju industriskih proizvodiača alkohola i seoskoz proizvodiača rakiie.'

Sve do u drugu polovinu 19 veka proizvodnja piva ic bila čisto empiriska. Ona ie dobila naučnu bazu koristeći se Nanzenovim pronalascima u oblasti vrenia, a naročito Pasterovom bakteriologiiom. Time је takodie dobila i mogućnost za razviće na način, koli omogućava takav kvalitet i tako niske produkcione froškove, da ie domaćem pivovaru bilo nemoguće da ioi konkuriše.

Jugosloveni spadaiu u vinsku klimu — sem Slovenaca, koji su pod uticajem Nemaca, s kojima su delili zajedničko

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| |

Страна 607 ognjište, naučili proizvodnju i pofrošniu piva. Pivo jie kod nas artikal donesen sa strane i to ne tako davno. Sa šlivom ı vinogradom svršavao је Jugosloven posao isto tako kralievski, kao što ie to vršio Nemac i Englez sa pivom. Pivo ice kod nas letni artikal, što nam naibolie ilustruie sledeća tablica:

Potrošnia piva po mesecima u 1928. godini: u hektolitrima

ianuar 8961 februar 8796 mart ~ 19731 april 44825 mai 57697 juni 67241 iuli 126114 avgust 91172 septembar 56961 oktobar 10122 novembar 15964 decembar 11264

Ali pivo postepeno prodire u selo i ako ie ono i danas,

još u glavnom (sem Slovenačke) varoški artikal. Naročito ie u propagiraniu piva u selu pripomogla kriza vinogradarstva, koia traje već 25 godina, naročito od filoksere, a kojia ie u izvesnim krajevima uništila vinograde. A i kriza šljivarstva, kola je takodie izvesne krajeve ostavliala bez rakije. A naročito će propagandi piva da pomognu reforme zakona o trošarinama. Za sada potrošnja prosečno ne iznosi ni iedan litar na glavu stanovnika, dok na primer u Bavarskoi je iznosilo preko 40 litara. Pivo u ostalom ima i to svojstvo, kao i sve narkotične stvari, da kad se čovek iedanput navikne na niega, teško se rastavlia, a pored toga ono ie odista leti naizgodnije alkoholno piće. Naizad sa skakaniem kupovne snage пагоda, skakaće takodie sistematski i potrošnia piva; premda ie ove godine proizvodnia vina u staniu hiperprodukciie učinila, da je vino nesrazmerno ieftinije od piva, usled čega ie тоgućnost, da se napredovanie potrošnie piva nešto uspori.

Kako rekosmo kod nas je pivo uvezen artikal i to ne davno — naidalie pre jedno stotinu godina. Tome saobrazno bilo je i razviće pivarske proizvodnie. Kod nas ie nepoznata kućna proizvodnia piva, već je u samom početku bila industriska — pošto je u to doba bila iako razviiena u celoi EvTopi. Ali ie tehnika industrile piva stalno napredovala. Mi imamo mali broi pivara, velikih i malih. Male su na putu, u koliko su sposobne za život, da budu арзогђохапе од уеlikih. A velikih pivara imamo šest, od kojih svaka ima svoi reion: iedna je u Slovenačkoj, druga u Hrvatskoi, treća u Bosni i Hercegovini, četvrta i peta u Beogradu i šesta u Jagodini; mogla bi se pomenuti i sedma u Skopliu.

Tržišni uslovi pivare iz osnova su izmenjeni Oslobodienijem i zboz toga je ona bila primorana da traži tržište u даliim krajevima. Ona ie osnovana pod režimom austrougarske oKupacile. Austriia je održavala u Bosni i Hercegovini garnizone bune voiske i to naročito od Čeha, Nemaca i drugih narodnosti imućnijih i naučenih na potrošnju piva, — pošto se od mesnoz Žživlia, a naročito od muslimana, kojima ie zabraniena upotreba alkoholnih pića, nije mozla očekivati velika potrošnia. U toi tražnji tržišta pivari jie mnogo pomoglo uspostavlianje željiezničke veze izmediu Sarajeva i Kruševca preko Užica i Vardišta i ona je, kako se to iz nienih izveštaja vidi, vrlo· brzo počela da osvaja zapadnu Srbiju.

Pre pojave dioničke pivare bilo ie u Sarajevu 4 pivare, ali vrlo male; njiih ie sve otkupilo ovo društvo, tri je zatvoTilo, a od četvrte je napravilo novu današnju. Pivara je stalno održavana tehnički na visini; ona je pre rata bila naiveća pivara ma teritoriji, koia je danas Jugoslavija. Ona ima fa-